Krik dece: Srbijo, pusti našeg nevinog tatu iz zatvora

Zoran Božinovski, iz drugog ugla

Prolazi već četvrta nedelja kako ne leti Burevesnik. Krila su mu sputali, ali ne i slomili, u krletku zatvorili, ali mu misli nisu zaključali. Leteće još Burevesnik prostranstvima vašeg uma, kad bura krene i shvatite da je bio u pravu.

Prolazi četvrta nedelja kako naš tata nije sa nama i proći će još neko vreme dok ne prodje ova hajka sa ciljem da ne piše dalje i ne dovrši što je započeo. Mali predah za kriminalce u pravom smislu te reči, maskirane u situirane, uspešne ljude na odgovornim funkcijama, koji ojadiše državu iz koje dolazimo, Makedoniju, u kojoj smo se rodili, rasli i živeli dok se živeti moglo, dok nismo postali nepoželjni tako neposlušni, nepotkupljivi, nestrašljivi, a rečiti, zdravog razuma i britkog jezika.

Kad je naš otac postao meta kriminalaca u Makedoniji, za nas tamo mesta ni života nije bilo.
Učinili su sve da nam onemoguće život dostojan čoveka. Zato smo potražili novo mesto pod suncem, u Srbiji, zemlji u kojoj sloboda govora još nije umrla a ljudi nisu tako zaplašeni da žive sa glavama u pesku. Nastavio je tata odavde da otvara oči našim zemljacima, nudeći istinu, golu i čistu, daleko od prljavih, a neretko i okrvavljenih ruku moćnika naše države , Makedonije. Pored brojnih makedonskih novina, veliki broj građana  je čitao BUREVESNIK, koji je jedini iznosio tekstove potkrepljene dokazima, ne prepisane, ušminkane dezinformacije koje se svakodnevno serviraju narodu. Smetao je onima kojima to ne odgovara, čiji je temelj uspona postavljen na lažima a kapital sagrađen na otetom, ukradenom.

Trebalo je smisliti način da se ukloni Zoran Božinovski, a da to ne bude onako kako je ukazivao da su činili drugima koji su im se suprotstavili. Optužbe koje su mu pripisane kose se sa njegovim likom i delom i samo onaj ko nema mnogo pameti može na taj način napasti našeg oca. Jer svi koji su ikad pročitali ijedan njegov tekst znaju da neko ko se bori protiv kriminala, korupcije, šverca, sa toliko žara, ne može sam biti takav.

Naš otac ne može biti špijun, jer špijuni rade protiv države. Naš otac radi ZA svoju državu, protiv onih koji je, bavljenjem kriminalnim radnjama, kradu, lažu i pustoše.

Naš otac nije ucenjivač, reketaš, iznuđivač novca. Da se tako ponašao, mi bismo bili bogati, on ne bi bio proganjan, a sad ne bismo imale obraza da ovako pišemo. Naš otac je ipak bogat jer umesto materijalnog bogatstva ima ljude koji ga vole, poštuju i podržavaju i nadamo se da pravda i istina opet mogu pronaći put.

Naš otac nema novca da plati svoju slobodu, a i da ga ima, ne bi to učinio, jer smatra da se sloboda ne može kupiti, da oni, koji tako čine ne spavaju mirno. Naš otac noćas spava tamo negde, zatvoren, ali slobodan i čiste savesti.

Stoga, molimo državu Srbiju da dobro razmisli o izručenju čoveka čije su  krivice slobodoumlje i hrabrost, pravo u kandže onima koji jedva čekaju da uguše njegov glas i tako onemoguće svojim gradjanima da saznaju istinu o njihovoj vladavini. Naš otac nije kriminalac i tražimo da ga puste da se brani sa slobode i dokaže da su optužbe države u kojoj je rođen, protiv njega, obična montaža i politički progon. Sem što, kako sam pročitala negde, diše mafiji za vratom, on je ipak i naš otac i deda jednoj maloj devojčici, hranilac  porodice koja ga voli i poštuje i mnogo nam nedostaje. Dozvolite onom ko smelo piše dokumentovano, bez kalkulisanja činjenicama, da slobodno živi i radi!

s poštovanjem,

Ana i Sanja Božinovska