Kralj Nikola: Ko bi drugi bez Srbina istaka’ se u tom valu i uzdiga’ moć duhovnu, u hrišćana skoro palu
1 min read
Kralj Nikola / Trobojka na Zlatici, simbol bunta i odbrane pravoslavlja
Ko bi drugi bez Srbina istaka’ se u tom valu i uzdiga’ moć duhovnu, u hrišćana skoro palu?! A kakav se niz despota i još drža, turskoj buri i junaci drugi srpski što činiše po razuri! Crnojević, Herceg Šćepan, nepokorne oba ćudi – njinom mahu i pregnuću diviće se dugo ljudi, stihovi su Nikole Prvog Petrovića iz njegovog poznatog istorijsko-rodoljubivog spjeva ,,Pjesnik i vila“, u kojem je iznio svoje patriotske misli i želje o slobodi srpstva i težnji ka njegovom konačnom ujedinjenju.
Odlomak iz spjeva ,,Pjesnik i vila“
Vila:
Ne, pjesniče nemoj tako,
Kosovo je srpska slava
I ako se kuturnula
Njim Lazova sveta glava,
I ako se tu izgubi
Cjelokupnost, moć, sloboda,
I ako je progutalo
Tol’ko Srba i vojvoda.
Dobitnik se s tom pobjedom
Nije mnogo pohvalio,
Pošto ga je još sa većom,
No ti, krvi okvasio;
A pretrpljen pokor nije
Grijeh pasa tadanjega:
On je sljedstvo starih zala
I pregona nesretnjega.
Pas Lazarev i Kosova –
Pas je bio plemeniti –
Ni u svijet preko njega
Nije moga’ časnij’ biti.
Povjesnica ne bilježi,
Da se ikad izložila
Šaka ljudi ovom sv’jetu
Opačila i bjesnila;
Ko bi drugi bez Srbina
Istaka’ se u tom valu
I uzdiga’ moć duhovnu,
U hrišćana skoro palu?!
A kakav se niz despota
I još drža, turskoj buri,
I junaci drugi srpski
Što činiše po razuri!
Crnojević, Herceg Šćepan,
Nepokorne oba ćudi –
Njinom mahu i pregnuću,
Diviće se dugo ljudi!
I svega su patrijari
Duh naroda krijepili,
Dok su mogli i dok su se
Iz Srbije iselili.
Kosovo je Srbu slavno
I ako bi ponor sreće;
Da Srb junak nije bio –
to bar reći niko neće.
Ona hrabrost Lazareva
I pregnuće Obilića
Napajaće sa gordošću
Jedra prsa u Srpčića….
Brodolomlje srpske lađe
Nije Srpstvo utopilo,
Od muka se i od rana
Mal’ po malo svijestilo;
Nepokorni Srb se mače
Da slobodni vazduh srka
U planine i gudure,
Pobjedniku ćef da brka;
Kosovo je tvoje gore
Naselilo junacima –
Ranjenijem i slavnijem
Preživjelim ostacima;
U njima je kovčeg osta’
Lazarevih amaneta,
I slobode zavještaji:
Borbe na smrt – i osveta!
U mukama na kamenu
S vagančićem gole čorbe
Nije gorštak tvoj se nikad
Otkanjiva’ svete borbe;
Duhovnim se pićem pita’,
Barjak mu se slavni vio;
U slobodi – u planine
Vazda mali car je bio!
Miloševce povezane
Branio je i svetio,
A Vukovce i lakomce
Prezirao, sramotio….
Ah, pjesniče, za Kosovo
Ne izreci riječ lošu;
Ukopnica to je slavna
I Lazaru i Milošu;
S Kosova je povjetarac
Raspaljiva’ srpske grudi
I cjeliva’ vedra čela
U junaka i u ljudi;
Kosovo je Crnog Đorđa
Zanijelo, opojilo,
Te u malo sve se Srpstvo
Pod njim nije sjedinilo;
Kosovo je duh izdiglo
Šumadijske nekad raje,
Te sad joj se mlada kruna –
Bogu hvala – divno sjaje;
Kosovo je nadisalo
Tvoga doma mučenike
I knjaževe i vojvode
I velike sveštenike; –
Jek potonje srpske pjesme
Njegoševom lirom ječi –
Zvekom sablje Lazareve
Danilova sablja zveči!
Pročitajte još:
Nije vas bas volio pred kraj zivota. Niti je umro kao Srbin.
Hvala ti viteski kralju Nikola još jednom na svemu,na svakom redku ovom.Rijedak čovjek,car junaka,pravi Petrovic-Njegus,Srbin u srcu i dusi.Srbi se tobom ponose Nikola,a ovi odrodi koji lazno kukaju nad tobom,neka se stide,jer na rod Srpski pljujuci,na tebe Kralju nas Nikola oni pljuju.
Ovim teletabisu montenegrinskom,ruzi,cvecu veljovom i slicnima,samo ovoliko da kazem.Sve i da smo se ogresili o viteskog kralja Nikolu,a obican narod nije i nikada nece,sve smo okajali za 100 ljeta.Oprostio nem je viteski kralj,jer zna da niko od Srba njega dicnog medj nama ne unizi,niti ce ikad.Tako da ne zaleci se u stenu,mi njegove zastave i danas farbamo i ukrasavamo Crnu Goru,a vi ih brisete.Hocete da otmete crkve i Svetilista,za koje je on davao sredstva i podizao ih u Slavu Boga i Svetih,posebno Save,Petra i Vasilija,nije ih otimao ka vi,nego pomagao.Toliko ko smo mi a ko vi i ko vise voli Kralja Nikolu.
fino ste se vi srbi ogrijesili o kralju nikoli…negove staracke suze peci ce sve crnogorce za sva vremena…drzi sirotu za svoju sramotu…vi ste nam uvijek mac nad glavom crne gore…
Kralj Nikola je bio srpski kralj, kao i Petar Karađorđević. Oba su se borila za ujedinjenje. To svedoči i ova pesma. Nakon ujedinjenja mogao je da vlada samo jedan. Nije to borba između Srbije i Crne Gore, jer su u do tada nezavisnoj Crnoj Gori živeli Srbi u tri vere, niti borba dve ideje, jer je bila ista – ujedinjenje. To je borba dve dinastije. A i Karađorđevići i Petrovići su mnogo manji i nebitniji od ideje zajedništva. Kao mali narod, menjaćemo i vladare i društvena uređenja ali ono što jedino mora ostati nepromenjeno to je ideja borbe za ujedinjenje. Ta ideja je bila ista i tada i sada. A pravi greh čine koji dele narod, jezik i na kraju veru. To je toliko veliko zlodelo jer, ne daj bože, može u budućnosti da stvori još veće podele i na kraju mržnju. Za to nam na žalost ne trebaju primeri iz daleka.