Криптокраљица: Како је ова жена израдила цио свет, а онда нестала

Ружа Игњатова себе је звала Криптокраљицом. Људима је говорила да је измислила криптовалуту која може да се мери са Биткоином и убедила их да у њу уложе милијарде.

Потом је, пре две године, само нестала.

Почетком јуна 2016. године, тридесетшестогодишња пословна жена, докторка Ружа Игњатова, попела се на бину у Вембли Арени пред хиљадама устрепталих обожавалаца. Била је обучена, као и обично, у скупоцену балску хаљину и носила је дуге дијамантске минђуше и јаркоцрвени руж.

Рекла је одушевљеној публици да је ВанКоин на путу да постане највећа криптовалута на свету „којом ће сви моћи да плаћају све и свуда.“

Биткоин је прва криптовалута и још увек највећа и најпознатија – скок њене вредности са неколико центи на више стотине долара по једном коину средином 2016. године унела је велико узбуђење међу улагаче.

Криптовалута као идеја тек је почела да узима маха. Многи људи су пожелели да учествују у овој необичној новој прилици.

ВанКоин је, рекла је докторка Ружа публици у Вемблију, „убица Биткоина“.

„За две године, нико неће више причати о Биткоину!“, повикала је она.

Широм света, људи су већ улагали уштеђевину у ВанКоин, надајући се да ће постати део ове нове револуције. Документа до којих је дошао ББЦ показују да су у првих шест месеци 2016. године Британци потрошили скоро 30 милиона евра на ВанКоин, од чега 2 милиона евра само током једне недеље – а стопа улагања вероватно се само повећала после свечаног догађаја у Вемблију.

Између августа 2014. и марта 2017. године, у десетинама земаља уложено је више од четири милијарде евра. Од Пакистана до Бразила, од Хонг Конга до Норвешке, од Канаде до Јемена… па чак и у Палестини.

Али било је ту нешто веома важно што ти улагачи нису знали.

Да бих ово објаснио, морам прво укратко да вам објасним како заправо функционише криптовалута.

Познато је колико је то тешко – идите на интернет и наћи ћете стотине различитих описа, од којих су неки крајње збуњујући за неког ко није специјалиста за ову материју.

Али прво мора да се схвати овај принцип: новац има вредност само зато што други људи мисле да он има вредност.

Било да су у питању банкноте и новчићи Енглеске банке, шкољке, драго камење или шибице – што се све током историје користило као новац – то функционише само уколико му сви верују.

Дуго су људи покушавали да направе неки облик дигиталног новца независног од валута које подржавају државе. Али им никад није успело зато што нико није могао да им верује. Увек су захтевале некога на положају ко је могао да манипулише залихама, а било их је сувише лако фалсификовати.

Разлог зашто је људе толико узбудио Биткоин је што је решио тај проблем. Он се ослања на посебну врсту базе података која се зове блокчејн, која је попут огромне књиге – чије независне али идентичне копије поседују сви власници Биткоина.

Сваки пут кад се Биткоин пошаље од мене до неког другог, евиденција те трансакције улази у свачију књигу. Нико – не банке, не владе и не човек који га је измислио – нема контролу над тим нити може то да промени. Иза тога стоји једна веома паметна рачуница, али то значи да Биткоини не могу да буду лажирани, не могу да буду хаковани и не могу двапут да се потроше.

Испробао сам ово објашњење на мајци, породичном технофобу, а она ми је рекла да нисам успео довољно да јој разјасним и да треба да кренем испочетка. Зато не брините превише ако ни ви нисте схватили.

Кључно је да су те специјалне базе података блокчејна оно што чине да криптовалуте попут Биткона уопште функционишу. За његове обожаваоце, ово је нови револуционарни облик валуте, који има потенцијал да банке и националне валуте гурне у запећак, и омогући банкарске трансакције свакоме са мобилним телефоном.

А ако можда улетите у ту причу раније, имате чак и шансу да се обогатите.

Гениј докторке Руже био је да све то смућка и ту идеју прода масама.

Али нешто није било у реду.

Почетком октобра 2016. године – четири месеца након гостовања докторке Руже у Лондону – експерта за блокчејн Бјорна Бјеркија позвао је регрутни агент, са необичном понудом за посао.

Старт-ап за криптовалуте из Бугарске тражио је главног техничког саветника. Бјерки ће добити стан и аутомобил – и привлачну годишњу плату од око 250.000 фунти.

„Питао сам: ‘Шта ће бити мој посао? Шта ћу морати да радим за ту компанију?“, присећа се он.

„А он ми је рекао: ‘Прво и прво, треба им блокчејн. Тренутно немају блокчејн.’

„Рекао сам: ‘Молим? Рекли сте ми да је то компанија за криптовалуту.'“

Агент је одговорио да је то тачно. То је компанија за криптовалуту и она већ неко време ради – али до сада није имала блокчејн.

„И зато морате да нам направите блокчејн“, додао је он.

„Како се зове та компанија?“, питао је Бјерки.

„ВанКоин.“

Бјерки није прихватио посао.

„Тајкунски“ пакет Џен Макадам

Једног пролећног дана неколико месеци раније, Џен Макадам је примила поруку од пријатеља о прилици за улагање која просто не сме да се пропусти. Седећи за компјутером, ова Глазогвљанка је кликнула на линк и укључила се у веб семинар о ВанКоину.

Наредног сата је пажљиво слушала људе како одушевљено причају о овој новој узбудљивој криптовалути – и како би она могла да промени њен имовински статус. Сви су били „убрзани, енергични, страствени“, присећа се она.

„Имате невероватну срећу што управо сада гледате овај веб семинар“, речено јој је. „Тренутно сте се укључили у врло раној фази, а постаће као Биткоин. Биће веће од њега.“

Домаћини веб семинара говорили су о блиставој историји докторке Руже: Универзитет у Оксфорду, докторат са Констанца, рад са цењеном маркетиншко-консултантском фирмом, Мекинси и компанија…

Пуштен је говор који је докторка Ружа одржала на конференцији у организацији часописа Економист – и то је преломило за Макадам.

„То је штиклирало квадратић… Снага те жене – свака јој част! Била сам поносна на њу.“

Кад је веб семинар завршен, одлучила је да уложи 1.000 евра. Било је лако: купили бисте токене ВанКоина, а они би потом генерисали коине, који би одлазили на ваш рачун.

Једног скоријег дана у будућности, речено јој је, она ће моћи те коине да претвори назад у евре или фунте. Деловало је као лака лова.

Можда 1.000 евра није било довољно? Промотери су рекли да су већи пакети ти који вам мењају живот. Најмањи пакет коштао је 140 евра, али су се они пењали и до 118.000 евра. Недељу дана касније, Макадам је купила „тајкунски“ пакет за 5.000. евра.

Недуго потом, уложила је 10.000 евра властитог новца – и убедила пријатеље и породицу да уложе 250.000 евра њиховог.

Узбуђено је пратила на интернет страни ВанКоина како вредност њених коина постепено расте. Није прошло много времена и они су прекорачили вредност од 100.000 фунти – што је била десетострука зарада. Она је већ почела да планира одморе и шопинг туре.

Али крајем године, Џен Макадам је преко интернета контактирао незнанац. Тврдио је да је добри Самарићанин, неко ко је пажљиво проучавао ВанКоин и желео је да се обрати људима који су уложили у њега.

Она је невољно пристала на разговор преко Скајпа. Разговор ће се претворити у жучно надвикивање њих двоје, али ће преокренути живот Макадам у потпуно новом правцу.

Незнанац је био Тимоти Кари, залуђеник за Биткоин и заговорник криптовалута. Он је сматрао да ће ВанКоин изнети криптовалуте на лош глас и отворено рекао Макадам да се ради о превари – „највећој превари на целом проклетом свету“. Рекао је да то може и да јој докаже.

„Па докажите ми онда!“, одговорила је она оштро.

У наредних неколико недеља, Кари јој је непрестано слао нове информације о томе како криптовалуте функционишу: линкове, чланке, видео снимке на Јутјубу. Упознао ју је са Бјорном Бјеркијем, творцем блокчејна који јој је испричао да ту нема никаквог блокчејна.

Требало је да прође три месеца да Макадам прође кроз све то, али почела су да јој се формирају питања. Кренула је да испитује лидере своје ВанКоин групе око тога да ли постоји блокчејн. Испрва јој је речено да је то нешто за шта она не мора да зна, али кад је била упорна, коначно јој је саопштена истина у говорној пошти из априла 2017. године.

„У реду, Џен… они не желе да објаве ту врсту информације, чисто да нешто не би пошло по злу тамо где се држи блокчејн. Плус, као апликацији, њој не треба сервер. Тако да је то наша блокчејн технологија, СQЛ сервер са базом података.“

У овој фази, захваљујући Карију и Бјеркију, она је знала да стандардна база података на СQЛ серверу не коже бити база за једну праву криптовалуту. Менаџер базе података могао би да уђе у њу и мења је кад год то пожели.

„Помислила сам: ‘Молим???’ Буквално су ме издале ноге и пала сам на под'“, каже она.

Неизбежни закључак био је да су они бројеви који постепено расту на интернет страници ВанКоина безначајни – биле су то само неке цифре које је у компјутер уносио службеник ВанКоина. Уместо да су окончали властите финансијске бриге, она, њени пријатељи и њена породица бацили су четврт милиона евра у ветар.

Докторка Ружа нестаје

Иако је Џен Макадам сада прогледала, било је мало других инвеститора у ВанКоину којима се десило исто.

Докторка Ружа је и даље путовала по свету продајући своју визију – скачући од Макаа до Дубаија и Сингапура, пунећи арене, довлачећи нове инвеститоре.

ВанКоин је и даље убрзано растао, а докторка Ружа је почела да троши нови иметак: почела је да купује некретнине у вредности од више милиона долара у бугарској престоници Софији и одмаралишту на Црном мору Созополу.

У слободно време је организовала журке на луксузној јахти по имену Давина. На једној од њих, у јулу 2017. године, америчка поп звезда Биби Рекса извела је приватан наступ.

Упркос успешној фасади, почеле су да се назиру невоље. Отварање дуго обећаване берзе која би омогућила да се ВанКоин претвори у готовину упорно се одлагало – а инвеститори су били све забринутији.

То је требало да буде решено на великом окупљању европских промотера ВанКоина у Лисабону, у Португалу, у октобру 2017. године.

Али кад је тај дан коначно дошао, докторка Ружа – славна по томе да је увек тачна – напросто се није појавила.

„Пошла је на пут. Нико није знао зашто није стигла“, присећа се један делегат.

Успаничени позиви и поруке нису добијали одговоре. У седишту у Софији, где је она била толико импозантна фигура, такође се ништа није знало.

Докторка Ружа је нестала.

Неки су страховали да је убијена или да су је отеле банке, које је – речено им је – највише бринула револуција криптовалута.

Она је заправо само прешла у илегалу. ФБИ досијеи представљени у судским списима почетком 2019. године показују да је 25. октобра 2017. године, само две недеље по изостанку са најављеног наступа у Лисабону, ушла у авион Рајанера на лет од Софије до Атине.

И потом потпуно нестала са радара.

Био је то последњи пут да је било ко видео или чуо докторку Ружу.

МЛМ-ов најуспешнији производ

Игор Албертс носи све црно-златно. Црно-златне ципеле, црно-златно одело на волане, црно-златну кошуљу, црно-златне наочаре за сунце, и има дебели црно-златни пртен. И сваки комад одеће му је Долче Габана.

„Кад погледате како се одевам, видите да сам скроз дисциплинован“, каже он.

Његова жена, Андреа Чимбала, клима главом на то, додајући да ако се пробуди и обуче ружичасто доње рубље, држи се ружичастог и кад бира кошуљу, сако и панталоне.

Они живе у огромној кући у имућном крају на ободу Амстердама. На ограђеном улазу њихове виле налази се три метра висока капија од кованог железа са њиховим именима и слоганом Wхат дреамс маy цоме.

Испред су паркирани масерати и астон мартин.

Албертс је одрастао у сиромашном крају. А онда је почео да се бави мрежним маркетингом илити мулти-левел маркетингом (МЛМ), како се још често назива, и почео да зарађује новац.

Много новца.

Тврди да је у последњих 30 година зарадио 100 милиона евра.

Ево како функционише мулти-левел маркетинг.

Ја дам 100 фунти да почнем директно људима да продајем витаминске таблете.

Продам кутију пријатељима, Џорџији и Филу, и успут остварим малу зараду.

Али потом регрутујем Џорџију и Фила да сад они почну да продају, а остварим зараду и од њихове продаје.

Они су сада чланови мог тима. Фил и Џорџија такође регрутују двоје људи, а онда сво четворо регрутују још двоје, и тако даље.

То се врло брзо шири – 25 кругова регрутовања касније, и сви у Великој Британији ће продавати витамине.

А ја ћу, на самом врху, зарађивати од сваке продаје.

МЛМ није противзаконит. Ове технике користе велике компаније као што су Емвеј и Хербалајф.

Али је контроверзан, зато што обично само мали број људи заради новац.

Озлоглашен је и по претераним обећањима о високој заради и тешким метама продаје.

Када нема шта вредно да се прода, међутим, а новац се зарађује искључиво регрутовањем других људи, то јесте противзаконито и има сасвим друго име: пирамидална шема.

У мају 2015. године, као већ успешан продавац МЛМ-а, Игор Албертс позван је на догађај ВанКоина организован у Дубаију, где је упознао много људи, који су сви наводно зарађивали читаво богатство од те нове валуте.

Докторка Ружа је и сама оставила снажан утисак, у „хаљинама за принцезе“ и визијом о финансијској револуцији.

Игор се вратио са новом мисијом – и издао нова упутства свим продавцима у његовом тиму: прекините са свим што радите и почните да продајете ВанКоин.

„Окупили смо све тимове и почели да радимо као луди“, каже он. „Само првог месеца зарадили смо скоро 90.000 евра ни из чега. Бум!“

Гениј докторке Руже био је да препозна како су разрађени продавци МЛМ-а с огромним тимовима савршено средство за продају њеног лажног коина – план за који ФБИ тврди да га је она приватно звала „кучка са Вол Стрита среће МЛМ“.

Била је то тајна успеха ВанКоина. Није то била само лажна криптовалута, већ и старомодна пирамидална шема, са лажним коином као „производом“. Није ни чудо да се распламсао као шумски пожар.

Убрзо је Игор Албертс зарађивао више од милион евра месечно само од ВанКоина, који је брзо постао највећи производ мрежног маркетинга.

„Ниједна друга компанија није му пришла ни близу“, каже Албертс.

Шездесет одсто зараде коју су Игор Албертс и Андреа Чимбала стекли од ВанКоина (на крају, више од 2 милиона евра месечно) било је исплаћено у готовини, остало у ВанКоину.

Али они су искористили нешто од те готовине да купе још ВанКоина. Они су, баш као и сви други учесници, били убеђени да зарађују огромно богатство.

„Израчунао сам колико нам коина треба да постанемо најбогатији људи на планети“, каже Игор.

„Рекао сам Андреи: ‘Морамо да стигнемо до 100 милиона коина, јер кад овај коин стигне до 100 евра а ми будемо имали 100 милиона, бићемо богатији од Била Гејтса.’ Чиста математика. Толико је просто.“

Природа МЛМ мрежа – кад људи често регрутују друге који су им блиски – јесте да ствара замагљен осећај одговорности. Није лако одредити ко је за шта одговоран. А ако су продавци улагали властити новац, и они су били жртве.

Након непојављивања докторке Руже у Лисабону, дошао је тренутак кад је Игор Албертс, попут Џен Макадам, тражио да види доказе о блокчејну. Није их добио и у децембру 2017. године дао је отказ.

Питам га да ли се осећа кривим, зато што је толиким људима продао коин који не постоји, и што је у процесу зарадио толико новца.

„Осећам одговорност. Не и кривицу“, одговара он.

„Никад не можете да будете криви зато што сте веровали у нешто. Нисам имао појма да би то могло да буде лажно. Нисам чак ни знао шта је блокчејн… Какве сумње сам уопште могао да имам?“

Он истиче да је потрошио милионе на куповину ВанКоина, вероватно више од било кога другог.

За разлику од њега, Џен Макадам каже да осећа огроман терет кривице. Питам је колико је зарадила од продаје ВанКоина, а она ми каже 3.000 евра – од чега је 1.800 добила у готовини и искористила да купи још ВанКоина.

Осећа кривицу према онима које је увела у причу о ВанКоину, каже она, али и према покојном оцу, рудару, који је радио тешко читавог живота у језивим условима и који јој је оставио новац који је она потом проћердала.

Следи траг новца

Тешко је одредити колико је тачно новца уложено у ВанКоин. Документи до којих је дошао ББЦ показују суму од 4 милијарде евра између августа 2014. и марта 2017. године. Није ми само једна особа рекла да би могло да буде и 15 милијарди евра.

У новинарству постоји она славна изрека: „Следи траг новца“.

И тако сам са Џорџијом Кет, продуценткињом подкаста Нестала криптокраљица, отишао до Оливера Булоуа, експерта за нешто што он зове Земља новца – тајновити паралелни свет у ком криминалци и супер богати крију своје богатство.

Проблем је, објашњава он, што следити новац није толико лако као што звучи, зато што криминалци постављају компаније и банковне рачуне тако да изгледају као да њихова средства нестају.

„Она и даље постоје“, каже он, у свом врту близу села Хеј-он-Вај.

„И даље можете да их користите за куповину ствари, и даље можете да их користите да купите себи политички утицај, лепе куће и јахте. Али кад неко покуша да их нађе – било да је то новинар или полицајац – она постају невидљива.“

Не изненађује онда што је корпоративна структура ВанКоина изузетно компликована.

Ево примера: Ружа је купила велику некретнину у центру Софије. Технички је њен власник компанија Ван проперти.

Ван проперти је у власништву друге компаније, Риск лтд. Риск лтд је била у Ружином власништву, али је потом пребачена на неименоване Панамљане, мада је њом и даље управљала једна друга компанија, по имену Перагон.

А Перагон је био у власништву друге компаније Артефикс, чији је власник била Ружина мајка Веска.

Потом је 2017. године, власништво над Артефиксом продато непознатом мушкарцу двадесетих година.

Оливер овај вртоглави аранжман описује као „невероватан, али уобичајен“.

Неколико месеци је француски новинар Максим Гримберт покушавао да распетља корпоративно клупко ВанКоина, сакупивши онолико имена компанија и банковних рачуна колико је могао.

Показујем његове резултате Булоуу, који одмах примећује да ту има много британским компанија.

„Британске компаније су омиљене“, коментарише он. „Лако их је отворити и изгледају легално.“

Узима прву са списка и проверава је на интернет страници Компаниз хауса.

Све је смишљено тако да буде транспарентно – овај сајт садржи детаље свих компанија у Великој Британији. То се сматра кључном алатком у борби против корупције.

„Веома смо поносни на ово у овој земљи“, каже он.

„Проблем је што кад оснујете компанију, нико не проверава приложене информације.“

Кликће да види историју компаније са њеним пријавама, али тамо где би требало да стоје рачуни компаније, нема ничега.

„Ово је класика“, каже. „Гледајте, ништа се ту није десило. Нису приложили никакве финансијске информације.“

Потом покушава да пронађе власнике компаније. Велика Британија је недавно почела да инсистира на томе да компаније морају да унесу име особе са „значајном контролом“ – правог власника.

„То би требало да значи да не можете више да користите британску компанију за скривање“, каже он, док скролује на дно странице.

„Опа бато, нису приложили особу са значајном контролом. То је противзаконито. То је анонимна фиктивна компанија, једнако анонимна као било шта што можете да купите на Сејшелима, или Невису, или Маршалским острвима, или Вануатуу.“

Толико о слеђењу новца. У међусобно повезаној глобалној економији, средства могу напросто да нестану, а вама на крају само преостаје да јурите духове.

Кад имате посла са преваром тешком милијарди евра, није необично да се у читав посао уплету и сумњиве групе.

Неколико људи са којима смо причали Џорџија и ја, натмурено су помињали мистериозне људе и везе које нису желели да именују.

„Када говорите о количини новца која је уложена у ВанКоин, наравно да ће ту бити људи који су љути и који би урадили све само да ућуткају људе као што сам ја“, каже Бјорн Бјерки, стручњак за блокчејн који је обелоданио да не постоји блокчејн и почео о томе да говори јавно.

Он ми каже да је добијао претње смрћу због јавног изјашњавања.

„Да сам знао кроз шта ћу морати да прођем, никад не бих дунуо у пиштаљку. Само бих окренуо леђа и отишао“, каже он.

Кад га питам ко би могао да стоји иза тих претњи, он одбија да разјасни.

„Не могу да говорим о томе. Постаје веома веома веома страшно, веома веома веома брзо.“

Према Бјеркију, докторка Ружа никад није очекивала да ће ВанКоин постати толико велик.

Људи уплетени у раним стадијумима рекли су му да то никад није требало да буде превара тешка милијарду долара. Она је покушала то да угаси, каже он, али јој мрачне силе нису дозволиле.

„Једном кад је ВанКоин почео да функционише изнад 10 милиона, 20 милиона, 30 милиона, нешто се десило и она више није могла то да заустави“, каже Бјерки.

„Мислим да се она толико уплашила на јесен 2017. године да је напросто одлучила да збрише.“

Игор Албертс, продавац МЛМ-а, такође говори о уплетености „веома утицајних људи“.

Кад тражим од њега више детаља, он одговара: „Не, не могу то да вам кажем, зато што не желим да се играм са нашим животима.“

Није најјасније о коме Бјорн и Игор говоре, или да ли уопште говоре о истим људима, али америчко Министарство правде тврди да поседује доказе о вези између брата докторке Руже, Константина Игњатова – који је преузео вођење ВанКоина кад је Ружа нестала – и „великих играча источноевропског организованог криминала“.

У оквиру „породице“
Шестог марта 2019. године, Константин Игњатов се налазио на Међународном аеродрому у Лос Анђелесу, чекајући на лет назад за Бугарску после састанака у САД у вези са ВанКоином.

Док се укрцавао у авион за кућу, опколили су га агенти ФБИ, ухапсили и оптужили за превару у вези са ВанКоином.

Негде у исто време, америчке власти подигле су оптужницу против докторке Руже у одсуству, за технолошку превару, безбедносну превару и прање новца.

Невероватно, али чак и након тога, ВанКоин је наставио да функционише – а људи су наставили да улажу.

Кад смо месец дана касније Џорџија и ја посетили Софију, приватна вила докторке Руже деловало је закључано и празно, али је канцеларија ВанКоина одавала све знаке живог пословног места.

Зашто је толико људи наставило да верује у ВанКоин, упркос свим доказима?
Инвеститори су нам често говорили да их је првобитно привукао страх да ће пропустити следећу велику ствар.

Читали су, са завишћу, о људима који су набасали на златну жилу са Биткоином и помислили да је ВанКоин њихова друга шанса.

Многи су потпали под утицај снаге личности и убедљивости „визионарке“ докторке Руже. Инвеститори можда нису разумели технологију, али су је видели како говори пред огромним бројем људи или на конференцији Економиста.

Показане су им фотографије њених бројних диплома и примерци часописа Форбс са њеним портретом на насловној.

Дипломе су биле праве.

Насловна Форбса није: била је то заправо унутрашња страница – плаћена реклама – из Форбса за Бугарску, али једном кад је представљена као права насловна, изгледала је импресивно.

Чини се да није само обећање да ће се обогатити оно што људе тера да и даље верују.

Пошто је Џен Макадам уложила новац у ВанКоин, стално јој је говорено да је она сада постала део ВанКоин „породице“.

Убачена је у Воцап групу, са властитим „лидером“ који је ширио информације из седишта у Софији. А Макадамин лидер ју је пажљиво припремао за разговоре са ВанКоин скептицима.

„Говорено вам је да не верујете ничему из ‘спољног света'“, присећа се она. „Тако их зову. ‘Хејтери’ – Биткоиновци су ‘хејтери’. Чак и Гугл – ‘Не слушајте Гугл!'“ Свака критика или непријатно питање били су активно обесхрабривани.

„Ако си на било који начин негативна, није ти место у овој групи“, говорили су јој.

Професорка Ајлин Баркер из Лондонске школе економије, која годинама проучава групе као што су Мунији или Сајентолози, каже да постоје извесне сличности између ВанКоина и месијанских миленијумских култова, у којима људи верују да су део нечег великог што ће променити свет.

И какви год били докази против тога, једном кад се прикључе, веома им је тешко да признају да су погрешили.

„Кад се пророчанство не оствари, они само почну да верују још више“, каже она.

„Нарочито ако сте уложили нешто, не само новац, већ веру, репутацију, интелигенцију. Ви помислите: ‘Ма сачекаћу још мало.'“

Новац можда најпре тера људе да уложе, али осећај припадности, да нешто раде, да нешто постижу, разлог је зашто остају, каже Баркер.

„И у том смислу то је култовски.“

У идеалном свету, законодавци би предузели мере да заштите потрошаче од превара као што је ВанКоин.

Али су власти широм света биле споре у реакцијама, делом зато што је читава област криптовалута релативно нова.

Британска Управа за финансијско понашање (ФЦА), одговорна за регулисање финансијског тржишта у Уједињеном Краљевству, издала је упозорење на интернет страници тек у септембру 2016. године: „Сматрамо да потрошачи треба да буду опрезни у пословању са ВанКоином“, речено је.

„Бринемо се због потенцијалног ризика по британске потрошаче.“

Мање од годину дана касније, упозорење је уклоњено са странице. ФЦА је рекла да је довољно дуго стајала тамо, али су промотери ВанКоина ово представили као доказ да британске власти сматрају ВанКоин легитимном инвестицијом.

„Ево одговора, право с извора, дакле, званично је“, рекао је један промотер из Алберте, у Канади, на видео снимку постављеном на интернету.

„Да и даље мисле да смо преварантска компанија, онда шта, то упозорење не би било уклоњено. Крај игре.“

У Великој Британији је одржано неколико ВанКоин догађаја пошто је ФЦА уклонила упозорење, а људи су наставили да улажу новац.

Из ФЦА нису одговорили на ББЦ-јев захтев за коментаром.

Чињеница да ВанКоин оперише на међународном пољу такође представља потешкоћу по власти.

У августу ове године, полиција града Лондона окончала је двогодишњу истрагу против ВанКоина.

„Компаније и појединци из ВанКоина налазе се ван надлежности Уједињеног Краљевства“, саопштено је из полиције.

„Нисмо успели да пронађемо средства британског порекла, која би могла да се искористе за обештећење британских инвеститора.“

Таква објашњења не нуде много утехе онима који су преварени.

„Страшно ми је жао свих британских жртава“, рекла ми је Џен Макадам кад је чула за ту вест.

Она сада на Воцапу води групе подршке инвеститорима ВанКоина који су схватили да су преварени.

„Где је ту подршка? Где је ту помоћ? Више људи ће наставити да промовише ово. То је зелено светло за преваранте из ВанКоина да наставе да музу још новца од невиних људи у Великој Британији и ништа није урађено по том питању. Није их брига!“

„Није било довољно доказа да се поткрепи кривично гоњење појединаца који живе у Великој Британији, иако наша служба никад није изричито рекла да не постоји одређена забринутост око ВанКоина. Наша служба је пружила помоћ партнерима из страних служби за спровођење реда и закона кад је у питању особље ВанКоина и наставиће то да ради. Ако верујете да сте били жртва преваре у вези са ВанКоином или сумњате да неко активно рекламира ВанКоин, молим вас пријавите то на Ацтион Фрауд на интернету“, био је одговор полиције града Лондона на питања ББЦ-ја.

Све до ове недеље, међутим, седиште ВанКоина наставило је неометано да ради – а људи су наставили да промовишу ову криптовалуту.

Трагедија у Уганди

У региону Нтангамо у Уганди, недалеко од границе са Руандом, већина људи живи од узгоја банана, понекад касаве, слатког кромпира, пасуља или кикирикија. Овде је 2016. године дошао двадесетдвогодишњи Данијел Лајенхарт док је сакупљао 700.000 угандских шилинга (250 долара) који су му били потребни да би купио почетни пакет Ван Коина.

Већ је имао 400.000 шилинга уштеђевине, а да би сакупио остало вратио се из главног града, Кампале, у родитељски дом, узео три козе које су одгојила његова млађа браћа и продао их.

„Није било другог начина“, каже он снуждено.

Данијел је један од хиљаде Уганђана који су пали на лажну криптовалуту докторке Руже – а финансијски документи ВанКоина који су процурели до ББЦ-ја откривају да су, како је време пролазило, улагачи попут њега постајали све важнији за ВанКоин.

У Европи је мање новца уложено у првих шест месеци 2017. године него у истом периоду 2016. године. Али у Африци, на Блиском Истоку и Индијском потконтиненту, било је обрнуто. Како је новац почео да пресушује у Европи, промотери су се све више окретали земљама као што је Уганда.

Данијел је повео мене и Џорџију да се упознамо са Пруденс, која га је прва упознала са ВанКоином. Они су још увек пријатељи, иако сада обоје разумеју да се ради о превари.

Пруденс је медицинска сестра у уџерицама Кампале, која је мислила да ће зарадити више новца ако буде продавала ВанКоин и решила је да регрутује нове инвеститоре. Један старији промотер јој је дао лепа кола да би импресионирала муштерије и упутио је да посећује фармере у време жетве кад су имали конкретног новца у џепу.

Људи са села верују људима из града, каже нам Пруденс. Да би купили пакете, неки су продали стоку, земљу, па чак и куће – са катастрофалним последицама.

„Деца неких од њих сад седе код куће и не иду у школу – неки немају где да спавају. Неки беже јер имају кредите у банци. Неки се крију. Неки су разведени.“

Ако неко пита Пруденс кад ће њихова инвестиција да им донесе богатство, она им каже да се још мало стрпе. Не може да се натера да им каже истину.

„И сама се на неки начин кријем. Не желим да ме људи које сам упознала са ВанКоином виде како се крећем. Лако би могли да ме убију. Они мисле да сам им ја проћердала новац.“

Али иако је она престала да регрутује нове људе, многи други нису, а још увек има много заинтересованих купаца, каже она.

Једна од главних канцеларија ВанКоина у Кампали везана је за цркву. Постоје видео снимци на којима свештеник, познат као бискуп Фред, комуницира са паством позивом на скандирање.

„Један живот!“, виче он. „Један коин! (ВанКоин)“, одговара његова паства. Бискуп Фред, сазнали смо, сада је један од главних промотера ВанКоина у земљи, мада он каже да га више не промовише током црквене службе.

Као и у другим земљама, ВанКоин се овде проширио преко мреже пријатеља и породице.

Заједно са Данијелом, Џорџија и ја путујемо на југ да се упознамо с његовом мајком. Она живи у бетонској кући са лименим кровом – пет малих соба, мали телевизор и кухињски простор у ћошку. Улазна врата покрива пешкир, а неколико метара даље налази се њена земља, на којој узгаја властиту храну и продаје све што јој преостане на локалној пијаци.

Породица је уштедела око 3.000 фунти да би купила продавницу кукуруза како Данијелова мајка не би виша морала да проводи сваки дан на њиви.

Али кад је Данијел сазнао за ВанКоин, то је одједном деловало као много боља алтернатива. Његова мајка је гајила извесне сумње, али ју је он убедио да уложи у ВанКоин. Није имала компјутер нити паметни телефон да би сама истражила проблематику.

Она не говори енглески, тако да сам шокиран, након што седнемо да попричамо, кад сазнам да Данијел заправо мајци није рекао да је тај новац бесповратно изгубљен.

„Никад јој отворено нисам рекао да од тога неће бити ништа – да новца више нема, да наде више нема“, каже ми он.

„Говорим јој стално да се ситуација мења. Да стално нешто одлажу. Да не знам шта раде. Можда само касни. Нисам јој 100 одсто потврдио да од тога неће бити ништа.“

Питам га зашто није.

„Тешко је. Тешко је то рећи.“

Данијелова мајка ми потом говори да кад је први пут угледала мене и Џорџију, претпоставила је да је то добар знак – да то можда значи да ће њен новац коначно стићи.

Пита ме какве вести имамо о ВанКоину. Хоће ли добити свој новац назад?

Гледам у Данијела.

„Можда можете да јој кажете… Можда“, говори он.

Не делује сигуран да је то добра идеја. Можда ће га то довести у неугодан положај. Не желим да ја будем тај који ће Данијеловој мајци саопштити лоше вести.

Џорџија предлаже да кажемо Данијеловој мајци да смо новинари и да истражујемо ВанКоин зато што многи људи не добијају свој новац.

Данијел преводи и стиже нам одговор његове мајке.

„Ако имате свој новац, а неко вам га узме, живот постаје стресан“, каже она. „Планирали сте дуго, планирали сте нешто. А ако се то не деси, живот постаје тежак.“

(Б92)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: