Lazanski i Raković: Kako je NATO planere iznervirala Srpska crkva

Nije prvi put da se neko nekompetentan bavi Srpskom pravoslavnom crkvom, kaže Raković. General Hodžis percipirao je SPC kao otežavajuću okolnost za evropske integracije Srbije zbog njene naklonosti Rusiji, dodaje on.

„Srpska pravoslavna crkva najpre je najsklonija srpskom narodu i interesima srpskog naroda, a onda i interesima pravoslavne civilizacije u koju spadaju i Moskva i Carigrad, koji su trenutno u rivalstvu, ali SPC nije zauzimala stranu u sporu Moskve i Carigrada. To je, verovatno, iznerviralo planere NATO-a, pa i ovog koji je to rekao na Kosovu i Metohiji, jer pretpostavljam da su očekivali da će SPC podržati carigradskog patrijarha u vrlo spornom potezu davanja autokefalnosti kijevskoj crkvi“, smatra Raković.

Kanon na strani Moskve

SPC je ostala uz Moskovsku patrijaršiju ne zato što je više voli od carigradske, već zato što je kanonsko pravo na strani Moskve, dodaje on. Međutim, to ne znači da je SPC bila sklona da ulazi u podele u okviru pravoslavne civilizacije, što su, prema Rakovićevom mišljenju, planeri u NATO-u očekivali.

„Kada je carigradski patrijarh dao autokefalnost takozvanoj kijevskoj crkvi, očekivalo se da će nastati raskol u pravoslavnom svetu. Međutim, to se nije dogodilo — čak ni ostale grčke crkve nisu podržale taj potez. SPC je ostala da bude most između Grka i Rusa, jer srpska crkva je i mediteranska i slovenska istovremeno i planere NATO-a jako nervira to što nisu pronašli ključ kako da naruše jerarhiju SPC“, kaže Raković.

Pokušaja da strane obaveštajne službe involviraju svoje agente unutar SPC, kao činovnički aparat, bilo je u bližoj prošlosti. Međutim, prema Rakovićevim rečima, svi ti pokušaji su presečeni.

„Vikiliks“ otkrio namere

Iz depeša koje je objavio „Vikiliks“ može se videti da se na Zapadu SPC percipira kao najozbiljniji protivnik. Nakon promena 5. oktobra 2000, slomljen je državni aparat koji je postojao još od vremena SFRJ i strane agenture su, kaže Raković, lako uplivavale u novi sistem u nastajanju.

„U tim ’Vikiliks‘ depešama se vidi da oni po svaku cenu žele da razbiju simfoniju srpske države i srpske crkve. Dakle, to je saglasje srpske države i crkve oko ključnih pitanja i do sada im to nije uspelo. Ima, naravno, disharmoničnih tonova i iz crkve i iz države. Međutim, čini mi se da to nema mnogo veze sa njihovim planovima. Uglavnom su na ključnim temama srpska država i srpska crkva ostale na istom putu, a to je da imaju isti cilj ka zaštiti srpskih nacionalnih interesa“, smatra Raković.
Zapadu nije prošao plan da formiraju kosovsku pravoslavnu crkvu — ako bi želeli da naprave aparat te crkve, morali bi da iskoriste Srbe, što im nije pošlo za rukom.

Kosovska crkva — mrtvo slovo na papiru

Druga opcija bila bi da iskoriste pravoslavne Albance iz Albanije, ali u tom slučaju se radi o Grcima ili filohelenskom stanovništvu. Zbog toga je pokušaj formiranja kosovske pravoslavne crkve ostao mrtvo slovo na papiru.
Rukopis osoba poput generala Hodžisa vidi se, prema Rakovićevim rečima, u pokušaju formiranja Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). Rasplet u Crnoj Gori očekuje se do kraja godine, kaže on.

To što se jedan bivši general bavi crkvenim pitanjima, pokazuje veliku nervozu na Zapadu. Hodžisova izjava je nastavak izjave drugog NATO generala, Skaparotija, koji je na saslušanju u Senatu izjavio da su svi Srbi na Balkanu američki protivnici.
Raković podseća i na izjavu Ričarda Holbruka, „smirićemo se kada Srbi budu kao Česi“. Holbruku je odgovorio vladika Atanasije Jeftić rečenicom „svaka čast Česima, ali mi nismo Česi“, podsetio je Raković.

Ako uzmemo u obzir krizu unutar NATO-a (sa Turskom) i to da EU očekuje prva secesija u istoriji u oktobru, reklo bi se da vreme radi za SPC, smatra Raković.

Izvor: Sputnjik