Kršljanin: U srpskoj politici mora biti eliminisana svaka prednost EU i SAD u odnosu na Rusiju i Kinu

U preambuli Povelje Ujedinjenih nacija, kao svoje temeljno opredeljenje, narodi koji je donose, izražavaju rešenost „da ponovo potvrdimo veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost ljudi i žena i nacija velikih i malih“, ali i „da radimo na socijalnom napretku i poboljšanju životnih uslova u većoj slobodi“.

A u Članu 1. Povelje, navode se Ciljevi Ujedinjenih nacija:

1. održanje međunarodnog mira i bezbednosti;

2. razvijanje prijateljskih odnosa među nacijama;

3. postizanje međunarodne saradnje.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u svom Uvodu naglašava da je „priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu“.

Član 1. Deklaracije kaže: „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.“

A Član 3. Propisuje da: „Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti.“

Danas je veoma važno citirati i odredbe Člana 16: „1. Punoletni muškarci i žene, (…) imaju pravo da sklope brak i da zasnuju porodicu. (…) 3. Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva.“

Možemo dakle, sa sigurnošću tvrditi da su sveopšte pravo na život, dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, prijateljstvo, saradnja i bratstvo među ljudima i narodima, kao i porodica – temeljne duhovno-moralne vrednosti čitavog čovečanstva, ugrađene u temeljne dokumente međunarodnog prava, stvorene posle Drugog svetskog rata – najdrastičnijeg pokušaja potiranja tih vrednosti pomoću naci-fašizma.

U stvaranju naci-fašizma u Evropi, veliku ulogu je imao strani, posebno anglosakskonski kapital. Ipak, vlade ovih zemalja su se oprale pred istorijom svojim učešćem u antihitlerovskoj koaliciji.

U najnovijem svetskom (zasad hibridnom) ratu, čije su faze ratovi protiv Srba i Rusa, zapadne vlade su, međutim, direktno učestvovale u stvaranju i otvoreno se stavile na stranu hrvatskih, bosanskih, kosovsko-albanskih, ukrajinskih (i drugih) neonacifašista.

Zapadni narodi još uvek imaju šansu da smenjivanjem svojih vlada i osudom njihove politike, sačuvaju svoj opstanak, umanje svoju odgovornost i operu svoj obraz. I na taj način ujedno izvrše i obnovu demokratije u svojim zemljama, koja je sada korumpirana do nivoa svoje potpune negacije.

Dakle, ista ona kapitalistička zakulisa, koja je finansirala Hitlera, danas je korumpirala i instrumentalizovala zapadne vlade, pre svih SAD i Britanije i naterala ih da stvaraju i podržavaju teroriste i nacifašiste, raspiruju i vode agresivne i genocidne ratove, gaze civilizacijske duhovno-moralne vrednosti i važeće međunarodno pravo, pozivajući se na fiktivni „poredak zasnovan na pravilima“. Njegov važan element su nove tehnologije instrumentalizacije ljudi kroz iskorenjivanje ljudske duhovnosti, LGBT uništavanje porodice i globalni mrežni rat.

Taj današnji zločinački sistem, možemo nazvati novi naci-fašizam i definisati kao vladavinu demokratski nelegitimnih pojedinaca i grupa, zasnovanu na masovnoj instrumentalizaciji i masovnom ubistvu ljudskih bića.

Prve decenije sistemske krize i početak pada zapadnog imperijalističkog sistema kamuflirani su padom Sovjetskog Saveza i decenijama agresivnog „unilateralizma“ uz brojne režirane krize i ratove na tlu bivše Jugoslavije i SSSR, na Bliskom Istoku i u Centralnoj Aziji.

Ekspanzivni imperijalistički i (neo)kolonijalni sistem je već tada definitivno izgubio istorijsku utakmicu sa poretkom slobode, ravnopravnosti i bratstva, poretkom saradnje, humanističkim poretkom zasnovanim posle pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Serija režiranih ratova, koju je nametnula zapadna oligarhija, a koja kulminira sada sukobom sa Rusijom, samo je očajnički i uzaludni pokušaj da se očuva kriminalna i nepravedna svetska dominacija zapadne oligarhije. Novi naci-fašizam sa kojim smo suočeni, kao i ranije hitlerizam, biće neminovno poražen, i to vrlo uskoro, jer je potrošio sve svoje moralne i većinu svojih materijalnih resursa.

Iako je čovek podložan manipulaciji i instrumentalizaciji, ljudska vrsta neće dozvoliti da bude uništena od strane šačice svojih etički i mentalno deformisanih jedinki.

Bez obzira na očajničke pokušaje da se raspirivanjem ratova na celom svetu spreči neminovni gubitak vodeće pozicije zapadne oligarhije, dešavaju se epohalne istorijske promene i nastanak Novog sveta, uz odbranu duhovno-moralnih vrednosti ljudske civilizacije i međunarodnog prava.

Vesnik tih promena je bila Srbija, a njihovi nosioci i predvodnici svetske većine su Rusija i Kina.

Novi svet, predvođen Rusijom, sada se nalazi u ratu za mir. Vojno-tehnička i moralna superiornsost Rusije su bitne, ne za uništenje protivničkih vlada, a pogotovu ne naroda, koje niko ne doživljava kao protivnike, nego za nametanje mira. Onog časa kada mir bude nametnut, kada prestanu ratovi, svetska većina će demokratski i stvaralački, uz prijateljstvo i saradnju, zauvek eliminisati kancer ljudske vrste u liku novog naci-fašizma i njegove mega-zločine instrumentalizacije i masovnog ubistva ljudskih bića.

Kao nacija koja je jedna od najvećih žrtava novog naci-fašizma i koja je svojim otporom postala vesnik Novog sveta, Srbija mora što pre svoje političko, ekonomsko i vojno težište da približi svom srcu i svojoj duhovnosti. Svaka prednost EU i SAD u srpskoj politici u odnosu na Rusiju i Kinu, mora biti zauvek i potpuno eliminisana, onako neumoljivo kao što se to danas dešava u svetu.

Najnovija antisrpska rezolucija Evropskog parlamenta, tolerisanje i podsticanje od strane EU i NATO Kurtijeve naci-fašističke prakse, kao i namera Saveta EU da nam priznanje „Kosova“ nametne kao uslov za ulazak u EU, postaju obavezujući povodi za to.

Izvor: RT/Fakti