Lavrov Vučiću u Njujorku: „Ovo ti Zapad neće nikad oprostiti“

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću da nakon njegovog govora na GS UN u Njujorku – „Ovo ti Zapad neće nikad oprostiti“.

Podsetimo, predsednik Vučić je boravio u Njujorku od 18. do 22. septembra gde je održao istorijski govor.

U nastavku govor Aleksandra Vučića prenosimo u celosti:

Stojim pred vama kao predstavnik slobodne i samostalne zemlje, Srbije, koja se nalazi na putu ka Evropskoj uniji, ali koja nije spremna da pogazi svoja tradicionalna prijateljstva koja je vekovima gradila. Želim da podignem glas u ime svoje zemlje, ali i u ime svih onih, koji danas, 78 godina od osnivanja UN, istinski veruju da su principi Povelje UN jedina suštinska odbrana svetskog mira, prava na slobodu i samostalnost naroda i država. Ali i više od toga. Oni su zalog samog opstanka ljudske civilizacije. Novi globalni talas ratova i nasilja, koji je udario na temelje međunarodne bezbednosti, jesu bolna posledica čiji uzrok leži u napuštanju principa zacrtanih u Povelji Ujedinjenih nacija – rekao je Vučić.

– Svi koji ovde govorimo u ovoj uvaženoj organizaciji, govorimo o svojim problemima, neretko se obračunavamo sa stvarnim i zamišljenim neprijateljima, udvarajući se sopstvenom javnom mnjenju, pričajući bajke iz budućnosti, uz nedovoljno realnog sagledavanja stvari. Kakva je budućnost sveta? Iako smo svi čuli generalnog sekretara Antonija Gutereša, malo ko ga je slušao, i gotovo nijedan svetski dnevnik nije preneo njegove upozoravajuće reči. Uostalom, u eri dominacije socijalnih mreža u kojoj je važno dobiti samo što više lajkova, u eri u kojoj se svakom kućnom ljubimcu posvećuje više pažnje nego deci, nije ni čudo što ne prepoznajemo opasnosti koje su pred nama. Kao predsednik jedne ne tako velike zemlje, ne mogu da govorim o odnosima između velikih sila. Niti je to moj posao, niti bih umeo. Ali hoću da govorim o tome kako nepoštovanje međunarodnog javnog prava može da dovede doužasnih posledica. Pokušaj rasparčavanja moje zemlje, započet formalno 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije, još uvek traje. Upravo gaženje Povelje UN u slučaju Srbije bila je jedna od vidljivih preteča brojnih problema sa kojima se danas svi suočavamo, a koji uveliko prevazilaze granice moje zemlje, ili okvire regiona iz kog dolazim. Šire posmatrano – otkad smo se prošli put ovde sreli – svet nije ni bolje, ni bezbednije mesto. Naprotiv, globalni mir i stabilnost su i dalje akutno ugroženi. I dalje se suočavamo sa problemima energetske bezbednosti, finansijske nestabilnosti i sigurnosti, kao i poremećajima u lancima snabdevalja hrane i lekovima. Rešenje za mnoge probleme ne samo da nismo pronašli, nego su oni postali brojniji, a neki od njih su postali i složeniji. Govorio sam i o tome kako ovde niko nikoga ne sluša i ne teži stvarnim dogovorima, a u međuvremenu smo počeli sve manje i manje da razgovaramo, kao da su skoro svi, vodeći se isključivo sopstvenim interesima, zaglavljeni u sopstvenim pozicijama, odustali od traženja kompromisnih rešenja – rekao je Vučić.

–

Aleksandar Vučić- Dame i gospodo, dok poslednja tri dana sa ove govornice svi zaklinjemo na poštovanje principa i pravila Povelje UN, upravo je kršenje istih u korenu većine problema u međunarodnim odnosima, a primena dvostrukih aršina otvorena pozivnica za sve one koji gazeći norme međunarodnog prava, ali i bazične ljudske moralnosti, ratom i nasiljem ostvaruju svoje interese. Svi govornici do sada, a verujem i svi posle mene, govorili su o neophodnosti promena u svetu ističući svoju zemlju kao primer moralnosti i posvećenosti pravu i svetskoj pravdi. Danas neću mnogo govoriti u superlativu o svojoj zemlji, o rastu plata i penzija, stotinama izgrađenih kilometara auto-puteva i železničkih pruga, novoizgrađenim bolnicama i školama, naučno-tehnološkim parkovima, Institutu za veštačku inteligenciju, pošto se podrazumeva da štitim njene interese i da je volim najviše na svetu. Ali ću govoriti o principima koji su gaženi i koji su nas doveli u današnju situaciju, i to ne od strane malih, koji su neretko meta napada, već od strane najmoćnijih zemalja sveta, posebno onih koje su sebi dale za pravo, da čitavom svetu, svaka iz svog ugla, drže političke i moralne lekcije. Ovde u ovoj sali, pre samo dva dana, mogli smo da čujemo od predsednika Amerike, da je najvažniji princip u odnosima između država poštovanje njihovog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a tek kao treći faktor po značaju, pomenuta su ljudska prava. I činilo mi se da su svi u ovoj sali to podržali. Ja kao predsednik Srbije sam to pozdravio sa neskrivenim oduševljenjem. Jedini problem u svemu tome, bila je činjenica što sam nekoliko sati posle njegovog govora morao da vidim predsednicu takozvanog Kosova, koju najmoćniji deo Zapada smatra predsednicom nezavisne države, koja je inače nastala secesijom od teritorije Republike Srbije – rekao je srpski predsednik.

– Istovremeno, samo nekoliko metara dalje od ove sale, nemačka ministarka je rekla da se Nemačka drži čvrsto Povelje UN, i odluka i akata UN i da nikada neće odustati od toga. Sve bi to bilo lepo kada bi bilo istinito. Naime, gotovo sve velike zapadne sile brutalno su pogazile i Povelju UN, i Rezoluciju 1244 UN, donetu u ovom Visokom domu, negirajući i gazeći baš sve one principe koje danas brane, a to se dogodilo pre 24 i pre tačno 15 godina.

– Dame i gospodo, dok poslednja tri dana sa ove govornice svi zaklinjemo na poštovanje principa i pravila Povelje UN, upravo je kršenje istih u korenu većine problema u međunarodnim odnosima, a primena dvostrukih aršina otvorena pozivnica za sve one koji gazeći norme međunarodnog prava, ali i bazične ljudske moralnosti, ratom i nasiljem ostvaruju svoje interese. Svi govornici do sada, a verujem i svi posle mene, govorili su o neophodnosti promena u svetu ističući svoju zemlju kao primer moralnosti i posvećenosti pravu i svetskoj pravdi. Danas neću mnogo govoriti u superlativu o svojoj zemlji, o rastu plata i penzija, stotinama izgrađenih kilometara auto-puteva i železničkih pruga, novoizgrađenim bolnicama i školama, naučno-tehnološkim parkovima, Institutu za veštačku inteligenciju, pošto se podrazumeva da štitim njene interese i da je volim najviše na svetu. Ali ću govoriti o principima koji su gaženi i koji su nas doveli u današnju situaciju, i to ne od strane malih, koji su neretko meta napada, već od strane najmoćnijih zemalja sveta, posebno onih koje su sebi dale za pravo, da čitavom svetu, svaka iz svog ugla, drže političke i moralne lekcije. Ovde u ovoj sali, pre samo dva dana, mogli smo da čujemo od predsednika Amerike, da je najvažniji princip u odnosima između država poštovanje njihovog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a tek kao treći faktor po značaju, pomenuta su ljudska prava. I činilo mi se da su svi u ovoj sali to podržali. Ja kao predsednik Srbije sam to pozdravio sa neskrivenim oduševljenjem. Jedini problem u svemu tome, bila je činjenica što sam nekoliko sati posle njegovog govora morao da vidim predsednicu takozvanog Kosova, koju najmoćniji deo Zapada smatra predsednicom nezavisne države, koja je inače nastala secesijom od teritorije Republike Srbije – rekao je srpski predsednik.

–

– Istovremeno, samo nekoliko metara dalje od ove sale, nemačka ministarka je rekla da se Nemačka drži čvrsto Povelje UN, i odluka i akata UN i da nikada neće odustati od toga. Sve bi to bilo lepo kada bi bilo istinito. Naime, gotovo sve velike zapadne sile brutalno su pogazile i Povelju UN, i Rezoluciju 1244 UN, donetu u ovom Visokom domu, negirajući i gazeći baš sve one principe koje danas brane, a to se dogodilo pre 24 i pre tačno 15 godina.

– Prvi put, nezabeleženo u svetskoj istoriji, 19 najmoćnijih zemalja donelo je odluku, bez učešća Saveta bezbednosti UN-a, ponavljam – bez ikakve odluke Saveta bezbednosti UN-a, da surovo napadne i kazni jednu suverenu zemlju, na evropskom tlu, kako su rekli „da bi sprečili humanitarnu katastrofu“. Nisu se grohotom smejali kada je predsednik Rusije iskoristio te reči pravdajući svoj napad na Ukrajinu. Zaboravili su da su i oni sami koristili isti narativ, iste reči i ista objašnjenja. Pri svemu tome, želim da vas obavestim, da Srbija nijednom svojom stopom nije kročila na teritoriju neke druge države, niti je ugrozila njeno postojanje, ali pre 24 godine, njih 19 najmoćnijih i najjačih nije imalo milosti prema maloj Srbiji. Čak i kada su završili taj posao, rekli su kako je pitanje Kosova demokratsko pitanje, i kako će biti rešeno u skladu sa Poveljom UN, i drugim međunarodnim pravnim aktima. A onda im je 2008. godine palo napamet, suprotno svemu, ali apsolutno svim aktima međunarodnog prava, da podrže nezavisnost takozvanog Kosova. Ilegalna odluka o secesiji autonomne pokrajine Kosovo i Metohija od Srbije, doneta je punu deceniju nakon okončanja ratnog sukoba u našoj zemlji. Bez referenduma ili bilo kakvog demokratskog objašnjavanja građana u Srbiji, čan ni na samom KiM. Ova odluka doneta je u trenutku kada je Srbija imala vladu opredeljenu za evropske i evroatlanstke integracije, i bila je u svom sastavu, uključujući i pokrajinu Kosovo i Metohija, punopravna članica Ujedinjenih nacija, ali i Saveta Evrope, OEBS-a i niza drugih međunarodnih organizacija. Pa ipak, to nije sprečilo pravno i političko nasilje. Mogao bih da upotrebim neka druga nemušta i besmislena objašnjenja, poput humanitarne katastrofe, policijskog terora… samo su kap koja je prelila čašu laži i besmisla kako bi se opravdalo nasilje nad jednom suverenom zemljom, i kako bi se njen integritet urušio. Naime, od trenutna pobede tih velikih 19 nad malom Srbijom, 70% Srba sa Kosova i Metohije napustilo je svoja ognjišta, a ima 300.000 Albanaca više nego što ih je ikada bilo na KiM. Toliko o pravu, toliko o pravdi. Ipak, gore od svega je to što nam svi oni koji su počinili agresiju protiv Republike Srbije danas drže pridike o teritorijalnom integritetu Ukrajine, kao da mi ne podržavamo integritet Ukrajine. Podržavamo ga i podržavaćemo ga. Jer mi svoju politiku i principe ne menjamo bez obzira na viševekovno i tradicionalno prijateljstvo sa Ruskom Federacijom. Nama je svako nasilje isto. Svako kršenje Povelje UN je isto, bez obzira na snagu sile koja ga vrši ili neminovne slične izgovore koje daje za svoje protivpravno i nemoralno ponašanje. Ali kada ih pitamo o teritorijalnom integritetu Republike Srbije i onome što su uradili mojoj zemlji, odgovor je onaj koji ste svi vi, predstavnici manjih zemalja u svetu čuli bezbroj puta – „ne vraćajte se u prošlost, gledajte u budućnost, jer je to jedini način da vaša zemlja ostvari napredak“ – rekao je Vučić.

– O teritorijalnom integritetu Ukrajine, Srbije, i svake druge zemlje, svi mi imamo prava da govorimo sa ovog podijuma, makar malo više nego što oni imaju. Predsednik sam Srbije u drugom mandatu. Bezbroj puta sam bio pod različitim političkim pritiscimja, politički sam veteran i ono što ću vam danas reći, za mene je najvažnije. Principi se ne menjaju od prilike do prilike, principi ne važe samo za jake, već za sve. Ako to nije tako, onda to nisu principi. I zato smatram da će se u savremenom svetu ili postaviti principi, pa će sva pravila važiti za sve, ili ćemo kao svet završiti u najdubljim podelama u svojoj istoriji, u najtežim sukobima i u problemima iz kojih nećemo uspeti da se izvučemo.

– Još jedna bitna stvar. Mir je postao zabranjena reč, jer svi imaju svoje favorite i svoje krivce. Jedina vrednost koja je ostala velikim silama su upravo principi, ali lažni – dokle god njima odgovaraju, na njih će se pozivati. Prvi put, kao što je to bilo u slučaju Srbije, kada im ti principi, pravo i pravila ne odgovaraju – tim gore po pravdu, pravo i principe. Danas, na KiM, južnoj pokrajini Srbije, odigrava se ogoljeno nasilje koje nad Srbima primenjuju separatističke vlasti Aljbina Kurtija. Samo prošle nedelje, posle ko zna koje u nizu propalih rundi dijaloga u Briselu, predsednik vlade privremenih institucija u Prištini, gospodin Kurti, nakon što je odbacio evropski predlog za deeskalaciju, obratio se javnosti ispred jedne od glavnih zgrada EU i pred milionskim auditorijumom okupljenih medija, i poručio malobrojnim preostalim Srbima na KiM da će, citiram „Srbi da pate i plate za grešku koju su napravili“. Da li je uopšte moguće gore ruganje ljudskosti, međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima i međunarodnoj zajednici od ovakvih reči. Nažalost, moguće je. Samo dan kasnije, upravo sada u Kurtijeve zatvore odveo se novi kontigent Srba uhapšenim pod fabrikovanim optužbama kao deo njegove kampanje terora. Mnogo gora su dela koja već 20 meseci u kontinuitetu sprovodi na terenu Kurtijev ekstremistički režim. Koliko daleko ide cinizam Kurtijevog režima zaključićete iz sledeće činjenice – od kako su EU i državni sekretar SAD Entoni Blinken početkom juna izdali saopštenje u kojem osuđuju jednostrane akcije takozvane vlade Kosova, zabeležen je skok etnički motivisanih napada na Srbe u našoj južnoj pokrajini na preko 50%, dok su u istom periodu vlasti u Prištini preuzele čak 22 nova eskalatorna poteza. Srpski dečani Stefan i Miloš Stojanović, od 11 i 21 godinu, upucani su na Badnje veče, od strane pripadnika ilegalnih, takozvanih kosovskih snaga bezbednosti, u čijem naoružavanju učestvuju neki od prisutnih u ovoj sali, znajući da je to protiv pravno i da je samo postojanje KSB suprotno Rezoluciji 1244 SB UN. Sedmoro nevinih civila upucanih od strane predstavnika takozvanih isntitucija, ometanje snabdevanja bolnica, zabrana glasanja na izborima samo za Srbe, potpuna ekonomska blokada za srpsku robu, napadi na crkve, groblja, škole, samo su deo tužne svakodnevnice mog naroda, na ovom delu naše teritorije. I nećete verovati, iako ne postoji nijedan ranjeni Albanac, niti jedan uhapšeni, nijedan povređeni Albanac, pogađajte, „krive su obe strane“. Za razliku od 1999. godine kada su bombardovali Beograd i druge gradove u mojoj zemlji i ostavili krvavi trag od više hiljada mrtvih civila i vojnika, u scenama veoma sličnim onim koje danas gledamo u različitim delovima sveta, danas kada se za ogoljeni teror za koji sami kažu da podseća na ono što se dešavalo Albancima, dešava nad Srbima, nema ni humanitarne kastrofe, nema poziva na akciju, nema ničega. Sada su samo zabrinuti i sležu ramenima, ali ako bilo kakvu odluku treba da donesu ona će uvek biti, kako kažu – „krivica obeju strana“. I u takvom svetu, verujem da jedna mala zemlja poput Srbije podižući svoj glas i boreći se za univerzalno važenje principa nepovredivosti međunarodno priznatih granica, teritorijalnog integriteta i suvereniteta i političke samostalnosti daje primer za pravo, ono koje je ovde ukinuto, u ovoj zgradi i svojom nevelikom snagom, ali ogromnom odlučnošću i hrabrošću, štiti načela na kojima bi trebalo da je satkan svet. Mi nismo menjali principe za rad dnevne politike, i sopstvenih potreba. Onako kako čuvamo integritet Srbije tako čuvamo i integritet svake zemlje članice UN. Samo je pomalo tužno što se svi oni veliki koje pravo i pravda ne interesuju, u svakoj različitoj prilici pozivaju na drugačije principe, na one koji im u tom trenutku odgovaraju. Kada se takva politika vodi i kada morala nema u svetskoj politici, onda je jasno da ulazimo u eru velikih podela, i velikih sukoba. I ne samo političkih, već i ekonomskih, a i vojnih. I baš u ovako teškoj situaciji UN predstavljaju poslednju suštinsku platformu koja nas sve okuplja, bez obzira na naše različitosti i podele. Verujem da su posvećenost miru i razvoju, želja za rešavanje sporova dijalogom, pronalaženje zajedničkih načina za okončanje patnje ljudi i obezbeđivanje prosperitetnije i stabilnije budućnosti, upravo ono što nas ujedinjuje. Zato pružamo podršku svim važnim reformskim procesima u okviru same organizacije UN, uključujući i inicijative generalnog sekretara UN, u cilju daljeg jačanja ove uloge najjače svetske organizacije za očuvanje globalnog mira. Kako ne bismo svi nestali, neophodno je da se udružimo baš kao i pre 78 godina, u zajedničkoj borbi za međunarodni poredak – rekao je Vučić.

Dame i gospodo, poštovanje Povelje UN nije izbor, to je obaveza. To smo uostalom, kao što sam već rekao pominjući neka imena, imali prilike da čujemo i tokom dosadašnjih izlaganja većine mojih kolega. Između ostalog, govoreći o toj temi, koja je i dalje dominantna u svom forumima – sukobu u Ukrajini. Složiću se sa njima kada je u pitanju neophodnost poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, kao što Republika Srbija od početka dosledno pokazuje. Srbija podržava teritorijalni integritet i suverenitet svih država članica UN, ponoviću – svih država članica. Stoga mi je teško da razumem kako neki ipak nisu dosledni kada je u pitanju potreba poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije, i kako ne shvataju da selektivna primena principa dovodi do izraženih podela, manjka solidarnosti i međusobnog razumevanja.

– Ipak, želim da se od srca zahvalim globalnoj većini. Znatno više od polovine članica UN na našem primeru podržava Povelju UN i ne podržava nasilno rasparčavanje moje zemlje. Drago mi je da za većinu država članica UN dupli standardi ne postoje. Duboko smo vam zahvalni, svima vama, koji nesebično podržavate naše napore za očuvanje teritorijalnog integriteta, čime potvrđujete svoju privrženost Povelji UN. Čuvajući naše granice čuvate i svoje granice, i čuvate mir. U vaše ime, kao i u svoje, nastavićemo da iz godine u godinu ukazujemo da odbrana principa jeste isto što i odbrana slobode, nezavisnosti i mira. Takođe, moja zemlja će nastaviti da se bori za dijalog i iznalaženje kompromisnog rešenja za odnose na KiM, čije sve stanovnike, bez obzira na nacionalnost, podjednako uvažavamo. Srbija, njena vlada i sve institucije, u punom kapacitetu radi na očuvanju dijaloga sa Prištinom pod okriljem EU. On je moguć jedino u slučaju da se svi, uključujući i evropske posrednike, čvrsto držimo dogovorenog. Dizbalans, po kome Srbija večito mora da popušta, ne vodi rešenju problema. Naprotiv. Neretko nam se čini da razgovor sa Kurtijevom vladom liči više na monolog nego na dijalog, jer je teško objasniti zašto više od 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma i preuzetih obaveza nemamo formiranu ZSO. Kao što sam na početku svog izlaganja rekao, Srbija se nalazi na evropskom putu, spremna da se promeni, spremna za reforme i spremna da napreduje. Srbija danas ima veoma dobru saradnju sa Amerikom u gotovo svim oblastima, i verujemo da će naši odnosi u budućnosti biti samo bolji.