Круна једног новинарског пера: Интервјуи Миливоја Павловића као књижевна баштина

На свечаности одржаној уочи великог хришћанског празника у Скупштини града Београда, уручене су Награде града за допринос у претходној години.

Једногласном одлуком жирија којим је председавао уредник листа „Политика“ Бојан Билбија, награда за новинарство и публицистику припала је др Миливоју Павловићу за књигу „Десет портрета и десет разговора“, у издању Службеног гласника.

У оквиру ове монументалне публикације од преко 700 страна, представљено је десет целовитих монографских целина о најзначајнијим српским књижевницима — писцима чија се дела изучавају од основне школе до факултета.

У књизи су осветљене судбине и стваралачки путеви писаца попут Андрића, Црњанског, Селимовића, Куленовића, Ћопића, Ћосића, Матића, Киша и других — писаца који су, пристигавши из различитих крајева, у Београду пронашли подстицајну средину и у њему створили дела која нас представљају свету као народ са културом, а не само са историјом.

Професор Павловић, који је дугогодишњи наставник медијских предмета и односа с јавношћу на Факултету за културу и медије у Београду, рекао нам је о књизи:

„Ово је књига портрета класика српске књижевности, и мојих интервјуа с њима током протеклих пет деценија. Сем једног, сви други одавно већ почивају у Алеји заслужних грађана у Београду.

Интервју је погодна форма да се неке ствари појасне у дијалогу са саговорником. Он спада у старе, али и данас виталне жанрове у сложеном систему новинарских родова и врста. По једној од најкраћих дефиниција, интервју је пропитивање неке релевантне особе у интересу јавности. Али, овде је реч о књижевном интервјуу – подврсти разговора у којој се најбоље одлике журнализма и литературе налазе у блиском односу. Осим новинарских алата, у таквом интервјуу користе се и методе и средства и науке о књижевности.

Припреме за књижевни интервју су дуготрајније и подразумевају дубље продирање у пишчеву поетику. Добар интервју с писцем – то није само проста размена питања и одговора већ сложена мрежа односа која укључује и знања из других, сродних и мање сродних грана и дисциплина. На исход изговора утичу и неке спољне околности, које новинар не може да неутралише у напору да са писцем оствари бар приближно равноправну комуникацију…

Нису ни сви моји интервјуи – од око две стотине реализованих – подједнако успели. Али, овде сам издвојио десет најбољих. Срећом, то су разговори с великим именима српске књижевности, у време њихове пуне уметничке зрелости, и велике славе. Њих више нема, али остале су њихове књиге, и њихове речи у интервјуима: Селимовић, Црњански, Киш, Ћосић, Ћопић, Куленовић, Матић и други… оставили су у овим интервјуима важне поруке потомству, често тестаментарне…“ навео је Павловић за наш портал.

Посебну вредност представља и звучна димензија ове књиге. Уз помоћ QR кодова, читаоци могу да чују оригиналне снимке интервјуа — гласове самих аутора који говоре о свом животу и делу, или интерпретирају делове својих најпознатијих текстова. Тако, на пример, читалац може чути Милоша Црњанског како изговара целу поему „Ламент над Београдом“, или Скендера Куленовића у интерпретацији „Стојанке мајке Кнежопољке“.

Од многих похвала које је књига добила, издвајамо речи песника Љубивоја Ршумовића са промоције на Сајму књига:
„Ово је књига о џиновима српске културе, а и сама је џин међу другим књигама.“

Миливоје Павловић је угледни новинар и професор новинарства, а „Десет портрета и десет разговора“ представља круну његовог дугогодишњег рада на раскршћу медија, литературе и историографије.

Читајте ЈОШ:

Миливоју Павловићу признање Града Београда за „Десет портрета и десет разговора“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: