Ковачевић: Подгорица на услузи америчком хегемонизму

Недавно се министар вањских послова Игор Лукшић јавно похвалио да је 2014. година била „још једна година значајних достигнућа у остваривању спољнополитичких приоритета Црне Горе“. Не бих се зачудио да је у спољнополитичко достигнуће убројио и то што је крајем прошлог мјесеца чиновник његовог министарства у Уједињеним нацијама био уздржан за вријеме гласања о резолуцији против глорификације нацизма, нео-нацизма и свих других облика расизма и расне дискриминације.

Важнија од слободарске, анти-фашистичке традиције Црне Горе и свих жртава које су пале у борби против нацизма, Лукшићу и његовом шефу Милу Ђукановићу била је прилика да покажу колико дубоко посвећено стоје на услузи империјалних центара моћи и њихових дугорочних геополитичких циљева: још чвршћег војног и економског поробљавања Европе кроз убрзано, интензивно и опасно сукобљавање са Русијом.

Наиме, с обзиром да је ову резолуцију поднијела управо Русија, ниједан дужник, марионета или корисни идиот ових немилосрдно профитерских центара није смио да је подржи. Уздржаност представника Европске уније показала је још једном колико су они заиста аутономни од империјалне политике САД-а.

Шокантно је на примјер да је и представник Њемачке био уздржан према резолуцији против нацизма, али и то је још један знак зависности њемачких владајућих кругова. Десетине хиљада америчких војника стационираних у Њемачкој од краја Другог свјетског рата очигледно имају итекако снажан утицај на хоризонт дјеловања њемачке власти.

Међутим, као што свједоче храбри наступи у Бундестагу посланице Сахре Вагенкнецут, и у Њемачкој постоје политичке снаге које се противе спољнополитичком статусу qуо и англо-центричној слици свијета.

Велики рат

Није, наравно, био уздржан Израел (иако важи за најближег америчког савезника) због тога што је јеврејски народ био најстрашнија жртва нацизма и што потпомагање повампирењу фашизма и неонацизма у Европи, што је једна од активности тајних служби НАТО-а, може да доводе до бруталних антисемитских инцидената.

Није уздржана била ни Србија, која је кандидат за чланство у ЕУ, па тиме пада у воду и иначе слабашно оправдање Лукшића да Црна Гора мора да усклађује спољнополитичке одлуке са политиком ЕУ.

Јер, када су у питању ставови ЕУ које перципирају као пријетњу за сопствене властодржачке интересе, као што је то случај у афери „Снимак“, онда се Лукшић и Ђукановић (напрасно) сјете „суверености“ и „мијешања у унутрашње ствари једне државе“.

Јасно је да сувереност у интерпретацији овог двојца и осталих чланова режимског клана значи неповредивост постојећих политичких и економских монопола, као и однарођене, уско-клановске спољне политике. Овакво очигледно киднаповање суверености која припада црногорским грађанима и грађанкама је изузетно опасна ствар, посебно у овом тренутку када се над истоком Европе назиру контуре могућег великог рата.

Уколико се размотре законска рјешења која је у посљедње двије седмице изгласао амерички Конгрес, види се да нема ништа од разумног и сталоженог договора са Русијом и њеним савезницима из БРИКС-а о успостављању хармоничног и праведног свјетског поретка заснованог на узајамном повјерењу, сарадњи и солидарности. У овим законским рјешењима се Русија без трунке сумње третира као агресор, пооштравају се санкције и упућују милиони долара за војну и логистичку помоћ свим руским антагонистима у Украјини и другим државама бившег СССР-а.

Финансира се анти-руска медијска пропаганда и невладине организације усмјерене на промовисање неолибералних концепција о друштву, економским и међуљудским односима. Захтјева се приватизовање украјинских привредних и природних ресурса,чиме се разоткрива перфидна и подла суштина украјинског, али и сваког другог грађанског рата: првобитна акумулација капитала.

Крај свијета

Иза кулиса, у мрачним коридорима атлантистичких тајних служби, планира се инцидент, својеврстан „пуцањ у Сарајеву“, да буде искориштен као повод за шири рат. Тражи се нешто што би могло да испровоцира улазак руских трупа на територију самопроглашене Доњецке и Луганске народне републике.

Нуклеарно оружје се опет ставља у стање приправности. Постављају се главне компоненте ракетног штита о коме је тако пасионирано сањао бивши шеф НАТО-а Андерс Фог Расмусен, сада добро плаћени консултант за глобалне корпорације, а НАТО по први пут добиј а сопствену војну групацију за рапидно дјеловање и, кроз стотине непрестаних војних вјежби, увјежбава операције великих размјера.

Лукшић и Ђукановић су заслужни за то да и црногорски војници гледају преко нишана руске војнике и све њихове савезнике. Понављам да је војна неутралност једини начин да Црна Гора не учествује у могућем крвопролићу.

И, тако, хегеловска сова је размахнула крилима, али хоће ли мудри имати шансу да преокрену точак збивања. Или је већ ту, финис мунди, крај свијета?

Аутор је професор на Универзитету Црне Горе, аналитичар геополитике и предсједник УО Покрета за неутралност  Филип Ковачевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: