Lavrov: I dalje smo spremni za pregovore, ali Zapad neće dozvoliti Zelenskom da izabere kompromis

Principi Istanbulskog sporazuma, dokumenta o prekidu vatre između Moskve i Kijeva koji je trebalo da bude potpisan u Istanbulu još 2022. godine, još uvek su aktuelni kada je reč o uspostavljanju mira, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za „RBK“.

Lavrov je istakao da je ruska strana spremna da se vrati ovom dokumentu, ali uz uzimanje u obzir nove realnosti, budući da je od predloga o potpisivanju Istanbulskog sporazum prošlo više od dve i po godine. Kako je dodao, nove izmene koje bi trebalo uneti u Istanbulski sporazum predsednik Rusije Vladimir Putin naveo je tokom svog junskog obraćanja Ministarstvu odbrane Rusije.

„Ako želite pregovore, onda neka Zelenski prvo poništi dekret kojim se zabranjuju pregovori. Barem to. I drugo, naravno, principi Istanbulskog sporazuma su garantovali neulazak Ukrajine u NATO, očuvanje njenog vanblokovskog statusa, opisivali su bezbednosne garancije za Ukrajinu kako bi se ona osećala sigurno, ali i bezbednosne garancije za Rusku Federaciju. Neulazak Ukrajine u NATO deo je garancija koje se odnose na nas“, objasnio je šef ruske diplomatije.

Ipak, Lavrov ističe i da Vladimir Zelenski nije spreman za poštene pregovore. To mu, objašnjava, Zapad neće dozvoliti.

„Oni su postavili cilj, ako ne da rasparčaju (iako se i o tome govori), onda da radikalno oslabe Rusku Federaciju, da joj nanesu ‘strateški poraz’. Zapad neće dozvoliti (Zelenskom) da posegne za kompromisom, a Zelenski više nije u stanju da razume šta je u interesu ukrajinskog naroda. On je mnogo puta izdao interese naroda“, objasnio je Lavrov.

„Podsetiću da su Minski sporazumi ne samo potpisani, već su i jednoglasno odobreni od strane Saveta bezbednosti UN. To nije sprečilo ni bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel, ni bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda, ni bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da mnogo godina kasnije s ponosom kažu: ‘Nismo ni imali nameru da ih primenimo, bilo nam je potrebno vreme da Ukrajinu snabdemo oružjem'“, podsetio je ministar.

BRIKS poštuje ravnopravnost država i ljudska prava

Komentarišući situaciju na međunarodnoj areni, Lavrov se dotakao i BRIKS-a. On je objasnio da „sve više zemalja, zapravo, sve normalne, nezavisne zemlje, shvataju da niko nije imun na akcije koje Zapad sada preduzima kako bi očuvao svoju dominaciju u odnosu na Rusiju, i zemlje poput Irana, Venecuele, Severne Koreje i sve više Kine“. Ipak, za razliku od zapadnih sistema, BRIKS u potpunosti poštuje međunarodno pravo i pridržava se vrednosti Povelje Ujedinjenih nacija.

„U njoj piše sledeće: suverena ravnopravnost država, nemešanje u njihove unutrašnje stvari, mirno rešavanje sporova, poštovanje, suverenitet i teritorijalni integritet svih država. Još jedna važna stvar koja piše u Povelji UN, a koju BRIKS poštuje jeste istinska briga za ljudska prava. Svi su u obavezi da poštuju ljudska prava, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru. Sve članice BRIKS-a spremne su da ispune zahteve Povelje UN u celosti. Ne selektivno od slučaja do slučaja, već upravo u potpunosti. To je princip multipolarnosti“, objasnio je Lavrov.

Dodaje da upravo zbog toga Turska može da preda zahtev za ulazak u BRIKS, budući da ova organizacija nema pravilo da članice drugih organizacija ne mogu da budu povezani sa BRIKS-om.

„Za punopravne članice i za zemlje koje razvijaju saradnju sa BRIKS-om u različitim oblicima najvažnije je da dele zajedničke vrednosti, a ne one koje Evropska unija stalno brani u Ukrajini. Ne trebaju nam vrednosti nacizma, ili teorije, i prakse nacizma, zabrana slobode govora, zabrana nacionalnih jezika, kultura, tradicija, zatvaranje kanonskih crkava i drugo“, ističe Lavrov.

Tim Durova nije odreagovao na predloge Moskve

Na pitanje novinara da prokomentariše situaciju oko Pavela Durova, osnivača Telegrama, ruski ministar spoljnih poslova otkrio je da se ruska strana, odmah nakon što se saznalo da je Durov uhapšen, obratila francuskom MSP-u i zatražila informacije o osnivaču Telegrama.

„Poslali smo zvaničnu notu i stupili smo u kontakt sa njegovim advokatima, koji su obećali da će uzeti u obzir našu ponudu da pomognemo u ovom pitanju. Nakon toga, ni advokati, ni sam Durov nisu odreagovali na iznete predloge“, rekao je ministar.

Ipak, kako je dodao, ruski zvaničnici nastavljaju da rade sa Francuzima kako bi se dobile što detaljnije i razumljivije informacije o slučaju Durova. „Ali (Francuzi) polaze od toga da, pošto on ima francusko državljanstvo i pošto je priveden na francuskoj teritoriji, onda se primenjuje francuski zakon. Sa njihovog gledišta, u ovom slučaju francusko državljanstvo ima prioritet“, objašnjava šef ruske diplomatije.

Za kraj, Lavrov, takođe, dodaje da je teško poverovati u ono što je rekao predsednik Francuske Emanuel Makron da hapšenje Durova nema politički kontekst, budući da „Zapad još odavno sprovodi politiku preuzimanja kontrole nad bilo kakvim popularnim informacionim resursima“. 

Gruzija razumela da mora da se bori za svoj identitet i kulturu

Govoreći o Gruziji, ruski ministar spoljnih poslova prokomentarisao je politiku Tbilisija i nedavno usvojeni zakon o stranim agentima, koji je doveo do velikih pritisaka.

Lavrov je precizirao da pomenuti zakon o stranim agentima u svom nazivu sadrži drugačiju formulaciju – zakon „o transparentnosti spoljnog finansiranja“, te dodao da je ovaj dokument čak znatno blaži nego slični zakoni koji su ranije usvojile druge države.

„Licima ili organizacijama koje krše ovaj zakon neće biti dodeljen nikakav status (status stranog agenta). Umesto toga, od njih se traži da pokažu finansije koje dobijaju iz inostranstva. To postoji, pritom u mnogo strožem obliku, i u zakonodavstvu Francuske, Poljske i mnogih drugih država, počevši od američkog zakona o ‘stranim agentima’ iz 1938. godine, koji je započeo trend zaštite svog prostranstva od stranog uticaja“, objašnjava Lavrov.

On ističe da usvajanje tog zakona, kao i druge promene u politici Gruzije, pokazuju da je njena vlada danas svesna svog nacionalnog identiteta, te da odlično razume da će se njene vrednosti poput poštovanja pravoslavlja, i sopstvene kulture, naći na udaru Zapada, koji pokušava da Gruziji nametne vrednosti liberalne demokratije.