Лабудовић: Ово је закон за запослене, а таквих нема у Црној Гори

Посланици су данас завршили расправу о Предлогу закона о штрајку, који, између осталог, послодавцима даје могућност за контраштрајк.

Према ријечима министра рада и социјалног старања, Предрага Бошковића, закон би требало да помогне стварању бољег амбијента у тој области.

Закон, осим побољшања у правно-техничком смислу, предвиђа и нове врсте штрајка према начину организовања, као што су ротирајући, селективни и штрајк солидарности.

Промјене се односе и на услове и начин организовања штрајка, искључења са рада запослених који не учествују у штрајку, права, обавезе и одговорности запослених и послодаваца у вези са штрајком.

Сужена је листа дјелатности за које је неопходно утврђивање минимума процеса рада, а утврђена обавеза страна у спору да сарађују, уз поштовање трипартитног социјалног дијалога, ради обезбјеђивања минимума процеса рада.

Посланик Демократског фронта (ДФ), Емило Лабудовић, рекао је да овај закон за раднике, а таквих нема у Црној Гори.

„Оно што ради и могло би се звати радником, а под тим мислим оног индустријског радника, данас у Црној Гори постоји у промилима“, рекао је Лабудовић.

Према његовим ријечима, највећи број данашњих радника не ради и утицај њиховог штрајка на послодавца је готово никакав.

„Они штрајкују овдје пред зградом Владе, а то колико има ефекта на њихов статус знамо најбоље сами“, додао је Лабудовић.

Он је казао да постоји компанија гдје је право на штрајк испод сваког законодавног и цивилизацијског нивоа.

„Стање је до те мјере алармантно да је Одбор за здравство, рад и социјално старање иницирао контролно саслушање да би упозорио на робовласничке услове који тамо владају“, навео је Лабудовић.

Он је питао колика је могућност да, у ситуацији када на једно радно мјесто конкурише радник сачува своје радно мјесто у ситуацији када за њега конкурише 50 људи.

„У моменту када дигне главу он иде кући, а ко ће да га заштити? Овај закон лијепо изгледа, на хљеб би га човјек намазао, али не вриједи када нема хљеба“, поручио је Лабудовић.

Посланик Позитивне, Срђан Перић, рекао је да је у питању прилично либералан закон, али да је његова основна сврха да заживи у пракси.

„Јесте ли сигурни да смију да штрајкују радници Телекома по овом закону или они у Електропривреди (ЕПЦГ)?“, питао је Перић.

Он је навео да су раније постојале фирме које су запошљавале неколико хиљада радника, почев од „Радоја Дакића“.

„Која фабрика данас у Црној Гори има више хиљада радника? Ако сте ово направили од црногорске привреде, а ви сте влада у континуитету, гдје се може акумулирати то незадовољство тих радника? У фирми од пет, шест радника?“, питао је Перић.

Он је рекао да закон као закон није споран, али да треба радити нешто да се побољша пословни амбијент.

„Ова Влада не може ријешити социјални проблем јер не зна да уради оно што представља рјешење овог проблема. Премијер је обећао 40 хиљада радних мјеста, а њих нема“, казао је Перић.

Бошковић је рекао да сам закон представља побољшање правног амбијента када је у питању третирање те теме, како се организује штрајк и гдје, које су одговорности послодавца и штрајкачког одбора.

У закону је, како је додао, инкорпорирано и оно што је интенција у међународној заједници, а то су и права послодавца да се заштити од штрајка.

„Имамо приватне фирме које запошљавају неколико хиљада радника. То је као и жива бића, оне се гасе. Можда неке нијесу ни могле опстати јер су имале неколико хиљада радника, али то је било у једном систему“, навео је Бошковић.

Он је рекао да су штрајк и јавна окупљања двије различите категорије и немају везе једна са другом.

Перић је рекао да је јасно да штрајк и окупљања грађана нијесу исто.

„Онај ко нема посао не може да штрајкује, осим глађу. Они који су остали без посла могу само да се окупљају, а не могу да штрајкују у центру“, навео је Перић.

Независни посланик, Велизар Калуђеровић питао је колико запослених ради на црно, какав је однос послодаваца према запосленима, посебно према младим женама и да ли им је ризично да иду на породиљско.

„Могу ли да се изборе да имају слободан дан у седмици или празник? То у великом броју случајева изостаје и ускраћено им је право на одмор“, рекао је Калуђеровић.

Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС), Зоран Јелић казао је да је закон дошао у скупштинску процедуру у 2013. години, а питање је зашто је тек сада дошао на дневни ред.

„Неко очито у парламенту је овај закон ставио у неку од ладица. Ово није једини закон који чека на ред из ове дјелатности. Имали смо годину и нешто чекања Закон о заштити на раду“, рекао је Јелић.

То су, како је навео, битни закони, а у парламенту очигледно нема довољно сензибилитета да они дођу на расправу.

„Законом су прописани услови, начин штрајка и права и обавезе запослених и послодаваца поводом штрајка. Обавеза страна у спору је да сарађују и обезбједе минимум процеса рада у складу са законом и општим интересом“, казао је Јелић.

Посланик Позитивне, Азра Јасавић, рекла је да у Црној Гори нема радника, али има сиротиње.

„Кад Вас видим у парламенту асоцирате ме на сиротињу, а не на раднике, а кад видим министра правде, Душка Марковића асоцира ме да нема довољне борбе против организованог криминала и корупције на високом нивоу“, казала је Јасавић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: