Kozaci priskaču u pomoć: Samo da deca ne plaču

Rostovski kozaci organizovali su prikupljanje humanitarne pomoći za izbeglice iz Donjecke i Luganske narodne republike. „Samo da deca ne plaču, da su sita i obučena. A, kada dete plače, kada nema čime da ga nahranite, dok oko vas lete meci, tada vam nije ni do čega drugog osim da ostanete živi i spasite svoju decu“, kaže Kaminski.

Žene, deca i stari primorani su da napuste svoja ognjišta u Donbasu, pošto ukrajinska vojska već četvrti dan intezivno granatira taj region, dok su muškarci, uključujući i lokalne kozake, ostali da čuvaju svoja ognjišta.

Aleksandar Kaminski, predstavnik Rostovskog regionalnog ogranka Saveza kozačkih ratnika Rusije i šef operativnog štaba za prikupljanje pomoći i koordinaciju preseljenja izbeglica iz Luganske i Donjecke Narodne Republike rekao je za Sputnjik da pomoć izbeglicama pružaju svi regionalni atamani – Taganroški, Saljski i Novočerskaski. Atamani su i direktnom kontaktu sa ljudima koji su već smešteni u svakoj od tih oblasti i pomažu im u rešavanju tekućih problema. Pre svega, radi se na tome da se ljudima obezbede kreveti, odeća, hrana, sredstva za higijenu.

„Sada ćemo se usmeriti na rešavanje pitanja zapošljavanja ljudi, odnosno da pomognemo roditeljima koji dolaze sa decom da mogu zvanično da se zaposle i rade, tj. da ne moraju da prose, da mole, već da u potpunosti zarađuju. Mi ćemo im pomoći u svakom pogledu“, kaže Kaminski.

Na pitanje da li to znači da će izbeglice iz Donbasa ostati u Rusiji duži period, Kaminski kaže da ne treba nagađati i licitirati, s obzirom da je sve i dalje neizvesno.
„Naravno, voleo bih da se sve to brzo završi, ali mi smo kozaci i dok je naša pomoć potrebna – mi ćemo pomagati“, dodao je on.

Kaminski, koji je svakodnevno u kontaktu sa izbeglicama, ali i kozacima iz Donbasa, kaže da je situacija u tom regionu „prilično zastrašujuća“. Prema njegovim rečima, kada se začuju sirene za uzbunu, kada decu bude eksplozije granata, ljudi jedino što žele jeste da zaštite živote svoje dece.

On se nada će kod onih koji su sve ovo „zakuvali“ preovladati zdrav razum, a da bi jedan od puteva ka rešenju i deeskalaciji situacije moglo da bude uvođenje mirovne misije u Donbas.

„Daj Bože da se sve završi i da se, kako kaže Vladimir Vladimirovič, naši partneri opamete i sednu za pregovarački sto. Možda da se tamo uvede neki mirovni kontingent, koji će da razgraniči tu liniju kontakta i da konačno priznaju Donjecku i Lugansku republiku ili nađu neka druga rešenja, samo da zavlada mir. Naš zadatak je sada da spasavamo ljude, sprečavamo krvoproliće i pomažemo“, ističe Kaminski.

On kaže da su se kozaci istog trenutka kada je počela evakuacija žitelja Donbasa uključili u akciju pružanja pomoći izbeglicama, između ostalog, i zato što u Donbasu ima puno kozaka i kozačkih porodica sa kojima su istorijski povezani.

„Istorijski se desilo tako da je država podeljena, a Donjecka i Luganska su republika u kojoj žive naša braća. Odnosno, ne prosto braća, nego braća po krvi, kozaci, kozačke porodice i mi nemamo pravo da im odbijemo bilo kakvu pomoć. Trenutno smo angažovani na pružanju humanitarne pomoći“.

Žitelji Rostova na Donu, kako kaže, pomažu koliko mogu. Donose hranu, odeću, obuću za izbegle.

„Juče je zvala jedna žena i pitala: ‘Imate li vozilo?’. Seli smo u kola, odvezli se do nje, a ona nam je dala 1.282 para dečijih čarapa. Od srca je to učinila. Kaže: ‘Ne mogu da donesem, možete li vi da preuzmete?’… Ne odbijamo nikakvu pomoć. Ako su ljudi spremni da pomognu, zašto bismo ih odbijali?“, dodao je Kaminski.

Prema njegovim rečima, jedino što odbijaju jeste novac, pa ljude koji žele da pruže finansijsku pomoć usmeravaju da kupe ono što je trenutno najpotrebnije – dušeke, jastuke, šta god, jer sve dobro dođe.

„Još jedna saosećajna žena donela je ono što je imala – najelementarnije: dva sapuna, četiri šolje, peškir. Tako malo, čini se da je sitnica, ali ima ljudi koji nemaju ni iz čega da piju vodu. Nemaju čašu, nemaju čime da je operu, nemaju najosnovnije stvari. Ljudi daju od srca, donose šta mogu. Ruski narod zbog toga nije osiromašio. Hvala vam svima na razumevanju, na dobroti, na podršci“, naglasio je Kaminski.

Prema podacima kozaka, koji u ovim teškim danima sarađuju sa policijom, trenutno je u Rostovu na Donu, glavnom gradu Rostovske oblasti koja se graniči sa DNR i LNR, smešteno oko 700 izbeglica u 27 privremenih smeštaja, dok je na hiljade njih raspoređeno u izbegličke kampove u drugim gradovima, sanatorijima i centrima ove oblasti, ali i drugih regiona Rusije.

Inače, Kaminski je bio oduševljen zbog posete Sputnjika-Srbija kozačkom centru u Rostovu na Donu, s obzirom na to da je pre nekoliko godina posetio našu zemlju. Obišao je Niš, Beograd i Novi Sad, a i iz bratske zemlje se, kako kaže, vratio sa najlepšim utiscima i fotografijama koje i danas čuva u svom mobilnom telefonu.

(Sputinjik)