„Куцамо на врата заборављених асова“ – АСП: Дарко Пајовић има већи број некретнина у свом власништву

Од последњег имовинског картона из 2023. године, који је поднио сходно обавезама из Закона о спрјечавању корупције, некадашњи предсједник Скупштине Црне Горе Дарко Пајовић сада има већи број некретнина у свом власништву, показују катастарски подаци, саопштено је из Акције за социјалну правду.

„У последњем картону из 2023. у свом власништву је Пајовић приказао стан од 116 квадрата и гаражу од 14 квадрата у Подгорици, које је стекао куповином. За супругу је навео парцелу од 933 квадрата добијену наслеђем, гдје она има половину власништва. Када је први пут ступио на функцију као посланик 2012. године Пајовић је приказао управо тај стамбени простор као стан у изградњи. Према купопродајном уговору са краја наредне 2013. године цијена тог стана износила је 135 хиљада еура“, саопштено је из АСП-а.

Крајем те исте 2013. године поред Пајовићевог стана је, додају, истовремено за 55 хиљада еура купљен и стан од 45 квадрата на име његове мајке. Тај стан се сада у катастру води на њега.

„Заједно са мајком и сестром, Пајовић у Подгорици има сусвојину и над стамбеним простором од 63 квадрата, док у руралном подручју Даниловграда, а недалеко од Основне школе у Спужу, имају сусвојину над земљиштем (двориште, њиве, шуме) од око двије хиљада квадрата, али и над двије куће – једна од 63 квадрата, а друга од 55 квадрата. Међутим, уз и у близини тог земљишта на Пајовића се сада води и око 8,3 хиљаде квадрата земљишта, приказаних као ливаде и шуме, као и два помоћна објекта од 26 квадрата и 39 квадрата. Као основ стицања наведен је „поклон“, а дио тог земљишта је непосредно уз ријеку Зета“, саопштено је из АСП-а.

Некадашњи предсједник Скупштине са мајком и сестром, али и више других лица, дијели и сусвојину у Подгорици над породично стамбеним објектом од 142 квадрата, као и сусвојину, са такође више лица, над око 3,8 хиљада квадрата земљишта (ливаде, виногради, њиве) у барској општини, а на ширем подручју Скадарског језера, наводе из АСП-а и додају да ипак, непосредно уз те парцеле Пајовић је купио ливаду од 261 квадрата и она се води као његова својина.

„У првом имовинском извјештају поднијетом 2012. године као посланик, Пајовић је осим стана у изградњи пријавио и 20 хиљада еура на чековној књижици, док је за супругу пријавио штедњу у банци од 15,5 хиљада еура и мерцедес А класе из 2011. године. Када је из цивилног сектора ушао у политику Пајовић је био лидер Позитивне Црне Горе, а од 2012. до јуна 2016. био је посланик. Почетком јуна те 2016. на поноћној сједници изабран је за предсједника Скупштине, уз подршку тада владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), али и раскол у својој партији. На функцији предсједника Скупштине је остао око пола године, јер на октобарским изборима 2016. више није прешао цензус за улазак у парламент, али га је ДПС влада двије године касније именовала за амбасадора у Пекингу, гдје је био око три године“, навели су из АСП-а.

Ипак, током парламентарног статуса Дарко Пајовић и његова Позитивна Црна Гора остали су највише упамћени кроз подршку аманданима за уговор о закупу за Свети Стефан, Милочер и Краљичину плажу, који су од 2012. године „купили прашину“ у Скупштини Црне Горе.

„Анексом за Свети Стефан продужен је закуп за 12 година – до 2049. и смањена кирија са 1,6 милиона на 1,1 милион евра. Допис за смањење закупа писала је адвокатица Ана Коларевић у име страног закупца још 2012. године, објављено је прије три године када је скинута ознака тајности са документације. Анексом за Краљичину плажу закуп је продужен са 30 на 90 година и омогућена изградња кондо хотела – пола апартмана за продају, а пола за хотеле. Закупе за будванске хотеле усагласила је 2007. године влада ДПС-а, а садрже низ привилегујућих одредби за страног инвеститора, а које су на штету јавног интереса, док је анексима уговора позиција Државе додатно погоршана. Тренутно се у Лондону води арбитражни поступак са страним инвеститором. Прије неколико дана држави је доспио цех на наплату за адвокате од преко 600 хиљада еура, на који је уложена жалба. Медији су писали да је вриједност атбитраже око 100 милиона. У међувремену страни инвеститор бисер црногорског туризма – Свети Стефан – не отвара већ неколико година“, закључује се у саопштењу АСП-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: