Куо: Спутњик под руском Владом, ИН4С и Борба повезани са директивама из Кремља

Медијска писменост у Црној Гори није на задовољавајућем нивоу, а озбиљнијим приступом у образовном систему, неформалним образовањем и активним учешћем медија, грађани би били медијски писменији.

То је оцијењено на конференцији „Унапређење медијске писмености у Црној Гори,“ коју су организовали невладина организација Јувентас и новинска агенција МИНА.

Отправница послова у Амбасади САД у Црној Гори, Џуди Куо, поручила је да је развој медијске писмености међу младима један од најбољих начина да се бори са модерним изазовима модерног доба.

„Млади су данас веома поводљиви и подложни медијским манипулацијама. Именоваћу пар главних који шире лажи и пропаганду – Спутњик, који је директно под руском Владом, затим портали као што су ИН4С и Борба, који су веома уско повезани са директивама које долазе из Кремља“, рекла је Куо.

Они, како је казала, су активни и координисани и те кампање су намјењене завођењу јавности, стварању нереда и проблема међу друштвима.

„Они су намјерно презентовали погрешне приче о успостављању НАТО база у Црној Гори и тврдили су да је Црна Гора добила војну опрему која ће бити употребљена против Србије и Русије“, казала је Куо.

Циљ објављивања таквих лажи, сматра она, је да се људи подјеле.

„Вјерујемо да едукација јавности, а посебно младих у Црној Гори, кључна је за информације које они примају и могу да користе сопствено размишљање како би процесуирали информације, које долазе као пропаганда“, навела је Куо.

Она је позвала све да да удруже и дуплирају напоре како би се обезбиједило да Црна Гора, земља која захтијева висок квалитет новинарства.

„То је прави начин борбе против страних утицаја и то је начин на који могу да се стварају способне генерације које су способне да обезбиједе будућност новинарства у Црној Гори“, закључила је Куо.

Извршна директорица невладине организације Јувентас, Ивана Вујовић, рекла је да медији управљају информацијама, а тиме могу управљати истином.

„Можемо унапређивати контролу квалитета, кроз одређени степен регулације и саморегулације медијских садржаја, а да се у исто вријеме посвећено боримо за независност медија. Можемо и бирањем садржаја утицати на економску одрживост медија, па тиме и њихов квалитет“, поручила је Вујовић.

Како је казала, за оба приступа, посебно други, потребно је да су правила на медијском тржишту јавна, фер, једнака и да политички повлашћени не постоје.

„За успоставље контроле квалитета, потребно је да смо осигурали независне институције и тијела, као што су у случају Савјет РТЦГ-а и Агенција за електронске медије. За оба приступа, потребан нам је медијски писмен, промишљајући грађанин“, рекла је Вујовић.

А такав грађанин, поручила је она, ствара се путем образовних, формалних и неформалних програма и грађанских акција и пројеката.

„Црна Гора је имала срећу да буде отпорнија од неких земаља у окружењу на свеприсутне, тешке облике медијске пропаганде, али је и скорија прошлост оставила бројне примјере који указују да нисмо имуни, и да треба да се плашимо појаве колективног затупљевања коју може произвести контролисана медијска сцена“, навела је Вујовић.

Она је додала да је зато потребан озбиљнији приступ регулацији медијских садржаја, који није сведен на појединачне интересе.

„Начин избора чланова савјета РТЦГ и АЕМ-а је очигледно компромитован и са многих адреса су упућени апели, савјети, позиви да се приступи хитној измјени стања, које је неодрживо уколико смо опредјељени владавини права и европским интеграцијама заснованим на владавини права„, казала је Вујовић.

Она је рекла да медијска писменост у Црној Гори није на задовољавајућем нивоу.

„Када је у питању образовни систем, за десет година откад је уведен у наставне програме, свега око 800 ученика је изучавало овај изборни предмет. Свједоци смо да образовни систем није у стању да одржи корак са интезивним и брзим промјенама у медијском свијету“, поручила је Вујовић.

Она сматра да медијске куће не улажу довољно напора у промоцији те вјештине, односно изостаје тежња за стварањем медијски писмене публике.

„Биљежимо недостатак обука за новинаре у fact-checkingu, коришћењу нових технологија, а све мањи број новинара је специјализован за уске области. Важно је напоменути да се медији и новинари суочавају са финансијским потешкоћама, као и изазовима у погледу слободе и независности“, рекла је Вујовић.

Како је казала, црногорској медијској сцени недостаје јединствено саморегулаторно тијело, „а важно је рећи да са нестрпљењем чекамо усвајање сета медијских закона који су неопходни нашем друштву“.

„Направљен је помак у односу на претходни период- спроведено је неколико истраживања из ове области, имплементиран је значајан број пројеката, иницијатива и јавних кампања. Потребно је похвалити и потезе надлежних органа, као што је увођење пина код заштите за ТВ садржаје који нису прилагођени малољетницима“, саопштила је Вујовић.

Генерално говорећи, додала је она, помак је примјетан, али има још много простора за напредак.

„Потребно је да сви заинтересовани актери, нарочито држава, покажу јасну вољу за унапређењем медијске писмености“, рекла је Вујовић.

Извршни директор агенције МИНА Јаша Јовићевић казао је да је потреба за медијском писменошћу нешто што постаје друштвени императив.

То, како је навео, није само борба за боље и професионалније медије, већ за унапређење сваког појединца и стварање његових способности за боље и квалитетније сналажење у друштвеном и политичком животу.

„Данас није изазов објавити информацију. Кључни изазов данашњице је како користити информацију“, рекао је Јовићевић.

Он је позвао све црногорске медије да допринесу унапређењу медијске писмености.

„Сматрам да је то прво у нашем интересу. На тај начин увијек себе тјерамо да радимо на професионализацији и примјени етичких стандарда, а самим тим и својим читаоцима дајемо примјер шта је то квалитетан садржај“, додао је Јовићевић.

Како је навео, поред чињенице да се у црногорском друштву таблоиди никада нијесу дугорочно утемељили, мора се констатовати да смо свакодневно изложени огромној количини садржаја.

Јовићевић је објаснио да је суштина пројекта “Rereading – Rewriting. Improving media literacy in Montenegro”, који су спровели агенција МИНА и невладина организација (НВО) Јувентас, уз помоћ Амбасаде Сједињених Америчких Држава (САД) у Подгорици, да се подигне ниво медијске писмености.

„Концентрисали смо се на генерацију средњошколаца, и у висе од 30 школа организоване су радионице у којима је учествовало више од 600 ученика средњих школа“, навео је Јовићевић.

Он је казао да су средњошколци веома квалитетно и активно учествовали у тим радионицама и показали да њихово знање медијске писмености није безначајно.

Јовићевић је казао да је током пројекта рађено и на едукацији наставног кадра, јер је развој те способности такође један од императива.

Он је рекао да су у оквиру пројекта урађена два истраживања, анкета међу седњошколском популацијом и истраживање генералне популације на тему медија, перцепције и повјерење у медије.

„Током пројекта, агенција МИНА интензивно се бавила продукцијом медијског садржаја на те теме, са посебним освртом на проблеме професионалног и етичког извјештавања, присуства медијске писмености у школама“, навео је Јовићевић.

Како је додао, такође је урађена врло исцрпна студија у сарадњи са представником Медиа центра, Душком Вуковићем и тај документ обухватио је све аспекте медијске сцене Црне Горе.

„Тај документ био је врло значајан за реализацију пројекта, а вјерујем да он има трајну вриједност“, додао је Јовићевић.

Он је казао да је у сарадњи са Факултетом политичких наука (ФПН) организован једнодневни тренинг за студенте друге и треће године, на тему агенцијског новинарства, медијске писмености и мобилног новинарства.

Јовићевић је додао да су четири студента одрадила internship програм у агенцији МИНА, гдје су написали прве текстове, стекли прва искуства на терену и упознали се са начином рада агенцИје.

„У оквиру пројекта организован је и менторинг процес за студентске и ученичке медије, из шест средњих школа у Црној Гори и два студентска медија, гдје је младим новинарима омогућено да унаприједе новинарске технике“, рекао је Јовићевић.

Државни секретар Министарства просвјете Александар Митровић казао је да је медијска писменост у 21. вјјеку добила потпуно ново значење.

„Ново у смислу квантитета информација које се добијају, али и њиховог квалитета. Усљед толиког броја информација, великог броја медија, појаве друштвених мрежа, имамо потпуно нову слику протока информација“, обајснио је Митровић.

Таква слика, како је додао, има и предности и мане.

„Предности су те што је информација лако доступна, а када говоримо о манама друштвених мрежа, информација се добија без ширег новинарског контекста, који је за све нас, а посебно младе изузетно едукативан“, додао је Митровић.

Он је казао да, независно од врсте медија, да ли је ријеч о традиционалним или електронским, лажне вијести, половичне и искривљене информације, представљају опасност која вреба младе у цитавом свијету.

Јасно је, како је истакао Митровић, да не само породица, већ читав образовни систем има одговорност да помогне младима у разлучивању тога шта је права информација.

„Данашња дјеца имају велике преднисти, будући да могу бити добро информисани о друштвеним збивањима, независно од година, материјалног, социјалног или другог статуса. Али истовремено пред њима је велика одговорност да се снађу у тој навалици информација које им се свакодневно намећу у великим количинама„, казао је Митровић.

Како је навео, управо због тога образовни систем се бави том темом.

Митровић је казао да је медијска писменост већ једногодишњи изборни програм у Гимназији, у другом и трећем разреду.

Он је додао да наставници у другим предметима и областима могу да инсистирају да се слободни дио наставног курикулума, у оквиру сваког часа, посвети управо тој теми.

Медијска писменост, како је казао, може се наћи и као међупредметна тема у разним предметима, попут социологије, грађанског васпитања, појединца у групи.

„Ко је објавио информацију, како се може провјерити, на који начин читати наслов, а на који текст? Како је вијест и када пласирана? – све је то потребно имати у виду да бисте за себе могли да кажете да имате праве информације“, истакао је Митровић.

Како је нагласио, због тога је медијска писменост тема која захтијева образовни, али и шири друствени контекст и подршку медија и цивилног сектора, који ће са ресорним установама и инститицијама унаприједити легислативе, радити на пројектма у току којих би млади могли да се упознају са значењем медија.

„Само тако створићемо мислеће друштво које ће донијети одлуку да буде информисано, а не дезинформисано, критичко,а не успавано“, закључио је Митровић.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: