Лаушевић: Епидемиолошка ситуација може се контролисати само уколико најмање 95 одсто популације поштује мјере, са коронавирусом живјећемо дуго

Епидемиолошка ситуација може се контролисати само уколико најмање 95 одсто популације поштује прописане против епидемијске мјере, сви морамо бити свјесни да ћемо са коронавирусом живјети још најмање годину дана, а ако било ко од нас не буде испуњавао своју улогу, школе неће бити безбједне.

То је у интервјуу за ПР Центар казао проф. др Драган Лаушевић, епидемиолог из Института за јавно здравље.

Да ли можемо да се заштитимо од инфекције коронавирусом?

Добијам питања од пријатеља има ли потребе да се уопште штитимо од ове инфекције, која је некад доста блага, а некад тешка. Одговор, поготово који се односи на дјецу у школама, је- да, треба да се заштитимо. Прво, ако смо инфицирани не можемо да идемо у школу. Друго, уколико смо инфицирани, сви чланови нашег домаћинства, такође морају да остану у самоизолацији или кућном карантину. Тата и мама не могу да иду на посао. Оно што је важно јесте да још увијек не знамо да ли ова болест доноси неке хроничне посљедице. Ми ову болест пратимо седам мјесеци. Тек ћемо, након годину до двије знати какве све посљедице оставља. Према томе, пошто не знамо све о овој болести, мудро је да покушамо да је избјегнемо.

Да ли је вирус заиста толико опасан за дјецу, зашто је важно да их штитимо?

Оно што ми данас знамо је да зна понекад да буде опасан. То је за сада доста ријетко, бар што се тиче акутних компликација. Да ли може да остави неке хроничне посљедице још увијек не знамо. Праве информације ћемо имати након годину, двије, када будемо то пажљиво анализирали. Зато је топао савјет да избјегнемо инфекцију.

А можемо ли је избјећи?

Оно што сада знамо јесте да можемо да избјегнемо и то је врло важна ствар. Врло важна порука за све јесте- ковид се не добија, ковид се узима. То значи да, уколико желимо да избјегнемо ову инфекцију можемо да је избјегнемо, ако не желимо нећемо је избјећи.

Како да је избјегнемо, нарочито када почне школска година?

Знате каква је наша основна порука – одржавајте адекватну физичку дистанцу, перите руке често и оно што је важно и што све више добија на значају, носите маске кад год се налазите у ситуацији гдје нисте сигурни да ли је особа са којом разговарате инфицирана или не, а данас је таква ситуација да ни за кога нисмо сигурно да ли је инфициран или није.

Ако су дјеца у школама одвојена најмање метар или два, ако у клупи сједи једно дијете, због чега треба да носе маске?

Морамо да покушамо да будемо логични, конзистентни, са мјерама за које знамо да имају ефекте. По дефиницији, уколико се појави неки случај у неком разреду, ако не носе маску остали, онда су они његови блиску контакти. У том случају, морамо ставити сву дјецу, или бар ону дјецу која су најближа том дјетету, у самоизолацију, односно кућни карантин. То би довело до тога да се сваки час неке школе отварају, затварају, дјеца прелазе на онлине наставу, па послије извјесног времена долазе поново у школу. Ми бисмо жељели да то избјегнемо и направимо отпорне разреде и школе. То значи, да уколико се појави један случај у разреду, ако сви остали носе маску и држе дистанцу, нема потребе да остала дјеца одлазе у кућну изолацију, само дијете које је инфицирано. Наравно, ово вриједи у начелу. Сваки случај ће се посебно анализирати.

Шта значи да ће се сваки случај посебно анализирати? Да ли то значи да неке школе у неким градовима могу имати другачији режим?

Све препоруке које прави Свјетска здравствена организација, Амерички центри за контролу болести и Европски центар за контролу болести, па тако и ми, су привременог карактера. Они вриједе у зависности од нових информација и искустава и од тога каква је епидемиолошка ситуација. Тренутна епидемиолошка ситуација у Црној Гори је таква да је обавезно да свако лице старије од седам година, не само у затвореном простору, него и на отвореном, носи маску. Основно правило које је издао Европски центар за контролу и превенцију болести јесте да све мјере које прописујемо било гдје, па тако и у школама морају да буду конзистентне и у складу са мјерама које је држава прописала.

Кога је у школама важно штитити?

Оно што ми сада примјећујемо јесте да чешће школе буду затваране због тога што су инфицирани наставници. Нећемо затворити школу ако се инфицира 10, 15 ученика. Али ако се инфицира пет или десет наставника, неће имати ко да држи наставу и школа ће онда морати бити затворена и морали би да пређу на онлине наставу. Зато је врло важно да, поред дјеце, морамо да штитимо наставнике. А међу њима имамо значајан број особа које имају нека стања која их доводе у повећан ризик да може да дође до неке акутне компликације и погоршања њиховог стања. Без наставника нема одласка у школу.

Ако штитимо школску дјецу, а имамо породица која имају дјецу и у школи и дјецу предшколског узраста, која нису обавезна да носе маске, како та породица да се заштити?

Имамо врло деликатну ситуацију, а то је управо та коју сте навели. Ако имамо дијете које иде у предшколску установу гдје није обавезно ношење маске те породице су у повећаном ризику од инфекције. Контролисати инфекцију у предшколском узрасту није лако као у школи, управо због тога што та дјеца доста тешко одржавају физичку дистанцу и нису у обавези да носе маске. Препорука Института за јавно здравље јесте да управе вртића обаве разговоре са сваким родитељем, укажу им на ризике, а онда ће родитељи сами да процјене да ли им се „исплати“ да шаље дјецу у вртић или не. Уколико у домаћинству имају особу која има хроничну болест, топла препорука је да, у фази у којој се тренутно налазимо, а то је широка локална трансмисија, то избјегну. Ако успијемо да сви заједно сузбијемо епидемију и сведемо је на подношљиве мјере, онда је могуће да се та дјеца поново врате у вртиће.

Имамо родитеље који потписују петиције против ношења маски. Они се чак позивају на Свјетску здравствену организацију. Имамо питања да ли то психолошки утиче на дјецу и да ли дјеца имају довољно зрака, ако носе маску неколико сати?

Свјетска здравствена организација врло јасно каже да сва дјеца старија од пет до 11 година могу да носе маске уколико то захтјева тренутна епидемиолошка ситуација, и уколико дјеца могу да толеришу маске. Врло често добијамо упите од родитеља да ли ће то дјецу довести у опасност. У принципу за највећи број дјеце, то не представља никакву опасност, поготово што је за дјецу препоручено да они носе платнене маске у које ће бити шивене у складу са величином њихове главице. Јер врло важна ствар је да маска добро налијеже на наше лице. Уколико дјеца користе маске за одрасле, то неће бити одговарајуће и створиће се лажан осјећај сигурности. Врло важна ствар коју је и Америчка педијатријска академија истакла је да највећи број дјеце може безбједно да носи маску у узрасту од двије године па навише. Питање је само да ли ми можемо научити дијете узраста од двије до пет година да може безбједно да носи маску, да умије да је скине. Ми имамо јако добре примјере дјеце из Кине, Јужне Кореје, Тајвана које то раде без икаквих проблема. Наравно, треба да проведу извјесно вријеме прије поласка у школу, заједно са родитељима да то увјежбају. Уколико могу, онда се то препоручује. Уколико дијете не може да толерише маску имамо могућу алтернативну, да носи визир, иако морамо да нагласимо да визир није пуна замјена за маску . Имаћемо дјецу са посебним потребама која неће толерисати ни једно ни друго, и за сваки случај понаособ ће одлучивати љекари, у договору са родитељима и управом школе.

Кога штити ваша маска, а кога моја?

Ја не дозвољавам да са мном разговара било ко ко не носи маску. Зашто инсистирам на томе да онај са ким разговарам носи маску? Ако тај са киме разговарам носи маску ја могу чак да будем безбједан и да скинем маску. Ја сада могу да се јуначим у разговору са вама. Зашто? Зато што Ваша маска штити мене. Јер док Ви разговарате и помало пљуцкате Ваша маска онемогућава да велике капи дођу код мене. Понављам, ја могу сада да се јуначим на ваш рачун. Али нисам чојствен, јер не штитим Вас. Крајње је коректно док разговарам са Вама да и ја штитим Вас. Принцип чојства је да, ако Ви штитите мене од Вас, и ја заштитим Вас од мене. Кад обоје носимо маску више од 90 одсто смо снизили ризик од могуће трансмисије. Моја маска штити Вас, Ваша маска штити мене.

Како епидемиолошка ситуација диктира отварање школа?

Епидемиолошка ситуација у некој држави, провинцији, општини је најважнији критеријум који диктира у којој форми ће школа да ради. Уколико је епидемиолошка ситуација неповољна и ризик за преношење инфекције јако велики, генерални став у свијету је да тада школе не треба да се отворе за физички долазак ученика. Тада имамо план Б, а то значи онлине настава. Наравно и наша држава има одређене разлике у општинама. Тако ћемо и ми заједно са Министарством просвјете процјењивати, па ће се дешавати да у појединим општинама препорука буде да се, због неповољне епидемиолошке ситуације, спроводи онлине настава. Биће неке општине у којима нема или има врло мало случајева и тамо ће школе без проблема моћи да раде.

Шта је одгађање почетка школске године конкретно донијело нашој дјеци и да ли су она таквом одлуком била више заштићена?

С обзиром на то да смо знали шта ће се све дешавати у том периоду ми смо препоручили Министараству просвјете да за најмање двије седмице одложи почетак наставе. Кад смо им препоручили и изложили како школе треба да буду припремљене да би биле безбједне за ученике и за наставно особље они су сами сугерисали да не би било лоше да то буде одложено за мјесец дана. Ми смо ту одлуку подржали и данас је сматрамо крајње мудром. Због чега смо то предложили? Под број један имали смо заказане изборе. Знамо да увијек избори, без обзира што су били планирани тако да, уколико се сви придржавамо мјера, ризик буде сведен на минимум, прате предизборне кампање, одређени догађаји уочи и након избора. На основу свега тога ми смо прогнозирали да након избора у периоду до 14 дана, што је неки период инкубације, можемо очекивати погоршање епидемиолошке ситуације. Кад се погорша епидемиолошка ситуација врло је незгодно пустити дјецу у школу, поготово што ми нисмо знали до које мјере ће то да иде. Аутоматски би се са тим десило, као што је било у неким државама у нашем блиском окружењу, а и даље, да су ђаци ушли у школу, а онда су, због појаве значајног броја инфицираних ученика, врло брзо школе затворене. Често отварање и затварање је врло незгодно за наставно особље, ученике, родитеље који онда почињу да осјећају несигурност, страх, јер имају утисак да здравствене и просвјетне власти не контролишу ситуацију. Многи родитељи постају фрустрирани. Друга врло важна ствар је то што је септембар мјесец у којем је доста цријевних инфекција. Пошто ковид код дјеце може да се манифестује само са симптомима од стране дигестивног тракта, са појавом пролива, повраћања, ми не бисмо могли то разликовати од ковида уколико не спроводимо тестирање. Пошто таквих инфекција може да буде јако пуно, ми бисмо имали жестоки притисак на здравствени систем и на тестирање, и онда би многи родитељи морали да држе дјецу код куће, не би смјели да иду у вртиће и школе док не би добили лабораторијски налаз да ли се ради о ковиду или не, према томе поново бисмо их довели до фрустрације. Родитељи такве дјеце би морали да оду на боловање, односно да буду у самоизолацији, тако бисмо опет имали економски проблем. Треће је да ми у нашој држави имамо значајан број општина у којима је током септембра веома топло, а пошто на је снази наредба да се носе маске, а знамо да није лако носити маске уз препоруку да се спроводи природна вентилација отварањем прозора. Према томе и ученици и наставници би се осјећали лоше са маскама . И сљедећа врло важна ствар је, и то потпуно признајем као што признаје и цијели свијет, – нико не зна шта ће се све дешавати једном када се отворе школе. То је потенцијална бомба и ми ћемо тек на крају овог полугођа, након анализа, знати да ли се овај цовид 19 понаша исто као што се понаша грип. Ми ћемо искористити септембар и да учимо из искустава других држава. И сљедећа важна ствар је да се добрим припремама припремамо истовремено и за потенцијалну епидемију грипа која обично у нашим условима креће у новембру. Ми ћемо да искористимо октобар и новембар да добро уиграмо наше школе и да покушамо са ношењем маски не само да спријечимо масовно оболијевање од ковида него једним ударцем да покушамо да спријечимо и епидемију грипа, јер уколико се те двије епидемије сударе то може да доведе до лоших посљедица по наш организам. Према томе то су све разлози због којих сматрамо да је врло мудро што је почетак школе одложен.

По овим критеријума које сада имамо, наша тренутна кумулативна инциденца за 14 дана износи преко 200 на 100,000 становника што је горњи критеријум у многим државама да школе не могу да почну да раде нормално него се прелази на онлине систем наставе. Код нас 14-то дневна кумулативна инциденца тренутно износи око 300 инфицираних на 100.000 становника. У појединим општинама прелази и хиљаду на стотину хиљада становника. Дакле по тим критеријумима, школе не би могле да почну са нормалним радом него би се одмах морало прећи на онлине систем. Ми пратимо ситуацију и пажљиво ћемо у складу са епидемиолошком ситуацијом и у договору са Министарством просвјете сугерисати понашање школа и евентуалне модалитете.

У оваквој ситуацији свако има своју одговорност. Која је одговорност родитеља, наставника, а која саме дјеце када школа почне?

Да би школе биле безбједне сви морамо да будемо веома одговорни и солидарни. Просвјетне власти, а то значи управе школа, наставници, морају да се понашају на одговарајући начин, да учине све да школу учине безбједним. Исто то морају да раде ученици. Врло је значајна улога родитеља и веома је важно да они добију адекватне материјале о томе како да припреме дјецу најмање седмицу прије почетка школске године, да би они могли да увјежбају, поготово са малом дјецом како се стављају маске на правилан начин, како се држе, одлажу, како се мијењају, како могу да пријаве наставницима да ли имају неких проблема. Овдје сви имамо своју улогу. Уколико било ко од нас не буде испуњавао ову улогу, наше школе неће бити безбједне. Желим да нагласим да епидемиолошка ситуација и заразне болести могу да се контролишу само уколико 95 посто популације слиједи прописане противепидемијске мјере. Нама није довољно 50 одсто присталица плус један као што је то нпр. у политици, да би се ситуација могла контролисати.

У којим случајевима дијете не треба или не смије да иде у школу?

Врло је важно да водимо рачуна да уколико наше дијете није здраво, осјећа неке тегобе, да га тога дана не пошаљемо у вртић, у школу, да студент не одлази на факултет. Према томе, обавеза сваког родитеља је да ујутру прије поласка у школу измјери температуру дјетета, да провјери какво је његово здравствено стање. Уколико је било шта сумњиво дијете не треба да иде у школу. Допунски ће такве ствари на одговарјући начин провјеравати учитељица, односно наставници а ми смо предвидјели и препоручили школама да, уколико дијете осјети неке од тегоба које подсјећају на ковид, постоји одговарајући простор у школи гдје ће се то дијете изоловати, до доласка родитеља или евентуално здравствене службе у неком тежем случају. Тако да су разрађене све моћности како треба да се понашају у сваком случају.

Које препоруке сте упутили наставном особљу нарочито у првим данима почетка школе?

Препоручено је просвјетним властима да наставници, поготово тих првих дана, поклоне добар дио времена разговору са дјецом, да провјере да ли имају неких проблема у одржавњу физичке дистанце, у толерисању маски, да одговоре на питања дјеце и у том случају ми ћемо полако уходати тај систем да би све било безбједно. Нико не очекује да ће све бити идеално, биће питања, али се те ствари рјешавају у ходу као што се то ради и у другим државама.

Пошто су скраћени часови, дјеца ће сад у школи боравити нешто преко два сата. Да ли се размишљало о потребама дјеце током тог периода, у смислу на који начин ће доручковати, или ужинати са маском?

Кад се размишљало о овим препорукама што се тиче маски, поготово за малу дјецу, морали смо да размишљамо о многим стварима. Једна од ствари јесте да, иако научимо дјецу да носе маску, да не претјерамо са дужином ношења маске – због тога су часови скраћени. Кад се све израчуна испада да дјеца максимално носе маску неких два сата и 20 минута уколико је не би мијењали. Препорука је и да дјеца са собом имају једну или двије резервне маске. Родитељи ће морати додатно да се ангажују, да покушају да науче дјецу здравом начину живота – а то је да доручкују прије одласка у школу. Уколико имамо дјецу која имају медицинске разлоге, или не могу да једу рано ујутру, сугерисали смо просвјетним властима да за такву дјецу током школског одмора обезбиједе посебну просторију гдје би могли да скину маску и да безбједно једу. Препорука је и да учитељица, односно наставници све вријеме буду са дјецом, и у школским двориштима, јер не бисмо вољели да се она током одмора мијешају са дјецом из других разреда. Уколико се овако будемо понашали наше школе ће бити прилично отпорне и безбједне. У школама се највјероватније неће десити трансмисија, а ми као родитељи морамо да се потрудимо да нам се не деси да нам се дјеца инфицирају кад изађу из школе. То значи да се послије школе, дјеца без маски не друже и не играју са другом дјецом.

У једном тренутку смо помислили да је вирус прошао. Не, није и са овим ћемо се сударати најмање још годину дана. Ми не очекујемо да ћемо имати вакцину за ширу употребу прије почетка наредне школске године. Према томе, мораћемо најмање још годину да се „дружимо“ са овим вирусом, и да научимо да живимо са њим, и да покушамо да са минималним последицама изађемо из свега овога.

Све ће ово проћи, неће изумријети популација Црне Горе, али нема никаквог разлога да изгубимо било коју главу ако зато имамо могућност. А то можемо ако функционишемо сви заједно, уколико покажемо одговорност и солидарност.

У неким државама Европе дјеца не носе стално маску, већ постоје ситуације када их у учионици носе, а када не. На основу чега сте препоручили да се стално носи маска, већ смо чули за конзистентност, има ли још неки разлог?

Размишљајући о свему овоме, ми смо ово тестирали прије него што смо предочили препоруке, и пажљиво посматрали шта се дешава у другим државама. Зато кажем да је нама био веома драгоцјен септембар. Ви имате врло често препоруке да дијете ујутро кад крене од школе не носи маску док је, рецимо, са родитељима у возилу. Напусти возило и чим се сусретне са другим ученицима, треба да стави маску. Треба да је носи у школском дворишту, у ходнику школе, док не уђе у своју учионицу, а онда треба да је скине. Кад га учитељ или наставник прозове, он пошто тада прича и повећана је могућност за избацивање капљица, треба поново да стави маску. Кад заврши то, треба опет да скине маску. Кад треба да оде због физиолошких потреба у тоалет, он опет треба да стави маску, кад се врати, опет треба да је скине. Ове маске су предвиђене за једнократну употребу. Оне нису предвиђене за стално скидање и стављање, као платнене маске, јер се повећава ризик да ћете прљавим рукама направити лошију ствар по здравље него да немате маску. Имаћете осјећај лажне сигурности.

Према томе, ова маска је превиђена једном кад се стави, да она стоји на лицу до тренутка кад постане влажна или док не дођемо кући, у неки безбједан простор, гдје нисам угрожен, тада ћу је скинути и одложити.

Према томе, ми сматрамо да толико манипулација повећава ризик. С друге стране, вријеме које је предвиђено да дијете носи маску, са могућношћу да је замијени, је релативно кратко, тако да то код највећег броја дјеце, неће изазвати никакве проблеме.

Какве маске препоручујете родитељима да направе за своју дјецу?

Често нам родитељи кажу да су три маске за дијете сваког дана велики удар на породични буџет. Размишљајући о свему томе, ми смо управо понудили ту алтернативу, да родитељи могу да за дјецу сашију платнене маске. Онај ко може себи да приушти, може да узме медицинске маске, није нека велика разлика што се тиче саме заштите. Најважније је да сви носе маске.

Видјели смо да у продавницама да квалитетне платнене маске коштају око два еура. Могу да се нађу и за еуро, а могу и сами родитељи и да их наруче да се сашију.

Ако имам једно дијете, мени у принципу треба пет маски за неких два до три мјесеца. Шта то значи? Три носим у школи, двије имам за резерву. Чим се вратим, ако сам све три искористио, оне иду на прање и пеглање, и оне могу да издрже два до три мјесеца, најмање.

Има родитеља којима је десет еура мјесечно значајан финансијски удар на буџет, поготово ако имају више дјеце. Ту се јављају три могућности. Једна је да свака школа зна каква је финансијска ситуација сваког дјетета. За ону дјецу која су у стању социјалне потребе, Министарство просвјете може да им обезбиједи маске. Имамо и велики број невладиних организација. Сигуран сам да смо сви спремни да помогнемо онима који не могу да обезбиједе маске за дјецу. И представници Министарства финансија су изразили могућност и жељу да се једном таквом броју дјеце помогне.

Све то само треба да се уради на вријеме да се не деси да те проблеме рјешавамо кад школа почне. То значи да што је могуће прије, треба да се јаве сви који имају проблеме и да те ствари заједно са просвјетним ресором и невладиним организацијама, друштвено одговорним компанијама, ријешимо без икаквих проблема.

Рекли сте да ћемо са коронавирусом живјети још најмање годину, а можда и дуже и да ћемо морати да научимо да промијенимо обрасце понашања које смо имали без коронавируса. Хоћемо ли то издржати?

Знате за ону нашу чувену од принцезе Ксеније „Ко истраје, тога је и мегдан“. Налазимо се у таквој ситуацији да ћемо морати да се са овим вирусом дружимо прилично дуго. Према томе, цијелу ову школску годину, ми ћемо морати да живимо и да се прилагодимо вирусу, да бисмо изашли из ове приче са што мање посљедица. То није лако. Као што знате, у првих десет седмица, од половине марта до краја маја умрло је девет особа за десет недјеља. Од половине јуна до краја августа, што је такође десет седмица, нама је умрло десет пута више особа, 90 особа.

Прве двије седмице септембра, настављамо са тим трендом. Треће седмице септембра, већ прелазимо цифру од девет умрлих за пола недјеље . Не смијемо да дозволимо да дођемо у ситуацију да дневно умире девет особа. Морамо да нађемо снаге да истрајемо. Биће ово напорно, ово је маратон како је неко рекао.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: