Кредит-ефендија „зна како“: Проевропске снаге да дају заједничког кандидата…

Лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић је у изјави за ЦдМ позвао све евроатланске политичке снаге, оне које, како каже, Црну Гору виде као модерну, развијену, демократску, секуларну и антифашистичку државу – пуноправну чланицу ЕУ, да у изборну трку за предсједника Црне Горе уђу са једним, заједничким кандидатом који би био прихватљив свима и који би показао да су демократија и вишепартизам у Црној Гори сазрели до мјере да се различити политички субјекти могу окупљати око онога што је шири друштвени интерес.

Ибрахимовић није на питање ЦдМ- а прецизирао које су то све партије на које мисли када упућује позив, али поручује да мисли на баш све оне које баштине вриједности Црне Горе као антифашистичке и виде Црну Гору као пуноправну чланицу ЕУ, а које су то доказале својим дјеловањем кроз политички живот.

Потпора и подршка Милу Ђукановићу и ДПС-у поручила је да, уколико, пак, тог договора не буде, БС ће кроз консултације унутар странке али и кроз консултације са својим гласачима и дијаспором одлучити о начину учешћа на овим изборима.

Не искључује у крајњем, како каже, ни могућност да и БС има кандидата на овим изборима, и каже да о томе већ разговарају у странци.

“Можда је и то модел и пут за излазак из кризе јер су бошњачки народ и Бошњачка странка показали пуну посвећеност европској и грађанској Црној Гори, али и капацитет да о питањима од интереса за све грађане Црне Горе сарађују са свим проевропским политичким субјектима стављајући са стране ускостраначке интересе”, навео је он.

Он је подвукао да је било простора и политичке потребе да се питања Уставног суда, предсједничких и парламентарних избора рјешавају у једном пакету, кроз одговоран дијалог политичких партија, али констатује да за то није било воље и ту смо гдје смо.

“Црна Гора је, то ие након низа веома јасних и добронамјерних порука од стране наших еуроатланских партнера бјелодано јасно, у веома дубокој унутрашњој институционалној и политичкој кризи али и у кризи спољнополитичког и унутрашњег опредјељења што нас је довело до заустављања процеса ЕУ интеграција које би, и на то смо упозорени, могле да и формално буду заустављене”, навео је саговорник ЦдМ-а.

Каже да заиста вјерује да то није оно што грађани Црне Горе желе, али, како додаје, наметнути политички наратив и дискурс спрјечава каналисање те народне воље у правцу ЕУ интеграција.

“Мислим да предсједнички избори могу значити излазак из тог наратива и дискурса и динамизирање процеса приступања ЕУ кроз окупљање свих еуроатлански орјентисаних политичких снага око једниг кандидата. Да будем још јаснији, то значи да коначно изадјемо из референдумских подјела али и из подјела од 30. августа и да се окренемо нашем стратешком циљу – чланству у Европској унији”, нагласио је он.

Подсјетимо, овај ,,Европпљанин“ и ,,прогресивац“ гласао је за Безакон, а Бошњачка странка била је саучесник у свим ,,злочинима“ и похранама палог режима, као и систематског дискиминацији Срба.

Говорећи о процедури за избор судија Уставног суда, те да су расписани су и предсједницки избори, и да ли то води ка изласку Црне Горе из инатитуционалне и политичке кризе, ,,креидит ефендија“ констатује да су ,,опет ускостраначке калкулације стављене изнад друштвене и државничке одговорности и опет смо у ситуацији да се по принципу узми или остави или по најбруталнијој банализацији принципа “41 је више од 40” покушавају наметањем рјешавати ствари“.

“Сматрам да је требало другачије и да је рјешавању институционалне и политичке кризе, у коју смо и запали због непостојања инклузивног дијалога и капацитета за договарање око кључних ствари за нашу државу и друштво, требало приступити са више политичке одговорности и инклузивније јер без инклузивности не можемо ријешити проблем. Дакле, требало се у једном пакету договорити око избора судија Уставног суда и датума за предсједничке и парламентарне изборе. Видјећемо гдје ће нас одвести такав приступ али чињеница да опет можемо доћу у ћорсокак неизбором судија Уставног суда прије одржавања предсједничких избора у које бисмо ушли без Уставног суда ме забрињава”, казао је лидер БС.

Он је казао да као предсједник Бошњачке странке и као Бошњак, мора подсјетити и посланике и грађане Црне Горе да су Бошњаци у Црној Гори трећи народ по бројности и најбројнији мање бројни народ и даје Устав предвидио сразмјерну заступљеност те да у том смислу очекују да најмање један судија Уставног суда буде Бошњак и указују на то да би то негдје, обзиром на бројност, било логично и да нема те норме у Уставу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: