Кратке истине

Пише: Стефан Грломан

Људи који су од послова у врту често кажу велике истине, онако изјутра трезвени и орни за рад у воћњацима, на њивама, исто тако чине и рибари… Кажу они велике истине тако гласно и наставе говорити без неке драмске паузе, не дижући обрве, не намигујући, не ширећи шаке, не дижући прст славодобитно ка нама – не тражећи потврду…

Тако, једног јутра у маслињаку би са мном дипломирани агроном експерт за “дрво мира” који је о свом послу причао са осјетном великом љубављу. Он, један сељак из природе и сав од природе ту се нађе да погоди посао око обрезивања већ старих и “уморних” маслина…

Мене мамурног, ненаспаног нехотице погоди овим ријечима што сам добро запамтио: “Када се млади, како ми то кажемо “кастри” нека воћка, она се уствари повређује – рањава и фрустрира и њена реакција на тај атак је да даје већи плод – да боље “рађа”… “

Еј! Зар то није фантастична прича?! Зар то није прича о животу маслине, али и нас!?Тако исто човјек – живи и живот га рањава и слама и онда он… Даје плод! Реагује! Обнавља живот из бола!

Тако маслина, а ми овдје на нашем тлу имамо маслина старих колико и наша – Христова ера, даје плодове златног уља које је чист лијека за човјека, даје горку за грло ал’ слатку за стомак маслину и даје ову причу о вјечности. Даје живот. Мир.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: