Kraj veka

Naš XX vek trebalo je da bude bolji od prošlih.

Ali to neće stići da dokaže,

ima izbrojane godine,

posustao korak,

kratko disanje.

Previše se dogodilo

što nije trebalo da se dogodi,

a ono što je trebalo doći,

nije došlo.

Trebalo je da stignu proleće

i sreća, između ostalog.

Trebalo je da strah napusti brda i doline.

Trebalo je da istina brže od laži

stigne na cilj.

Trebalo je da se nekoliko nesreća

više ne dogodi,

na primer, rat

i glad, i tako dalje.

Trebalo je da ugled uživaju,

bespomoćnost bespomoćnih,

poverenje, i tome slično.

Ko je hteo da se raduje svetu,

taj se nalazi pred

neostvarivim zadatkom.

Glupost nije smešna.

Mudrost nije vesela.

Nada

više nije ona mlada devojka

et caetera, nažalost.

Bog je, najzad, trebalo da poveruje u čoveka

dobrog i snažnog,

ali dobar i snažan –

to su još uvek dva čoveka.

Kako živeti – pitao me je neko u pismu

koga sam nameravala isto

da upitam.

Opet i kao uvek,

što se iz prethodnog vidi,

nema prečih pitanja

od naivnih pitanja.