Lajčak o rokovima i okolnostima: Sprovođenje Sporazuma o normalizaciji do kraja januara 2024.

Specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak istakao je da je krajnji rok za sprovođenje postignutih sporazuma januar 2024. i izrazio zabrinutost s obzirom na to da ni Srbija ni takozvano Kosovo nisu krenule ka implementaciji.

On je dodao da su obe strane u načelu prihvatile nacrt statuta Zajednice srpskih opština koji je predložila „velika petorka“, a da je EU otvorena za prilagođavanje i dodatna pojašnjenja dokumenta.

Lajčak je u intervjuu za Gazetu ekspres rekao da je bez obzira na okolnosti, uveren da će uspešno završiti svoju diplomatsku misiju i da će sporazum iz Brisela i Aneks iz Ohrida biti uspešno sprovedeni.

U vezi sa zahtevom tzv. Kosova da Srbija potpiše evropski statut Zajednice srpskih opština, Lajčak ističe da po mišljenju EU to nije neophodno jer kako objašnjava, zakonski akt, kako je trenutno osmišljen, treba da bude interni dokument Kosova*.

„Sa potpisom Kosova* i Srbije, statut bi postao međunarodni sporazum, što nije. Sa Vladom Kosova* razgovaramo o pitanju dodatne formalizacije Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksu njegove implementacije. Paralelno, ugostili smo srpske pravne stručnjake u Briselu kako bi razgovarali o različitim aspektima dokumenta. Ovo je legitimno jer je ovaj nacrt detaljan i opširan. Ali ne zaboravimo da je prihvatanje teksta statuta samo jedan element procesa i potrebni su dodatni koraci sa kosovske* strane za osnivanje Zajednice“, rekao je on.

Na pitanje da li su obe strane konačno prihvatile evropski predlog, specijalni izaslanik navodi da su obojica lidera načelno prihvatila evropski nacrt na sastanku sa francuskim predsednikom, nemačkom kancelarkom, italijanskim premijerom, kao i predsednikom Evropskog saveta i visokim predstavnikom, u Briselu u oktobru, ali da je tamo zaključeno i da je potreban dodatni rad pre nego što se počne sa implementacijom.

Upitan da opiše šta Srbi dobijaju sa ZSO i kakav je to status, Lajčak objašnjava da multietnički karakter Kosova* zahteva zaštitu manjina.

„Ovo implicira da se ponekad moraju preduzeti posebne mere kako bi se osiguralo da manjine uživaju punu i efektivnu jednakost. Ovaj koncept je u skladu sa međunarodnim standardima i takođe se odražava u celom Ustavu* Kosova*. Stvaranje Zajednice treba smatrati takvom merom, a to je čak i zakonska obaveza za Kosovo*, pošto Skupština Kosova* na to ima pravo. Udruženje služi cilju dvostruke zaštite: s jedne strane, zaštiti prava zajednice kosovskih Srba, i sa druge strane, zaštita pravnog okvira Kosova*. Upravljanje različitošću kroz inkluzivne politike je suština funkcionalne multietničke demokratije. O tome svedoče mnogi evropski modeli lokalne samouprave koji dobro funkcionišu i konsolidovani su. Osnivanje ZSO ima za cilj da stvori funkcionalan i institucionalizovan odnos između kosovskih Srba i kosovske* vlade, istovremeno omogućavajući da se podrška srpske vlade zajednici kosovskih Srba pruži na transparentan način i u punoj saglasnosti sa evropskim normama i standardima“, pojasnio je Lajčak.

Zajednica će, prema njegovim rečima, biti osnovana na Kosovu*, kao deo pravnog okvira Kosova*.

„Za nas, kao međunarodnu zajednicu, u našem je interesu da to ispita Ustavni sud. Štaviše, odluka Ustavnog suda iz 2015. jasno je zahtevala sudsko preispitivanje potencijalnog nacrta statuta“, dodao je, prenosi Sputnik.