Kreditno-garantni fond trebalo bi da omogući finansijsku podršku razvoju i jačanju preduzeća

Kreditno-garantni fond, čije je osnivanje Vlada planirala u okviru mjera podrške privredi za drugi kvartal, trebalo bi da omogući finansijsku podršku razvoju i jačanju preduzeća, kako bi komercijalne banke mogle da kreiraju i ponude povoljnije kreditne linije.

Ministar ekonomskog razvoja, Jakov Milatović, je na radnom sastanku povodom osnivanja kreditno-garantnog fonda, kazao da su na tu ideju došli nakon intenzivnog razgovora sa privrednom zajednicom, koja je više puta naglašavala da je upravo to jedna velika potreba Crne Gore.

„U trenucima velike krize, kakva je trenutna, čini mi se da je nedostatak kreditno-garantne šeme ili fonda pokazao dodatno jedan institucionalni nedostatak koji je Crna Gora imala kada je u pitanju pristup povoljnom finansiranju“, rekao je Milatović.

On je naveo da su banke, kroz povećanje rizika u cjelokupnoj ekonomiji, nedovoljno odgovorile na kreditne zahtjeve privrede.

„Upravo su institucije, poput kreditno-garantnog fonda ili šema, bile neophodne da pomognu privredi i bankama da se dođe do rješenja u okviru kojeg bi privreda imala pristup povoljnijem finansiranju u okviru vremenskog perioda u kojem imamo povećani sistemski rizik“, objasnio je Milatović.

On je saopštio da je partner Vladi na tom projektu Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja će podržati kreditno-garantni fond i šeme u dijelu tehničke pomoći.

„Nadam se da će saradnja između EBRD-a i Vlade dati vrlo brzo jedan opipljiv rezultat u dijelu kreiranja kreditno-garantnog fonda i šema na zadovoljstvo privrede, u dijelu lakšeg pristupa finansiranju od komercijalnih banaka“, dodao je Milatović.

On je naveo da je Crna Gora do sada bila možda čak i jedina zemlja u regionu koja nije imala kreditno-garantnu šemu i fond.

Milatović smatra da će kreditno-garantni fond odgovoriti potrebama privrede u aktuelnoj koronavkrizi, ali i da će omogućiti da Crna Gora bude bolje pripremljena za svaku narednu krizu koja bude dolazila.

Šef EBRD kancelarije u Podgorici, Jaap Sprey, kazao je da mala i srednja preduzeća ponekad nijesu bila u mogućnosti da obezbijede finansiranje i kreditiranje.

„Trenutno vidimo da postoji potreba da podržimo mala i srednja preduzeća da imaju bolji pristup finansiranju. Banke u Crnoj Gori jesu prilično likvidne, ali u isto vrijeme vidimo da postoji manjak informacija o tome kako preduzeća djeluju i funkcionišu“, rekao je Sprey.

S obzirom da je koronakriza i dalje prisutna, sve to, kako smatra Sprey, čini da banke čekaju i da žele da sa što manje rizika nastave da podržavaju privatni sektor.

Sprey je rekao da je u tom dijelu kreditno-garantni fond dobar korak.

„Mislimo da je puno bolje mobilizovati sredstva koja su na raspolaganju u bankarskom sektoru, umjesto da dobijamo više kredita od međunarodnih finansijskih institucija i usmjeravamo te kredite u Investiciono-razvojni fond (IRF), koji vjerovatno nije spreman za upravljanje tako velikim paketom kredita namijenjih privatnom sektoru“, dodao je Sprey.

EBRD je, za potrebe projekta, angažovala međunarodnog konsultantaCrimson Capital, koji će, tokom prve faze, pomoći u određivanju glavnih specifikacija i zahtjeva za krizne garantne šeme.

U ovoj fazi će biti razvijen plan dizajna, strukture, implementacije i operacionalizacije krizne garantne šeme i kreditno-garantnog fonda, a sve na bazi ranijeg iskustva Crimson Capitala.

Rukovodilac konsultantskog tima,Michael Gold, rekao je da je cilj da se kreira garantni fond uz pomoć najboljih praksi iz cijelog svijeta, a koje će se primijeniti u kontekstu Crne Gore, kako bi se poboljšao pristup finansiranju preduzeća koja su pogođena krizom.

„Mali biznisi, generalno u svijetu, imaju probleme u finansiranju. Preduzećima, koja nemaju puno iskustva u dobijanju kredita ili nemaju puno imovine da ponude kao kolateral, teško je da dođu do finansiranja. I tu dolazi kreditno-garantni fond koji pruža djelimičnu garanciju za pokrivanje nekih rizika, što bankama dalje olakšava odlučivanje“, objasnio je Gold.

On je rekao da su mnoge banke likvidne i da imaju sredstava, ali je pitanje kako da ih usmjere u preduzeća i pomognu im da prežive krizu, da rastu i kreiraju više radnih mjesta.

„Nadamo se da ćemo najbolje što možemo osmisliti fond koji će pomoći kompanijama da dođu do finansiranja, prežive i postanu konkurenta“, kazao je Gold.

On je zaključio da kreditno-garantni fond može u narednim godinama biti dobar instrument Crne Gore za podršku privatnom sektoru.