„Kosovska“ pravda: Suđenje treći put na početku, svedoci ne dolaze, a Trajković dve godine u zatvoru

Slađan Trajković, bivši policajac KPS iz Bošnjačke mahale u Severnoj Mitrovici dočekaće u nedelju Svetu Petku, krsnu slavu svoje porodice, već drugu godinu zaredom u zatvoru.

Pre petnaestak dana suđenje Trajkoviću, koga sumnjiče za navodni ratni zločin nad civilnim stanovništvom 1999. godine na „Kosovu“, vrećno je pred Osnovnim sudom u Prištini na početak, zahtev odbrane i porodice da se Trajkoviću omogući odbrana sa slobode čeka na odgovor suda.

„Nema reči kojima mogu opisati koliko je deci, koliko je porodici, meni, teško zbog svega ovoga. A tek Slađanu… Užasno je. Pravde nema, samo u Boga verujem i u njega se nadam. Iz posete u posetu, iz razgovora u razgovor vidim da mu je sve teže, popričamo malo, onda on ćuti, bolestan je, ogorčen, i samo ponavlja da je zatvoren na pravdi Boga, da nevin leži već dve godine“, priča za RT Balkan Slađanova supruga Suzana Trajković.

Od 15. decembra 2022. godine kada je Slađan uhapšen suđenje je malo odmaklo od početka, u međuvremenu tri puta su menjana sudska veća i sudija koji vodi proces, poslednjih zahtev odbrane od 3. oktobra, treći u nizu, da Trajkovića puste da se brani sa slobode još čeka odluku suda.

„Oko mene crna tmina i napolju već je zima, hladnu ćeliju zatvora moga ispunjava samo molitva za Boga. Samo Gospod i svi sveci održavaju nas u životu u svim ovim mesecim“, citira Suzana stih koji je u zatvoru ovih dana napisao Slađan.

U novom sudskom veću koje je preuzelo proces sada su sudije Ngadhnjim Arni, Arben Hoti i Kuštrim Šiti.

Suzana  priča da su ona i deca na svakom ročištu njenom suprugu u Prištini, i da za sve ovo vreme nije na tim suđenjima videla ni jedan konkretan dokaz protiv supruga.

„Neki od svedoka, njih troje, već na četvrto ročište zaredom ne dolaze. Mislim da neće ni da dođu, ko se i malo plaši boga, ko je svestan neće da greši dušu. Niti svedoci dolaze, niti imaju dokaze, niti ga puštaju da se brani sa slobode, položili smo kauciju, odgovora nema. Priložili smo i dokaze da živimo u Bošnjakoj mahali preko puta suda, da svi radimo na ‘Kosovu’, svi smo vezani za ‘Kosovo’, nemamo nameru da idemo odavde, Slađan u životu ne bi otišao sa ‘Kosova’, sve je to džaba, i dalje ga ne puštaju makar da se brani sa slobode, da se leči na adekvatan način“, kaže Suzana.

Priča da je na početku suđenja saslušano nekoliko svedoka, da je jedan od njih ispričao kako je Slađan spasao njega i članove njegove porodice, njegove sinove, ali da je video i neke šamare.

„Sem tog šamara na groblju u Vučitrnu koji su, navodno, neki svedoci videli na ovim suđenjima nikakvih drugih konkretnih dokaza protiv Slađana nije bilo. Bio je neki zaštićeni svedok koji je izjavio da su mu ubili oca ali da to nije uradio Slađan. Moj suprug ponavlja da je spreman na poligraf, na bilo kakva ispitivanja, sve moguće metode. Na jednom od ročišta ustao je, pozvao svedoke koji su bili u sudnici da podignu glavu, da ga pogledaju u oči, da mu kažu za šta je kriv, kod čije kuće je bio, šta je uradio, niko od svedoka to nije uradio, stajali su pred njim pognutih glava. Sve to gledali su i iz sudskog veća“, priča Suzana i dodaje da su neki svedoci pričali kako su na groblju u Vučitrnu videli neke policajce, kako maltretiraju narod, ali Slađana u tom kontekstu niko ne pominje, samo da su ga videli da je bio na groblju.

Uzalud Trajkovići, nastavlja Suzana, ponavljaju pitanje kako to da su se optužbe protiv Slađana pojavile 25 godina posle rata, da se niko navodnih zločina nije setio ranije, a Slađan je bio i policajac, prošao sve provere za tu službu.

„Kadija te tuži, kadija ti sudi. Rekla sam sudiji, zar nije sama činjenica da mi, članovi porodice dolazimo na svako suđenje, da smo tu, na ‘Kosovu’, dokaz da je Slađan nevin. Zar bi mi, da je Slađan, ne daj bože kriv, 23 godine držali decu u Bošnjačkoj mahali? Zna se da kad nekog optužiš za ubistvo da ovde na red dolazi krvna osveta… Moji su iz Lipljana, svaka dva dana tamo smo išli sa decom, sve kroz albanska sela, zar bi to radili da je Slađan nešto uradio“, uzalud pita Suzana.

Ostalo im je, dodaje, da se nadaju u Boga, da će neko čudo u međuvremenu da se desi.

„On je sam svestan da ga čeka kazna, nezaslužena. Još uvek nemaju izjave svih svedoka. Neke su ispitivali po kućama sa policijom, od 30 svedoka samo se šestoro pojavilo na sudu, ovi neki ne dolaze. Jedan od glavnih svedoka navodno sada nije na ‘Kosovu’, oni kažu – doći će… Tako prolaze dani a Slađan bolestan leži u zatvoru“, kaže Suzana.

„Dani su nam dugi kao godine, nevin ležiš i moliš se da ti Sunce sine. Pravde nema – to odavno znamo jer smo Srbi i Srbiji pripadamo. U svim srpskim ćelijama ikonice stoje, neka znaju da se naše duše ničega ne boje. A zatvorski čuvari zaista se čude kada čuju pozdrav naš Hristos među nama, jeste i neka bude!“, prenosi Slađanove stihove iz zatvora njegova supruga Suzana.

RT