Лакићевић: Има и нешколованих будала

Пише: Јован Лакићевић

Омиљена узречица оца мог колеге Емила Лабудовића, коју је он у једном од сјајних текстова на овом Порталу недавно цитирао: „Нема будале док школу не заврши“, у мојој Морачи је мало модификована: „Нема будала, без школованих будала!“, али су истог значења. (Мислим да је отац Секуле Дрљевића рекао нешто слично, кад му се овај, у родним Равнима, похвалио дипломом!)

Овдје бих се осврнуо на један од нешколованих примјерака љубитеља имена и дјела актуелног Господара (испод којих ли их камења само ваде!), с којим смо се суочили на последњој сједници Скупштине Црне Горе. И не би био никакав проблем да они, то што смо чули, причају сами са собом, гдје их нико не чује. Али у Скупштини, па још на ТВ преносу…

Елем, у оквиру „премијерског сата“, прије неколико дана, чуло се нешто што би се могло крстити као епохално сазнање, под условом, наравно, да има везе, рецимо, с мозгом!…Да се на оној мрској, срамној и „никад више“ Подгоричкој скупштини 1918.те „тражило спаљивање моштију (опрости Боже!) Светог Василија и Светог Петра Цетињског…“ И да је то, вјероватно, ушло у неки анекс… да је о томе писао неки новинар „Балкана“ из Београда, да о томе има и његова књига…“

Најприје сам мислио да нијесам добро чуо, али кад се све то, уз више „бизарних“ додатака, још једном поновило као реплика, записао сам име особе која је то изговорила: Нела Савковић Вукчевић, посланица владајуће партије, једно од „појачања“ ДПС. Провјерио сам: школска спрема – гимназија. На некој је важној функцији у Подгорици. Дакле, не мора неко да заврши високе школе да би био…

Прво ми је пало на памет – да јој, можда, у Подгорици, није био професор историје извјесни Аџић који је на исту тему ламентирао другим поводом, правећи „прилоге“ за биографију Митрополита Амфилохија… Вјероватно није, пошто, рекоше ми, он носи титулу „вјечитог студента“. Но, мора да је негдје нешто прочитала, или јој је неко ту бласфемију подметнуо. Али, да је стала на томе – прости јади. Она, међутим, рече, запамтио сам:“ Српска православна црква и просрпске партије хоће да дестабилизују и сруше Црну Гору и њен суверенитет, а њихови су претходници на Подгорицу. Скупштини били за спаљивање светаца…

Разумије се да озбиљни људи на такве бестијалне глупости „гимназијалаца“ не реагују, али ако неко носи звање посланика, извините…

Позвала се поменута посланица на извјесног Пантелију Јововића, „радикалског новинара“ што би требало да значи објективног, „српског“, само не знам због чега, кад га презиме издаје. Објавио је то у „Балкану“ четири године након Подгоричке скупштине!

Могла се позвати и на Јована Пламенца, предсједника Николине владе у избјеглиштву, човјека који је са италијанским парама организовао Божићну побуну и, касније, комитски покрет против Краљевине СХС. Он ту намјеру о спаљивању наших светаца приписује српским властима. „Програм је био да се оскрнави и поруши све што је у народу било свето… Да су окупационе (српске) власти хтјеле да спале мошти црногорских светитеља, Да су неки делегати (не каже се који!) на Подгоричкој скупштини , о томе говорили…“ – помиње у једном допису Пламенац.

Колико су ове инсинуације, не само богохулне, него и бесмислене, свједочи и податак да је Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић, био један од челника црногорске делегације приликом уједињења, изабран на Подгоричкој скупштини. А што се тиче „објективног“ Јововића, није га тешко повезати са парама Ј. Пламенца који се тешко мирио са новим устројством Краљевине СХС. А стално се губи из вида да је Србија изгубила своју државност само четири дана након Подгоричке скупштине! О томе савремене „комите“ немају појма, јер им то нико није рекао!

Црна Гора је, браћо „зеленаши“, чином капитулације у јануару 1916. коју су потписали један ј бригадир и један командир (имена им због потомства нећу помињати) изгубила статус савезничке државе и након ослобођења имала је статус поражене земље! Дакле, још једном : Никад више 16. та! Изговор да Никола није потписао капитулацију, па је, дакле, није ни било, до зла Бога је смијешан: њему није ни падало на памет да иде у интернацију.

У ову корпу оптужби против „бјелаша“ , коју, за дивно чудо, посланица Нела није поменула, спада и рушење споменика војводе Мирка Петровића у Подгорици 19. године. Учинио је то извјесни Фатић, као појединац, а не Кучи, како се мислило.

А то што се Кучи данас масовно противе обнови споменика, није без разлога: 243 главе кучких жена, дјеце и стараца, у другој похари Куча 1856. године, страшни је биланс једне од најтрагичнијих епизода у историји Црне Горе, за коју су одговорни војвода Мирко и његов налогодавац и брат му – Зеко Манити!

Толико, госпођо посланице, што се тиче историје. И истине!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: