Kurti otima Srbe po receptu OVK

Svaki građanin KiM potencijalna je meta Prištine, upozorava advokat Miodrag Brkljač i ističe da je cilj hapšenja Miluna Milenkovića da se zastraši stanovništvo

Od prve organizovane otmice Srba na Kosovu i Metohiji prošlo je 25 godina, a metode terorističke formacije, takozvane OVK, danas se mnogo ne razlikuju od policije Prištine s Albinom Kurtijem na čelu. Ovih dana navršena je godišnjica upada naoružanih Albanaca u površinski ugljenokop „Belaćevac”, gde su oteli srpske rudare, a među njima i Žarka Spasića iz sela Sibovac kod Obilića, o čijoj se sudbini do danas gotovo ništa ne zna, kao što Priština u današnje vreme pokušava da sakrije tretman koji imaju uhapšeni Srbi. Poznato je samo da je Spasić bio zatočenik logora „Likovac” pod komandom Fatmira Limaja, komandanta OVK u zoni zloglasne Drenice.

Sličan scenario dogodio se početkom prošle nedelje u Leposaviću, kada su po direktivi Kurtija u jutarnjim satima prištinski obaveštajci presreli radnika „Telekoma” iz Leposavića Uroša Vukašinovića, koji je krenuo na posao. Ugurali su ga u civilni automobil i odveli, kako se kasnije ispostavilo, u policijsku stanicu u južnoj Mitrovici. Na otmicu je ličilo i to što su iz mase okupljenih Srba 29. maja u Zvečanu fizički izvučeni Radoš Petrović, predsednik Udruženja privrednika na severu Kosmeta, a sa njim je u kordonu „nestao” i mladić Dušan Obrenović iz Kosovske Mitrovice, kojem Albanci uzimaju za zlo to što je iz islama prešao u pravoslavlje. Oni su, dok su mirno sedeli na ulici u znak protesta, najpre uvučeni u kordon Kfora, a potom su pali u ruke specijalcima pod komandom Prištine.

Svima njima, kao i gotovo svim ostalim uhapšenim Srbima, ubrzo je određeno 30 dana policijskog pritvora. To je prethodnih dana zadesilo i Dragišu Milenkovića, porodičnog čoveka iz Gračanice, za kojeg njegovi sugrađani Srbi imaju samo reči hvale. A u petak na Nenada Orlovića iz Kosovske Mitrovice, oca četvoro dece, Priština je poslala čitav odred specijalaca i četiri džipa, hapseći ga dok je bio na poslu, pod optužbom za napad na Kfor 29. maja.

Mnogo bolje, u talasu hapšenja od početka najnovije krize, nije prošao ni Dalibor Spasić, medicinski tehničar koji je uhapšen na Jarinju. Nakon njega na magistralnom putu koji vodi ka Jarinju na samo tri kilometra od svoje kuće presretnut je i odveden Nemanja Vlašković. A po brutalnosti i maltretiranju, ne samo osumnjičenog nego i prolaznika u Kosovskoj Mitrovici, istaklo se hapšenje Miluna Milenkovića Luneta, trenera Kik-boks kluba „Kosovska Mitrovica”, kojeg su oteli do zuba naoružani specijalci Rosu. Agenti Prištine na nišanu su držali građane koji su se tog podneva zatekli na ulici. Snimci ove akcije, ali i iživljavanja Kurtijevih agenata, koji su koristili i biber-sprej uz „heklere”, danima posle hapšenja kruže društvenim mrežama. Kao i informacija da su Milenkovića tukli čak i dok je bio vezan za stolicu.

Izveštaj o povredama uhapšenih Srba u Briselu je evropskom komesaru za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepu Borelju i specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Najnovija privođenja, koja su započela nakon upada albanskih „gradonačelnika” u zgrade tri severne opštine – Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka – zapravo su samo nastavak masovnog obračuna sa Srbima, započetog s premijerskim mandatom Albina Kurtija. Hapšenja su zapravo intenzivirana prošle zime, nakon što je Priština započela akciju stavljanja severa KiM u obruč, a njene akcije izazvale su izlazak Srba iz institucija tzv. Kosova.

Da je svaki građanin severa Kosmeta potencijalna meta Prištine, za „Politiku” naglašava advokat Miodrag Brkljač, jedan od retkih koji je uspeo da odbrani na desetine Srba pred sudovima Unmika i Euleksa, u vreme kada je na Kosmetu funkcionisao međunarodni sud. I njegovi procesi potvrđuju da su na udaru uvek bili najviđeniji ljudi, koje je međunarodno tužilaštvo teretilo na osnovu lažnih albanskih svedoka. Po principu, koji i sada funkcioniše u kosovskom pravosuđu, gde je dovoljno „uperiti prstom u nekog”. Na teret se Srbima koje je zastupao advokat Brkljač stavljao ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ali i niz drugih teških krivičnih dela.

„Nažalost, treba očekivati nova hapšenja. I građani koji su mirno stajali potencijalna su meta”, kaže za „Politiku” Brkljač. On je jedan od pravnih zastupnika Miluna Milenkovića Luneta. Iz Prištine još nema odgovora da su Milenkoviću sanirane rane koje su mu brutalno zadali specijalci Rosu dok su ga izvlačili iz frizerskog salona u centru Kosovske Mitrovice, u prisustvu maloletne ćerke. „Šta mislite, zašto je Milenković uhapšen usred bela dana, kada je najveća cirkulacija ljudi i automobila, i to u najstrožem centru grada? Sa ljudskog stanovišta se postavlja pitanje zašto u podne i zašto baš u centru? Ne treba biti mnogo pametan i zaključiti da je isključivi cilj takvog hapšenja bio da se zastraši stanovništvo. Ali, s pravne strane gledano, postoji procedura koja je ovde smišljeno izostala”, naglašava advokat Brkljač.

Kako navodi, „poznato je, ili bi trebalo da bude poznato, da ako je neko sumnjiv, najpre mu se dostavlja poziv, ali ako to ne može da se učini, onda mu se dostavlja nalog za privođenje, što je ovde izostalo”. „Milenkoviću niti je dostavljen poziv, niti nalog za privođenje, niti je doneseno rešenje kojim se određuje pritvor, niti je, u krajnjoj instanci, raspisana poternica za njim. Ovo je klasična otmica. Da je Milenkoviću poslat poziv, odazvao bi se u prisustvu advokata. Ali ovde nekome ne odgovara takva procedura, već mu više odgovara pravljenje predstave”, navodi Brkljač.

S novim metodama, po ugledu na svoje sunarodnike iz tzv. OVK, prištinski specijalci su seriju kidnapovanja započeli u decembru prošle godine, kada je na Jarinju uhapšen Dejan Pantić, bivši policajac kosovske policije. O njegovoj sudbini se dve nedelje nije ništa znalo, da bi se ispostavilo da je bio utamničen u kontejneru specijalaca na Jarinju, gde je, iako teško bolestan, prva dva dana proveo na gvozdenoj stolici. Potom je usledilo hapšenje Slađana Trajkovića, koji je skoro deset godina radio u kosovskoj policiji i prošao kao i svi policajci sve bezbednosne provere.

Tereti se za navodni ratni zločin, a više od šest meseci zatvorski čuvari u Podujevu, i pored propisane terapije, ostavljaju ga bez lekova za dijabetes, cirozu jetre i otvorenih rana koje ima na nogama zbog šećerne bolesti. Ubrzo nakon Trajkovića biva uhapšen Miljan Adžić iz Zvečana. A da Rosu ne preza ni od toga da bojevom municijom puca u leđa, dokaz je Miljan Delević, iz Kosovske Mitrovice, koji je upucan na Bistričkom mostu, u zvečanskoj opštini. Na njegov automobil je pucano samo nekoliko dana nakon što je Adžić uhapšen. Mučki je pogođen i Dragiša Galjak, na kojeg je Rosu pucala s leđa bojevom municijom 29. maja u Zvečanu. Zadobio je teške telesne povrede i još je na lečenju u jednoj od beogradskih klinika.

Za to vreme, Srbi na severu Kosmeta, ali i njihovi sunarodnici koji žive južno od Ibra, postavljaju pitanje ima li kraja teroru Kurtija. A njegovi obaveštajci nesmetano se kreću u Kosovskoj Mitrovici, gde ih Srbi prepoznaju pošto uđu iz pravca južne Mitrovice. Kako svedoče Srbi, oni uz poseban akcenat pričaju na engleskom, dok sede u lokalima u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku i civilnim automobilima sa oznakama KM ili gradova u centralnoj Srbiji špartaju magistralnim, lokalnim i seoskim putevima. Koriste i dronove, koji su posebno uočljivi noću. Za to vreme, u opštinskim zgradama na severu Priština je ugradila svoje kamere, nakon što su prethodno razbijene one koje su radnici srpskih opština postavili.

A na slučajeve Radoša Petrovića i Dušana Obrenovića podseća Miodrag Brkljač, navodeći da su 29. maja uhapšena „dva lica u momentu kada nisu preduzimala nijednu aktivnu radnju u smislu napada na Kfor i kosovske policajce”. Snimci koji su dostavljeni tužilaštvu od strane mojih kolega jasno pokazuju da je to istina, ali tu istinu neko ne želi da vidi”, kaže advokat Brkljač, naglašavajući da se dokazi odnose na Petrovića i Obrenovića, koji su lišeni slobode u Zvečanu. Ističe i da je „potpuno neprihvatljivo čitanje imena lica koja treba da budu uhapšena, što čine pojedini predstavnici izvršne vlasti u Prištini”.

Na naše pitanje kako je moguće da se svim do sada uhapšenim Srbima automatski određuje 30 dana pritvora i kako nijedan od privedenih nije istog dana ili po isteku policijskog pritvora od 48 sati oslobođen, advokat kaže da „to, nažalost, nije moguće da se izbegne, iako se tužilac i odbrana nikada ne slažu”. Takođe, na naše pitanje da li pritvoreni Srbi mogu da očekuju realna suđenja, odgovara da „imajući u vidu političku retoriku izvršne vlasti, sudije po svoj prilici nemaju hrabrosti da sude na osnovu činjenica”. „Treba da budemo svesni da je sada smena generacija u kosovskom pravosuđu i da se sada lako sudi po modernoj proceduri. Svakako, na osnovu činjenica morala bi da se odredi kazna ili da se da oslobađajuća presuda, ali ne treba da izuzmemo i činjenicu da sudija ima pravo da se rukovodi i načelom slobodne procene dokaza. Međutim, ovde stvari drugačije stoje. Politička retorika je jača od pravosudnog sistema”, zaključuje Brkljač.

Bez optužnica Unmika i Euleksa protiv Albanaca za lažno svedočenje

Miodrag Brkljač do sada je dokazao pred sudom da su nevini Veselin Bešović iz Peći, Saša Grković i Anđelko Kolašinac iz Orahovca, Đorđe Bojković iz Babinog Mosta, Dejan Mihajlović iz Vučitrna, Dragan Delibašić, načelnik SUP-a iz Kosovske Mitrovice, kao i da su bez ikakvih dokaza iza rešetaka bila braća Martinović iz Novog Brda. Svi su oni, kako kaže ovaj advokat, bili optuženi za najteža krivična dela počinjena 1998. godine i tokom ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji, a teretili su ih lažni albanski svedoci.

Kako naglašava, ni Unmik, a ni Euleks nikada nisu podigli optužnice protiv tih Albanaca za krivično delo lažno svedočenje, za šta se goni po službenoj dužnosti. Brkljača uskoro očekuje i suđenje u slučaju Časlava Jolića, iz Đurakovca, kojeg kosovsko specijalno tužilaštvo tereti za ratni zločin. I u ovom predmetu će, po rečima advokata, biti ispitano „više od 15 albanskih svedoka, koji ne govore istinu”. Pitanje je da li će sud da prihvati svedoke odbrane koji bi svedočili putem video-linka, jer zbog straha od hapšenja ne smeju da dođu na Kosmet.

Na meti čak i deca

U nameri da otmu bilo kojeg Srbina sa spiska Albina Kurtija prištinska policija koristi i kvadove, kojima zalaze u najzabitija sela podno Kopaonika, Rogozne, Mokre Gore. Cilj je da se dodatno utera strah u kosti svakom Srbinu na severu i da se poruči kao bez ikakvog razloga može biti kidnapovan. Na meti su se nedavno našla čak i deca, maloletni brat i sestra D. R. i K. R. iz sela Doljani, u zvečanskoj opštini, koje su pretukli na obroncima sela Rudine. Jedini razlog brutalnog prebijanja i iživljavanja specijalaca Rosu, u kojem su deca zadobila telesne povrede i još uvek su u stanju teškog šoka, jeste, kako je majka pretučenih rekla, to što su to srpska deca. Brat i sestra su i dalje pod budnim okom hirurga, neurologa i psihologa kosovskomitrovičke bolnice.

Ovaj slučaj posebno je alarmantan ako se ima u vidu da je prethodno pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga Azem Kurtaj u blizini Štrpca upucao dečaka Stefana Stojanovića (11) i njegovog rođaka Miloša Stojanovića (21), i to dok su išli po Badnjak. Nakon svega, prištinsko „pravosuđe” Kurtaju je dozvolilo da se brani sa slobode.

Izvor: Politika/ Biljana Radomirović