ИН4С

ИН4С портал

Криминална пирамида: Беба, Чуме и Легија

1 min read

cume-i-beba-popovicВладимир Беба Поповић, некадашњи шеф Владине канцеларије за медије, а сад незванични саветник Владе, испричао је пред Специјалним судом у процесу за убиство Зорана Ђинђића да се виђао с људима из криминалног миљеа.

Сам Поповић испричао је да се са Милорадом Улемеком Легијом виђао, између осталог и у свом стану, а да га је Љубиша Буха Чуме звао „бато“. Саговорници Курира тврде да тако близак однос није случајан и да Тужилаштво треба да се позабави Поповићевом улогом у стварању послепетооктобарске криминалне пирамиде у Србији.

Доказе за те тврдње, према мишљењу адвоката Боривоја Боровића, треба тражити у књизи „Сведочење пред Специјалним судом Владимира Поповића на суђењу за убиство Зорана Ђинђића“, у којој је он, како каже познати београдски адвокат, показао да се, уместо растурене фамилије из Милошевићевог времена, инсталирала нова у којој су били Поповић, Чуме и Легија.

Он је на суђењу за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића то индиректно рекао. Додуше, покушао је да укаже на то да је он то све радио у интересу Србије и да је Ђинђић за то знао. Срамота је што је тадашњег премијера, бранећи га наводно, покушао да увуче у блато криминала. Ја сам тад указивао да надлежно тужилаштво мора да реагује, међутим сви су остали неми.

Зашто, то ће показати време, али тврдим да је књига Бебе Поповића најважнији документ из новије историје Србије коју би неко из власти требало да дешифрује. Ту би се нашле многе знане и незнане ствари и распетљало би се замршено клупко српских „кумовских“ односа“, каже Боровић за Курир.

Значи да је негде од 2001. године, кад је почело у јавности да се прича о дуванској афери и кад је почело да се прича о томе да са Цанетом Суботићем везу одржавају Владимир Поповић и Зоран Ђинђић, мени је Легија, посредно неколико пута, а једном приликом и лично – знам тачно датум, то је био 13. јун 2001. године, кад је била прес-конференција о откривеним лешевима у Батајници – срео сам га на вратима МУП, са ћерком у наручју, у кратким панталонама.

Рекао ми је: „Еј, види, поздрави Станка и реци му да оне паре што дугује Кеснеру (неком тамо из те трговине, који се појављивао такође у новинама), било би добро да их врати, зато што то има везе са нама, са јединицом. Знаш то, да ти сада не објашњавам“,  испричао је Поповић на суду.

Објашњавајући природу својих контаката с Легијом, Поповић се жалио да је сваки тај сусрет Улемек касније интерпретирао погрешно, па је у једном тренутку почео да набраја све своје сусрете с њим:

„И дошли смо у мој стан, прво ја, па Станко Суботић, па Зоран Ђинђић, ког је довезао његов возач Александар Бијелић. Возач Зорана Ђинђића Бијелић отишао је да довезе Легију и довезао га је у мој стан. Он није дошао са својим обезбеђењем, дошао је сам… Други наш сусрет, који је такође злоупотребио, у мојој агенцији, где је, поред мене, њега, Зорана, био и Љубиша Буха. Или, немам појма, вечера у згради „Цептер“, где сам рекао да је ту, осим мене, њега, Зорана, било још пет људи, присутних, а хвала Богу, сви су остали живи„, испричао је Поповић.

Беба је говорио и о сусрету 7. јануара 2001. године у просторији његове агенције Спектра, кад је Зоран Ђинђић тражио састанак са Чуметом и Милорадом Луковићем како би им „подвикнуо“.

Оптуживани смо да штитимо Чумета јер је са Чуметом већ у то време увелико почела та координација и сарадња, они су знали, са УБПОК. Знали су да Чуме долази на разговоре, да се воде разговори. Знали су да ја посредујем, знали су да држава то припрема.

Чуме ми је рекао да је то једна организована група, тад је први пут експлицитно објаснио ко су „они“. „Бато, они, не знаш колико су јаки.“ Тад ми је први пут рекао да су „они“ део јединице за специјалне операције. То је Дућа Спасојевић, и то су разне друге банде које они имају по Србији. Ја се никад у животу нисам видео с Душаном Спасојевићем, нити с било ким из те групе, изузев са Љубишом Бухом, и то сам објаснио.

У другом делу суђења Беба је објашњавао и како му је Чуме давао информације:“Чуме је био нека особа која је важила међу њима за некога ко је повезан са криминалцима, ко је и сам неки важан лик међу њима, да ли је шеф, није шеф, то никад не знате, пошто са сваким од њих, ако сте имали прилику икад у животу да се сретнете и да попијете пиће у кафани, случајно, они су се представљали као да су они најважнији. Увек је тај са којим се видите, увек је он главни шеф нечега, тако да нисмо могли да знамо ко је ту важан, ко није важан, али је Чуме важио за неког ко је битан, ко је имао добре информације“, испричао је Беба.

Беба је посведочио и да га је бивши начелник ДБ Милорад Брацановић оптужио да хоће да смести „земунском клану“. „Рекао је да то што ја радим са Чуметом и то што ја покушавам да лажно оптужим Легију и Спасојевића може само да штети“, испричао је он.

Милорад Луковић је тај период искористио да промовише и постави своје људе. Значи, он је директно поставио Бошка Буху. Ја сам био присутан кад је то тражио. Директно је поставио Горана Радосављевића. Зоран Ђинђић је с њим тад обавио разговор око 5. октобра. Ја сам био присутан на састанку до ког је дошло 6. октобра у Скупштини града, где је, поред Милорада Луковића, био присутан и Брацановић…. Били смо заједно у једној малој соби, у оној атмосфери наоружаних људи, пушака и тако даље, где је Легија отприлике предлагао да Брацановић буде шеф ДБ, односно прво је питао да ли Јовица Станишић хоће да буде шеф ДБ. Ако хоће, све је у реду.

Зоран је рекао: „Не знам, нисам имао контакт с њим.“ Да ли тад или кад смо се видели с Јовицом Станишићем два-три дана касније, Зоран му је рекао да Јовица Станишић неће јер је болестан, одбија да буде. Онда је Легија предлагао да то буде Брацановић као супер тип. Он је, наводно, најбољи за то место.

А ако баш он не може, пошто смо тад чули да је он био командант, односно шеф за обезбеђење ЈСО, па мало није баш згодно да из тако прокажене институције њен човек буде на том месту уз прву демократску владу као шеф ДБ, онда је предложио Андрију Савића, али је довео и Бошка Буху и упознао га са Зораном Ђинђићем. Ја сам био присутан тад. Рекао је: „Ево, ово ти је…“ (не знам како се звао претходни шеф београдске полиције), „ево, он може да ти буде то.“ Предложио је и Гурија, предложио је и Радована Кнежевића. И директно је Радован Кнежевић, по његовим препорукама, био постављен.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Криминална пирамида: Беба, Чуме и Легија

  1. Likovi i senke

    Ko povija Bebu?

    M. Hadžić

    Intrige i spletke Vladimira Popovića zvanog Beba, nekadašnjeg šefa presbiroa Vlade Zorana Đinđića, ponovo su zadesile Srbiju. Javnost ovdašnja, odavno ga je smestila u mračnu prošlost, zajedno sa svojim živim i mrtvim šefovima, ali, on se samo privremeno povukao iz takozvanog javnog života, i sada pokazuje da je i dalje „glavni“. Da bez njega nema skandala, zavera, ubistava, zatvaranja i velikih političkih zemljotresa.

    Preciznije rečeno, Beba Popović se pojavljuje kao zao duh, kad god je loše vreme u Srbiji, i oko nje. Njegove firme za konsalting u Beču i Londonu, i danas rade kao produžena ruka evroatlanskih spletki na Balkanu. Kad je potrebno, on je na usluzi. Kao nekad davno, dok je bio šef sale na jednom od beogradskih splavova: „…Molim lepo-hvala lepo!“.

    Ovaj rođeni jagodinac i „fermentisani“ Crnogorac druge generacije, samo je slika i prilika sveukupne bede kojom je Srbija opterećena. U mnoštvu pojavnih oblika, Popović je izmislio još jedan. Predstavlja se u poslednje vreme kao „direktor Instituta za javnu politiku“, što je, ustvari, udruženje građana. Zna se i kakvih.

    Sa pozicija čoveka koji gospodari ovim podnebljima, koji savetuje, smenjuje, zakopava i iskopava, nedavno se pojavio u sred TV B92, ne očekujući da će baš tamo, gde je nekada harao, dobiti gadan šamar. Naime, u emisiji „Utisak nedelje“, zatečen iskrenim gađenjem voditeljke i njenim insistiranjem da kaže da je lažov i manipulant (ne tim rečima, ali o tome se radilo), počeo je da traži pravu reč i smišlja dovoljno uverljive odgovore. I nije ih našao. Jer, teško je objasniti kako baš on savetuje Mila Đukanovića, odnosno, kako istovremeno savetuje i Aleksandra Vučića.

    Kaže Popović da je „nastupio mir“ između Crne Gore i Srbije, jer se dugo verovalo da Crna Gora krije Darka Šarića. Pa se konačno videlo da je Milo nevin u vezi sa tim. Nije valjda?

    Svojevremeno je, povodom Bebinog svedočenja u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije, pokojni Aleksandar Tijanić rekao: „…Recimo, da sad ustane, Đinđić bi reprizno šutnuo u dupe Lakiranu Bubašvabu. Odavde do Beča. Ne zbog toga što je Ćuran, metaforično, njemu odrubio glavu. Što je pripremio njegovo streljanje. Degažirao bi ga zbog ponovljenih laži da je Đinđić, posle smrti, primio natrag čoveka kojeg se za života javno odrekao. Fuj. Kakav skot. Kakav vudu-spektakl prizivanja duha za svedoka!“.

    Tijanić jeste bio gadan čovek u svakom smislu. Ali, ovom zapažanju se nema šta dodati.

    podeli ovaj članak:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy