Kusturica za RG: Ruska kultura je moj argument u sporu sa Evropom

Emir Kusturica je u Rusiji – domaći. U Jasnoj Poljani pre godinu dana srpski reditelj je obećao da će ekranizovati jedan od romana Lava Tolstoja. U proleće, na Svetskom festivalu omladine u Sirijusu, na odličnom ruskom je ispričao da će početi da snima film po „Zločinu i kazni“. I tokom ove posete Rusiji, Kusturica je imao adute: ne samo da je doneo svoju novu knjigu „Anđeo buntovnik“, već je najavio i da u njegov spisak obaveznih ekranizacija ulazi i Gogolj.

Za međunarodno priznatog reditelja ruska kultura je i deo života i njegova ljubav, ali je istovremeno i argument u sporu sa onima koji su kulturu odavno ukinuli.

O tome i razgovaramo sa Emirom. Ali počeli smo od anđela, ne onog pobunjenog, koji je na koricama njegove nove knjige, već sa Rubljovljevim – iz „Hitrovskog jevanđelja“. Lik „Anđela“ je video na mojoj majici.

Emir Kusturica: ,,Baš to je najvažnije. Za mene sigurno. Kada sam jednom video film Tarkovskog „Andrej Rubljov“, shvatio sam u čemu je tajna umetnosti. Junak, kojeg igra mladi Nikolaj Burljajev, nije znao tajnu zvona. Ali on je rizikovao. Bez rizika nema umetnika, a tim pre reditelja, jer mi nikad ne znamo kakav će na kraju biti film – dobar ili loš, uspešan ili neuspešan. Stvaralaštvo je uvek rulet. U filmu o Rubljovu sve se dobro završilo – zvono je zazvonilo.“

Postoji osećaj da u savremenom svetu zvono najčešće ne zvoni…

Emir Kusturica: ,,Zato što je umetnika sve manje u ovom svetu, nisu mu potrebni. Ovom svetu su potrebni dizajneri. Sada čak i pravoslavne ikone sve češće stvaraju dizajneri. Postoji tržište, postoje projekti, postoje proizvođači… Sve je tu. A umetnika – nema. Zato je tišina, zvono ne zvoni.“

Junak vaše nove knjige je umetnik. I iz nekog razloga mi se učinilo da ste svojom knjigom želeli da kažete da umetnik – to nije samo stvar traganja za istinom, to je i podvig…

Emir Kusturica: ,,Handkea bih nazvao podvižnikom. Upravo u onom smislu koji tom pojmu daje Pravoslavna Crkva. Uzgred, znate li da je Peter – parohijan Pravoslavne Crkve? On mnogo voli Boga, ali mu to, istina, ne smeta da voli Ničea (smeh). Peter Handke je čovek u čijem blistavom životu podvig igra ogromnu ulogu. Takvu istu kao moral, kao estetika. U tom smislu, on je u današnje vreme izuzetan umetnik.“

Niko nije verovao da će mu 2019. godine dodeliti Nobelovu nagradu. Nobelov komitet su tih godina potresali skandali, uključujući i dodeljivanje nagrade Bobu Dilanu. I sećam se članaka u novinama u kojima je pisalo da Handke neće videti tu nagradu jer je podržavao Jugoslaviju i bio na strani Srba. Ali kada je ipak dobio Nobelovu nagradu, prvo što sam mu rekao bilo je: da nisi bio u našoj zemlji, Nobelovu nagrada nikada ne bi dobio.

On je i mene branio kada su me zapadni kritičari optuživali za sve grehe zbog „Andergaunda“. Videli su u tom filmu nešto nacionalističko. Od tada smo Peter i ja prijatelji, dva takva čudaka, znate (smeh). I da, da odgovorim na vaše pitanje, umetnik može da bude podvižnik.

Da li je dokumentarni film o progonu Pravoslavne Crkve u Ukrajini, koji ste predstavili u Evropi, delo Emira Kusturice?

Emir Kusturica: ,,Mnogi naučnici i generali na Zapadu mrze pravoslavlje. I oni odavno predskazuju krah pravoslavne civilizacije. A neki tvrde da je treba uništiti što pre. I onda sam pomogao da se napravi film „Ljudi Hristovi. Naše vreme“ da se sve to objavi, da se pokaže da je sada važno da pravoslavni narodi budu zajedno. To je sve. To je samo moja lična mala pomoć u velikoj stvari opstanka naše civilizacije.“

Vratimo se knjizi. Ona sadrži još teških pitanja našeg vremena. Na primer: „Šta je veštačka inteligencija, ako nije kapitulacija čoveka pred demonima?“ Ako je to tako, da li to znači da smo osuđeni na propast?

Emir Kusturica: ,,Jedna pametna žena je jednom napisala da oni koji viču o tome koliko obožavaju Boga, na kraju se slože da je svima potreban dobar đavo. Veštačka inteligencija – to je dobar đavo. Ali to nije nešto što je sada svima potrebno. Sada smo u tački istorije kada je veoma važno videti i razumeti šta je najvažnije. I boriti se za to najvažnije. A ono je iz sfere duhovnog, a ne veštačkog.“

Dozvolite, citat iz Vaše knjige. „Ali ako mašine postanu pametnije od ljudi, šta ako se one zauzmu za nas i rasteraju demone? – Ne, mi ćemo raditi svoj posao, a mašine svoj, ali njima nije dano da prožive život onakvim, kakav on jeste, one neće moći da osete nežnost mediteranskog povetarca, a čak i ako prepoznaju list koji je pao sa drveta, ipak neće moći da osete kako „list koji pada u sebi drži na dlanu samo kap jutarnje rose, donoseći radost i ushićenje.”

Emir Kusturica: ,,Svaka civilizacija ima svoje demone. Od njih se ne može pobeći. Ali svi su uvek nalazili ravnotežu.“

U svojoj knjizi češće pominjete ruske klasike nego zapadne. Naravno, rekorder po pominjanju je vaš omiljeni Dostojevski… Kako stoje stvari sa ekranizacijom Zločina i kazne, o kojoj ste mnogo govorili u prethodnim posetama Rusiji?

Emir Kusturica: ,,Film će se zvati „Kako nisam snimio „Zločin i kaznu”“. To je crna komedija o mladom režiseru koji želi da snimi „Zločin i kaznu” i kojem jedan bogati čovek daje novac za to, ali traži od njega da ubije jednog bliskog čoveka. U stvari, o tome i govori film – može li čovek da ubije zbog ljubavi? To će biti moj prvi rad na ruskom jeziku, planiram da počnem da snimam sledećeg leta. Snimaću u Krasnodarskom kraju, a deo scena ćemo snimati i u studijima u Srbiji. Što se tiče Sankt Peterburga, Dostojevski će ovoga puta ostati bez Sankt Peterburga. Zatim ću snimiti ekranizaciju Tolstojevih „Kozaka“ i upotpuniti svoju trilogiju o ruskim klasicima ekranizacijom veoma kratke, ali veoma smešne „Povesti o tome kako su se Ivan Ivanovič i Ivan Nikiforovič posvađali“. Čini mi se da ta Gogoljeva priča sadrži ceo ruski mentalitet. I tu su, po mom mišljenju, uzroci sukoba koje danas doživljava ruski narod.“

A šta je sa “Lovorom” Jevgenija Vodolazkina?

Emir Kusturica: ,,I njega ću ekranizovati. Snimanje “Lovora” odvijaće se u pauzama rada na trilogiji.“

Ceo svet je uložio sve svoje resurse da viče „ne” ruskoj kulturi, ali jedan srpski reditelj joj kaže „da”. Da li to on, buntovnik, traži buru? Ili je to opet priča o podvižništvu umetnika?

Emir Kusturica:,, Nemoguće je zamisliti Evropu bez Dostojevskog, Tolstoja, Čehova i tako dalje. Kao što ju je nemoguće zamisliti bez ruskih reditelja i muzičara. Konačno, nema Evrope bez ruskog teatra. Evrope nema i bez Moskve, iako neki i dalje prete da će je učiniti provincijom Zapada. Evrope nema bez Sankt Peterburga, u kome bih želeo da umrem, jer je tamo umro Dostojevski. Ali za Evropu je kultura prestala da bude argument u razgovorima o Rusiji. A za mene je to najvažniji argument. I misao o tome da Evrope nema bez ruske kulture, za mene je prijatna kao i Rilkeove reči da se Rusija graniči sa Bogom.

Ipak, takav argument, kao što je snaga ruskog oružja, ja takođe rezumem. Jer, više je nego jasno da kad Rusija ne bi imala oružje, vaše zemlje odavno ne bi bilo.“

Maksim Vasjunov