Kremlj: Apsolutno i bezuslovno podržavamo Srbiju, prava Srba na KiM se moraju poštovati

Rusija podržava Srbiju u svetlu zaoštravanja situacije na KiM i smatra da se prava i interesi Srba u pokrajini moraju poštovati, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Pratimo situaciju. Mi apsolutno bezuslovno podržavamo Srbiju, podržavamo Srbe. Smatramo da sva legitimna prava i interesi kosovskih Srba treba da se poštuju, osiguravaju i da ne sme biti mesta bilo kakvim provokativnim akcijama koje ograničavaju prava Srba. Veoma pažljivo pratimo kako se situacija razvija i zabrinuti smo povodom toga“, rekao je Peskov.
On je dodao da kontakti predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića zasad nisu planirani, ali da postoji stalna komunikacija između zemalja preko diplomatskih kanala, prenosi Sputnjik.

Ne treba bezuslovno verovati obećanjima Zapada

Govoreći o obećanjima Zapada Beogradu da će realizovati sporazume o KiM, Peskov je rekao da u Kremlju ne bi bezuslovno verovali takvim izjavama.
„Može se pozdraviti svaka aktivnost, sve mere koje se preduzimaju da se situacija smiri i da se osiguraju prava svih zainteresovanih strana, svaka akcija. Ali, naravno, mi ne bismo tako bezuslovno verovali takvim izjavama. Treba veoma pažljivo postupati sa njima“, rekao je Peskov.
On je podsetio da je u prošlosti bilo slučajeva kada se obaveze nisu ispunjavale i precizirao da u Rusiji mogu o tome da govore „na sopstvenom primeru“.
„Prisetimo se dokumenta koji su potpisali Viktor Janukovič i ministri spoljnih poslova evropskih država 2014. godine. Sve te obaveze su ostale na papiru. Štaviše, taj dokument je zapravo ostao samo paravan za izvođenje državnog udara kasnije u toj zemlji i nezakonitu smenu vlasti. Bilo je i drugih slučajeva na koje možemo da podsetimo. Zato se nadamo da će svi koji mogu izvršiti pozitivan uticaj na tu situaciju. Naravno, i mi to sve veoma pažljivo pratimo“, rekao je Peskov.
Ranije je specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak izjavio da sporazumi koji su postignuti između Beograda i Prištine početkom godine treba da budu „vodič“ za smanjenje napetosti, dodajući da se od Minskih sporazuma za Ukrajinu razlikuju po tome što je u njih uključena EU.