Krajišnik: Imali smo Boga na nebu i naš narod na zemlji – tako je stvorena RS

Ako se nastave ovakvi pritisci na Republiku Srpsku, Bosna i Hercegovina ne može opstati, kaže prvi predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik. U razgovoru za Sputnjik ističe da srpski narod u BiH treba jasno da odredi kojim putem želi da ide, a kao strateški cilj da postavi ujedinjenje sa Srbijom, ali da tome teži mirnim putem.

Povodom 25. godišnjice Republike Srpske kao jedan od njenih osnivača Krajišnik podseća da je za vreme rata jedini zadatak bio da se sačuvaju životi. Danas kaže da, iako je pomalo razočaran u odnosu na prve, idealistički zamišljene ciljeve, s optimizmom gleda u budućnost. Republika Srpska nije daleko od okruženja, celi prostor bivše Jugoslavije je opterećen kreditima, problemima, razlikama, ali smatram da će sutra biti bolje, veruje Krajišnik.

U odnosu na ono kako je RS izvorno zamišljena dosta ovlašćenja joj je oduzeto. Da li vidite neki način da se ta izvorna ovlašćenja vrate?

— Nedopustivo je da su ovlašćenja koja smo mi prihvatili kao kompromisno rešenje faktički ukradena od RS i našeg naroda koji ovde živi. Moja je sugestija našim političkim prvacima koji vode naš narod da moraju jasno da kažu šta naš narod misli o BiH, a to je da se sve ono što je ukradeno mora vratiti. Nikad se ne bih plašio nečeg na šta imamo pravo i smatram da se za to treba vrlo snažno zalagati. Normalno, utopija je da očekujemo od onog koji nam je to ukrao da će to dobrovoljno prihvatiti i da se neće protiviti. Zato bi trebalo biti određeniji i jasno kazati — BiH ne može da opstane ukoliko se nastavi pritisak na srpski narod i na RS na nedopustiv način. Ako neko hoće da dođe do raspada BiH onda je to najbolji put, jer ovakvi pritisci na RS i srpski narod sigurno neće dovesti do učvršćivanja BiH, nego do njenog slabljenja.

Dosta se priča, posebno posle referenduma o Danu Srpske, o mogućnosti novih aranžmana. I sam Milorad Dodik kaže da ima plan za vraćanje oduzetih ovlašćenja. Da li je, po Vašem mišljenju, perspektiva da RS ostane jedan od entiteta u BiH ili vidite mogućnost da se ona možda osamostali i pripoji Srbiji?

— Nikad se ne treba sustezati, iako politički to sigurno nije baš potpuno modro, od artikulisanja želje naroda koji predstavljate. Ja nisam u politici, pa mogu to slobodnije da kažem: srpski narod bi želeo da RS na neki način ima mnogo veću samostalnost i na kraju krajeva da mi sami o sebi odlučujemo. Ipak je BiH postala jedno teško breme. BiH je skupa država i ako nas neko još stalno proziva da smo genocidni, da smo nešto učinili nažao drugim narodima, a nama niko ništa nije uradio loše, onda sigurno da je to breme teško podneti bez odgovarajućeg odgovora. Ukoliko establišment iz reda muslimanskog naroda ne promeni pristup i ako ne bude fleksibilniji, ili ako ne bude shvatio da se u BiH ništa ne može desiti bez saglasnosti tri naroda, onda će BiH teško opstati. Moje je mišljenje da rukovodioci RS moraju da odu u Skupštinu i da kažu: „Hoćemo da se naš narod preko poslanika opredeli kakvu BiH u budućnosti vidi“.

Ko tu treba da odigra ključnu ulogu — da li je to međunarodni faktor, da li je to Srbija koja treba da podrži RS u eventualno takvom nastojanju? Ili mora doći do dogovora sva tri naroda?

— U BiH niti bi trebalo, niti se može šta desiti bez saglasnosti tri naroda, jer je to jedan tronožac. Može se na silu svašta uraditi, ali ja smatram da srpski narod ne treba ništa na silu da radi. Kao što se mi ne slažemo što su na silu pokušali da nam otmu KiM, tako i mi ne treba da prihvatimo da se na silu nešto može desiti. Ali ne može nas ni niko na silu naterati da živimo u BiH ako nam nešto nije dobro. Zbog toga oni koji najviše zagovaraju BiH moraju da shvate da greše. Ne mogu oni da vrše pritisak na srpski narod da ostane u tom vrlo lošem braku. Osnovno je da tri naroda u BiH sednu, razgovaraju i nađu rešenje. Pritom, mi ne treba u ovom momentu da izlažemo i guramo ispred sebe Srbiju. Odnosi su sada dobri i velika je stvar kad rukovodstvo Srbije nije prepreka nekim našim htenjima i ta zahvalnost treba da bude velika. Dobro je što smo popravili naše odnose i što su oni više nego bratski.

Koje su najveće pretnje za RS, da li je to Ustavni sud, međunarodni faktor ili možda džihadisti?

— Najveća prepreka, ono što ugrožava RS, jeste ekonomska situacija. Nije loša ekonomska situacija samo u RS, ona je loša i u Srbiji, Hrvatskoj, Federaciji, Makedoniji, u celom našem okruženju. Vrlo lošom privatizacijom uništena je privreda i danas je to vrlo teško pokrenuti. Mislim da je RS bogata država, imamo bogate resurse, samo ih treba mobilisati, otvoriti radna mesta i sačuvati narod na ovim prostorima. A što se tiče stranog faktora mimo RS, mislim da je nedopustiva zloupotreba Ustavnog suda BiH. Nije niko protiv Ustavnog suda. Ustavni sud treba da postoji u svakoj državi — iako je BiH jedna složena zajednica, više nego država. Ali ne može ga neko zloupotrebiti. I ne može neko reći: „To je sad etiketa Ustavnog suda i morate ga poštovati“. Ne možete poštovati nikoga ko naopako radi. Nedopustivo je da je neko dozvolio — a prvo prigovaram visokom predstavniku — da se zloupotrebljava jedna pogrešna, potpuno neustavna i neutemeljena odluka i da se kaže da mi nemamo prava da slavimo svoj praznik. RS nije stvorena voljom tri naroda koji žive u RS, ona je stvorena samo voljom samo srpskog naroda, s tim što u RS niko nema pravo da ima veće privilegije, svi moraju biti ravnopravni. Ali ako je stvorena voljom srpskog naroda onda taj narod, apsolutna većina građana ima pravo da slavi taj praznik. A to ne treba da bude samo Dan Republike, to je krsna slava, tradicija tog naroda.

Vi ste jedan od osnivača RS, imate organizaciju Asocijacija stvaralaca RS. Čime se ona bavi?

— Stvaraoci su ljudi na raznim nivoima koji su učestvovali u stvaranju RS od 1992. godine naovamo. Ti stvaraoci i to udruženje faktički čuvaju tekovine tog velikog poduhvata. Da bi RS postala, da bi bila uspostavljena, bila su potrebna dva vremenska perioda: vreme stvaranja i vreme odbrane RS. Vreme stvaranja je bilo do rata i proteže se kroz celi rat, a vreme odbrane RS — to su naši borci, oni su 6. aprila stali u rov i branili RS. Te dve komponente obuhvataju faktički celi naš narod. To je cela armija naroda jer mi nismo imali saveznika nigde u svetu, imali smo Boga na nebu i naš narod na zemlji i uz tu podršku je stvorena RS.

Vama je suđeno u Haškom tribunalu. Trenutno su pred tim sudom pri kraju procesi Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. Kakav ishod očekujete i šta mislite da li će i kako to uticati na RS?

— Ko god Vam kaže da zna šta će biti igra se uloge proroka. Niko to ne zna, samo zna Bog. Mnoge stvari mogu da budu na ovaj ili onaj način. Normalno, kad naš narod gleda kako su se neki procesi odvijali malo je optimizma da bi se stvari mogle desiti pozitivno. Pod pozitivnim stvarima mislimo da bi trebalo da bude oslobađajuća presuda, da neko kaže da će Karadžić ili Mladić ići kući. Ali ono što mogu reći to je da znam sto odsto za Karadžića — on nije kriv. Sve što ga optužuju je ista optužnica koja je bila kao kod mene — i znam tačno svaki momenat da li stoji kao optužba ili ne. Za Mladića ne znam šta je bilo u Srebrenici, ali znam da se pre, kad god je dolazio na naše sastanke, uvek zalagao protiv bilo kakvog zločina. Rezultat može biti da budu i osuđeni, ali će na kraju krajeva biti nagrađeni jer su oni žrtvenici za RS. A kako nagrađeni? Tako što će njihovo delo nadživeti njih kao što će nadživeti i mene i sve nas, a to je velika nagrada za koju se nekada isplati da čovek bude i žrtvenik. U svakom slučaju, pravda će uvek pobediti i mi treba da se radujemo da će ta pravda na kraju proizvesti dobro kojim ćemo mi svi biti zadovoljni.

Šta je to što oni koji rukovode RS nikada ne bi smeli da zaborave i koji su njeni glavni oslonci?

— Nikad se ne smeju zaboraviti žrtve, ljudi koji su poginuli za RS. Nikad se ne smeju zaboraviti deca naših boraca koji su poginuli. Ali ono što treba da bude vodilja svima nama jeste da se mora tačno znati kakvim putem idemo napred. Ja smatram da mi treba da težimo maksimalno dozvoljenoj vezi sa Srbijom zato što je Srbija naša matica i ako bi se omogućilo da se srpski narod ujedini, da RS može da se ujedini sa Srbijom, ja bih uvek to postavio kao naš strateški cilj.

To je prirodno. Smatram da među nama, između muslimana, Hrvata i Srba u BiH, nikada ne treba da budu granice, tarabe. Ali je prirodno da Srbi žive sa svojim narodom, kao i Hrvati sa svojim, i da muslimani imaju svoju državu zbog toga što su muslimani postali narod i ma kako mi to govorili, oni jednostavno ne žele da budu ni Hrvati, ni Srbi, oni žele da budu muslimani Bošnjaci i to treba omogućiti. To je i tokom pregovora bila tema razgovora. I ja smatram da se ne treba sustezati i reći šta su želje našeg naroda. Ali ponavljam, nikad te želje ne treba ostvarivati na silu, nego treba težiti i dogovarati se sa druga dva naroda da se nađe rešenje koje bi bilo potaman za sve nas.