Lazanski: Tačno u ponoć

Mir u Ukrajini treba da nastupi u ponoć 15. februara, dogovoreno je u Minsku. Hoće li se to održati i u stvarnosti, teško je reći. Potpisani sporazumi dosta su komplikovani, vojno, pravno i, pre svega, politički.

Neke stavke uslovljene su ispunjavanjem drugih klauzula sporazuma, tako da u celom tom mirovnom „paketu” postoji više „ako”. Iskustvo iz sporazuma Minsk-1, koji nije zaživeo, govori da ga je svaka strana tumačila po svome, ukrajinske jedinice nisu tada napustile aerodrom u Donjecku, iako je to sporazum predviđao.

Vojni aspekti sporazuma predviđaju zonu razdvajanja najmanje 50 kilometara za cevnu artiljeriju kalibra od 100 mm i više, 70 kilometara za višecevne raketne bacače „grad”, odnosno BM-21, pa sve do 140 kilometara za višecevne raketne bacače „tornado-S”, „uragan” i „smerč”, kao i za taktičke balističke rakete „točka”.

Sporazumi predviđaju razoružavanje svih nezakonitih oružanih formacija i grupa i povlačenje iz Ukrajine svih stranih oružanih formacija, ratne tehnike i plaćenika, a sve pod kontrolom OEBS-a.

Ko je taj koji će neku oružanu formaciju proglasiti nezakonitom, recimo „Desni sektor”, određene pronacističke oružane grupe u Kijevu, ili ko će izbaciti iz Ukrajine plaćenike američke privatne kompanije „Akademi”? Ili, ko će iz Ukrajine izbaciti određene ruske dobrovoljačke snage, po kome će se to zakonu i kriterijumu izvoditi? Ko će to određivati? OEBS nema tu snagu.

Odmicanje jednih i drugih oružanih snaga na određene linije – za Kijev je to sadašnja linija dodira, za snage Donbasa to je linija dodira od 19. septembra 2014 – rezultat je kompromisa da se stvori što veća tampon-zona, ali je problem kako tumačiti i kako rešiti pitanje „džepa” kod Debaljceva, gde je opkoljeno 6.000–8.000 ukrajinskih vojnika sa teškom borbenom tehnikom. Oni nastavljaju ratne operacije ne bi li se izvukli iz blokade.

Vladimir Putin je posle sporazuma u Minsku rekao: „Polazimo od toga da će između 6.000 i 8.000 ukrajinskih vojnika opkoljenih u Debaljcevu položiti svoje oružje.” Šta ako oni to odbiju, šta ako žele da izađu iz obruča sa celokupnom ratnom tehnikom? Jer tih 6.000 do 8.000 opkoljenih ukrajinskih vojnika trenutno čini 30 odsto svih operativnih snaga ukrajinske vojske.

U Minsku je, po izjavi Fransoa Olanda, došlo do sporazuma Kijeva sa Donbasom, što znači da je Kijev prvi put i politički priznao Donbas. Donbas je pristao da do kraja 2015. Ukrajina preuzme kontrolu granice sa Rusijom, onih 400 kilometara koje sada ne kontroliše, ali pod uslovom da se prvo izvedu takve ustavne promene koje Donbasu garantuju poseban status.

Ipak, najveća nepoznanica jeste kako će na sve to sada reagovati Vašington. Da se ne ponove Lisabon i BiH?

Autor teksta je novinar „Politike“ Miroslav Lazanski.