Кривокапић: Влада помаже грађанима и привреди; подржаћемо развој сјевера ЦГ; предност компетентним кандидатима

Предсједник Владе Црне Горе, проф. др Здравко Кривокапић казао је да је непредвидива динамика трајања пандемије КОВИД-19 довела комплетно црногорско друштво, како грађане, тако и привреду у изузетно тешку ситуацију.

„Али то није једини проблем. Прошле године, ми смо имали само 15 одсто туристичке сезоне. Да ли је то резултат ове Владе или наших претходника? Зашто се то не питамо? Управо на том фону, који је везан за посљедице које оставља ЦОВИД да би сачували и очували достојанство грађана и колико толико обезбиједили функционисање привреде, ми смо направили два пакета мјера; први, који је важио до краја марта и други, који важи од почетка априла. Та подршка је намијењена најрањивим категоријама становништва, а то је највећи број грађана Црне Горе; подршка одржавању нивоа запослености и новом запошљавању; поспјешивање ликвидности привредних субјеката; стварање услова за повећање броја туриста; стабилност тржишта пољопривредних производа“, казао је премијер Здравко Кривокапић одговарајући на питање Бориса Богдановића из Клуба посланика Демократе – Демос – Мир је наша нација.

Премијер Кривокапић поручио је да је овим пакетом мјера обухваћено скоро 100 хиљада грађана, са јасно дефинисаним износом за сваку категорију.

„У II кварталу ми смо морали да нађемо механизме који су најбољи и то смо покушали да урадимо са Електропривредом Црне Горе. То се односи на пензионере, чија је пензија нижа од 222 евра и незапослена лица која се налазе на евиденцији Завода за запошљавање“, казао је премијер Кривокапић.

Предсједник Владе је истакао да је број захтјева који је поднијела привреда скоро 80 хиљада и да је тиме обуваћено 348. 322 субвенционисане зараде, што износи око 85 милиона евра. Предсједник Владе је, између осталог, казао да Влада ради све да туристима који долазе у Црну Гору обезбиједи квалитет и безбједност.

„Континуираним мјерама подршке, Влада је још једном показала да улаже максималне напоре у изналажењу рјешења која ће помоћи грађанима и привреди да што лакше превазиђу негативне посљедице пандемије обезбјеђујући финансијска средства која ће додатно помоћи да се сачува животни стандард и привредни потенцијал, што је гаранција да имамо свијетлију будућност“, закључио је предсједник Владе Здравко Кривокапић.

Први и основни критеријум за запошљавање и напредовање је компетентност кандидата

Он је казао да је национална и вјерска припадност јавних функционера, државних службеника и намјештеника, али и свих грађана Црне Горе, њихова приватна ствар.

„Сразмјерна заступљеност припадника националних заједница у државним органима Уставна је обавеза којој тежимо и којој ћемо тежити током читавог мандата ове Владе. Уставно-законски оквир промовише концепт грађанске државе и меритократски принцип при запошљавању и напредовању у државним органима, а, са друге стране, предвиђа и афирмативну акцију за припаднике мањинских народа. То значи да је први и основни критеријум за запошљавање и напредовање компетентност кандидата, док припадност мањинском народу може бити преовлађујућа у ситуацијама када више кандидата посједују идентичан ниво компетенција“, казао је премијер Кривокапић одговарајући на питање Фатмира Ђеке из Клуба посланика Социјалдемократска партија Црне Горе – Албанска коалиција “Једногласно”.

Предсједник Владе рекао је да званични подаци из Централне кадровске евиденције, који су наслијеђени од бивше власти, не пружају добар основ за постизање сразмјерне заступљености националних заједница у државним органима.

„По подацима из Централне кадровске евиденције, у државним органима ради 81% Црногораца; 5,34% Срба; 3,79% Бошњака; 1,13% Албанаца и 1,55% Муслимана. Дакле, упоређујући ове податке са званичним статистичким подацима о националној структури грађана Црне Горе, произлази да су скоро све нације (па и албанска, којој ви припадате), биле дискриминисане. Надаље, број службеника и намјештеника који се нису изјашњавали о националној припадности посредно говори и о „слободи“ коју су ти исти грађани осјећали прије 30. августа 2020. године“, наводи се у писаном одговору премијера Кривокапића.

Премијер Кривокапић је казао да за разумијевање комплетне проблематике, у виду треба имати и то да систем јавне управе не чине само државни органи, већ и јавне агенције, јавни фондови, јавне установе и јавна предузећа, те да су поступци запошљавања/именовања/постављења у сваком од тих субјеката битно другачији.

„У протеклом периоду, значајан број кадровских промјена односио се на министарства и органе управе и то на привремена одређивање вршилаца дужности на позицијама високо-руководног кадра (најдуже до 6 мјесеци, тј. до попуњавања радних мјеста путем јавних конкурса). Укупан број јавних функционера који су, од стране ове Владе, именовани/постављени или одређени за вршиоце дужности је 263. Од тог броја, 92 се односе на органе државне управе, 14 на Кабинет предсједника и потпредсједника Владе, а 157 на јавне установе и јавна предузећа“, казао је премијер.

Премијер је казао да се на основу тога може констатовати да су неке од значајних функција у Влади преузели и припадници мањинских народа.

„Подаци из истраживања које наводите, а које је спровела једна невладина организација, процјењујући националност именованих јавних функционера према имену које носе, друштвено је изузетно опасно и до краја открива накарадно схватање концепта грађанске државе који је наметнут од стране бивше власти. Као предсједник Владе Црне Горе, ја сигурно нећу одокативно процјењивати ничију нацију и вјеру, нити ћу за подршку Влади бити спреман да тргујем осјећањима људи. Поготово ми је нејасан термин „аутентични“ представник мањинског народа – ко то има право да својевољно оцјењује и градира нечију националну припадност? Је ли Дритан Абазовић, као човјек који се јавно изјашњава као Албанац, „неаутентичан“ Албанац и „мањи“ Албанац од Вас, само зато што је потпредсједник ове Владе? Пошто у свом питању помињете „забринутост наших европских пријатеља“, било би јако добро да чујете њихово мишљење о томе да ли је и код њих стандард да се о националности и вјери грађана суди по имену и да ли за државу постоје више или мање аутентични припадници појединих нација? Што се тиче Ваше опаске о подршци Српске православне цркве формирању ове Владе, исту сматрам непримјереном јер нема везе са питањем које сте поставили. Да ли ћу, у току свог дјеловања, инспирацију и саговорнике тражити у цркви, џамији или катедрали – моје је основно људско право“, наводи се у писаном одговору премијера Кривокапића.

Предсједник Владе је истакао да иза ове Владе стоји преко 200 хиљада гласова црногорских грађана, којима је било доста вишедеценијског пустошења државе и понижавања.

„Не знам да ли је иза било које претходне Владе својим гласом стало више грађана. На крају, били сте позвани и опет Вас позивам да сарађујемо. Од септембра прошле године моја рука сарадње према Вама стоји у ваздуху. Вријеме је да се помирите са чињеницом да је бивша власт, која је дискриминисала све осим сопствене џепове, отишла у историју и да само, поштујући једни друге, можемо градити бољу будућност“, закључио је премијер Кривокапић.

Не доводи се у питање опредјељеност Владе када је у питању развој сјевера

Кривокапић је казао да је Стратегија регионалног развоја Црне Горе истекла 2020. године, а како активности на изради исте нажалост нијесу започете претходне године, Министарство економског развоја је за ову годину планирало интензивирање активности на креирању овог значајног документа.

„Тачније, процес израде је већ започет, а у плану је да документ буде финализован крајем текуће или почетком сљедеће године. Свеобухватност политике регионалног развоја захтијева широк процес консултација са осталим државним институцијама, локалним самоуправама, представницима привреде, бизнис заједницом, научно-истраживачким институцијама и НВО сектором, при чему ћемо посебно инсистирати на сарадњи са локалним самоуправама. Циљ је да се локалне потребе и приоритети интегришу у регионалне, односно националне приоритете развоја“, наводи се у писаном одговору премијера Кривокапића на питање Суаде Зороњић из Клуба посланика „Црно на бијело“.

Премијер је истакао да се у Сјеверном региону и даље највише улагања реализује за пројекте одрживог раста, тј. примарно на саобраћајну инфраструктуру, а затим и на пројекте у области енергетике, пољопривреде и заштите животне средине.

„Сходно степену развијености јединица локалне самоуправе, општина Бијело Поље је према посљедњем обрачуну напредовала са 19. на 17. мјесто на листи свих ЈЛС, са индексом развијености 64,78, чиме спада у категорију мање развијених локалних самоуправа. Надам се да ћемо нашим даљим активностима у контексту политике регионалног развоја, допринијети побошању овог индекса, конкретно општине Бијело Поље, као и индекса осталих општина, са приоритетом на општине Сјеверног региона“, саопштио је предсједник Владе.

Премијер Кривокапић је говорећи о инфраструктурним капиталним пројектима у Бијелом Пољу – Ски центар Цмиљача, на Бјеласици и Ђаловића пећина у Бистрици, казао да би требало напоменути да ови пројекти датирају још из 2015. године и до данас нијесу завршени. Кривокапић је рекао да до данас имамо улагања са уговорним обавезама у износу преко 18 милиона евра, без урачунатих 1,58 милиона евра за осњежавање стаза за другу фазу пројекта.

„Даље, Инвестиционим елаборатом је предвиђена изградња четворосједне жичаре (З9) која креће из планираног будућег планинског насеља Цмиљача. Међутим, почело се са реализацијом жичаре З7 која се налази на другој локацији, а која није третирана Инвестиционим елаборатом, а након постигнутог споразума између Дирекције јавних радова и Општине Бијело Поље. Вриједност те жичаре је скоро 8 милиона евра, чији рад се не може провјерити јер нема електроснабдијевања, немамо још увијек завршену саобраћајницу којом би се могло доћи до жичаре“, саопштио је премијер.

Предсједник Владе је истакао да се није испоштовао предложени приоритет градње ски центара на простору Бјеласице и Комова према Просторном плану посебне намјене Бјеласица и Комови, нити се испоштовао предложени приоритет градње жичара у Ски центру „Цмиљача“.

„Када је ријеч од Ђаловића пећини треба истаћи да је капиталним буџетом за 2014, 2015 и 2016. годину за овај пројекат предвиђено укупно око 500 хиљада евра, док је предлогом буџета за 2021. годину предвиђено улагање у износу од 2.504.040 евра. Такође, треба истаћи да за овај пројекат није рађен инвестициони елаборат, већ је припремљено урбанистичко-архитектонско идејно рјешење представљало основу за иницирање уређења, изградње и валоризације простора Ђаловића клисуре. С обзиром на то да није било инвестиционог елабората, план радова је дефинисан на основу поменуте Претходна студије оправданости туристичке валоризације Ђаловића пећине и завршетак радова је био планиран у 2021. години. Међутим, на основу података из Управе јавних радова, за очекивати је пролонгирање завршетка свих радова на пројекту Ђаловића пећине“, казао је премијер.

Премијер је казао да, када је у питању предлог капиталног буџета за 2021. годину, треба напоменути да су за пројекте који се реализују кроз програм „Унапређење туристчке понуде“ предвиђена издвајања у износу од 8.482.088 евра.

„Од средстава која су планирана да се кроз програм „Унапређења туристичке понуде“ уложе на сјевер у 2021. години, 30,1% средстава се односи на пројекте у општини Бијело Поље, односно пројекат валоризације Ђаловића пећине и изградњу ски центра Цмиљача. Дакле, 18% средстава је планирано из Предлога капиталног буџета само за унапређење туристичке понуде на сјеверу и изградњу скијашке инфраструктуре, а предложеним буџетом су предвиђена улагања на сјеверу и у пројекте очувања животне средине, заштите, очувања и унапређења здравља, у пројекте образовног система и спорта, у локалну путну инфраструктуру, итд. Дакле, не доводи се у питање опредијељеност Владе Црне Горе када је у питању развој нашег сјевера а самим тим и посјета поменутој општини“, закључује се у одговору премијера Кривокапића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: