Iza obnavljanja kampanje da se dokaže „istorijska krivica“ srpskog naroda za dešavanja tokom devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije i Srbi ponovo optuže za mnogobrojne navodne zločine, na koje je i Haški tribunal stavio tačku – stoji interes zapadnih centara moći da prekroje istinu i na ovaj način izvrše dodatni pritisak na Beograd, u jeku važnih i regionalnih i globalnih gibanja.

Ovako većina sagovornika „Novosti“ tumači pokretanje portala „ratusrbiji.rs“, iza kojeg stoji nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, ali i donacije nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. Sajt, kako navode njegovi kreatori, sadrži „sve relevantne informacije o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava prava na teritoriji Srbije u periodu od 1991. do 2001. godine“.

Portalom dominira interaktivna „mapa zločina“ Srbije, bez teritorije Kosova i Metohije, koja sadrži više od 70 lokacija na kojima su, kako se tvrdi, činjena ubistva, otmice, progoni Hrvata, Bošnjaka i Albanaca, od Subotice do Preševa.

Tako se, na primer, na sajtu govori o logorima za Bošnjake u Šljivovici i Mitrovom Polju, iako i sami autori portala navode da se u sudskim postupcima pred Haškim tribunalom nije utvrđivala odgovornost za ta mesta. Navodi se i da se logori za Bošnjake u Srbiji ne pominju ni u presudi u predmetu „Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije za genocid izvršen na teritoriji BiH“, koji se vodio pred Međunarodnim sudom pravde od 1993. do 2007. godine.

U delu gde se iznose podaci o mučenjima i lošim uslovima u ovim logorima, navedena je samo smrt jednog neimenovanog logoraša, koji je u Mitrovom Polju „preminuo zbog bolesti creva“. Na portalu se navodi i da je Tužilaštvo u Srbiji zaključilo da nije bilo ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika, kao ni zločina protiv čovečnosti na našoj teritoriji. Čak je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio predstavke koje je Fond za humanitarno pravo povodom navodnih zločina u logorima podneo protiv Republike Srbije.

Takođe, u pokušaju da „dokažu“ postojanje logora za Hrvate na teritoriji Srbije, kreatori sajta se pozivaju čak i na svedočenje Sulejmana Tihića, bivšeg člana Predsedništva BiH, koji je u Hagu tvrdio da su u KPZ Sremska Mitrovica bili zatvarani i Hrvati i Bošnjaci. Za postojanje logora u Srbiji pred Hagom su bili optuženi Slobodan Milošević i Goran Hadžić, ali ovi sudski procesi nisu dobili svoj epilog, jer su optuženi preminuli.

Sagovornici „Novosti“ kažu da se već na „prvi pogled“ vidi da u iznetim podacima o navodnim zločinima, logorima za Bošnjake i Hrvate i masovnim gorbnicama na teritoriji Srbije postoji niz netačnih i tendenciozno interpretiranih podataka.

Šef diplomatije Ivica Dačić kaže, za „Novosti“, da bi rado video da zapadne ambasade pokrenu slične projekte kada je reč o stradanju Srba u „Oluji“ ili njihovom progonu sa KiM:

– Nažalost, ne očekujem da će se to desiti. Zato i pokretanje portala vidim samo kao vid politizacije teme ratnih zločina i smutnih pokušaja da se na talasu uhodane matrice o srpskoj krivici dođe do novca iz inostranih fondova. Uostalom, Haški tribunal i domaći sudovi su se bavili time i nikakvim mladim nazoviistraživačima tu nije mesto.

Nemanja Starović, spoljnopolitički analitičar iz Centra za društvenu stabilnost, smatra da uspostavljanje portala „ratusrbiji.rs“ predstavlja još jednu u nizu aktivnosti koje se mogu podvesti pod fenomen tzv. antiratnog profiterstva, kojem je cilj provociranje domaće javnosti, a zarad privlačenja donacija iz inostranstva:

– Već letimični pregled sadržaja na pomenutom portalu otkriva niz netačnih i tendenciozno interpretiranih podataka, plasiranih u svrhu formiranja narativa o nekakvoj istorijskoj krivici Srbije i srpskog naroda. Imajući u vidu dobro poznat obrazac delovanja Inicijative mladih za ljudska prava, pokretanje ovakvog portala s njihove strane ne predstavlja iznenađenje, ali je svakako žalosno to što je pomenutu akciju finansijski podržao MSP Nemačke. Mada se na samom portalu navodi da izneti stavovi ne odražavaju nužno stavove nemačke diplomatije, evidentno je to da je zvanični Berlin svojom donacijom uticao na kreiranje još jednog krajnje jednostranog, iskrivljenog i suštinski zlonamernog prikaza ratnih zbivanja u bivšoj Jugoslaviji. Bilo bi daleko bolje kada bi evropske prestonice poput Berlina posvetile jednaku pažnju promovisanju celovitih prikaza o ratovima devededetih, koji bi obuhvatili i tragične sudbine Srba na prostorima bivše države, ali tako nešto je, nažalost, teško zamislivo.

I za istoričara Aleksandra Rakovića nema dileme da je pokretanje sajta „ratusrbiji.rs“ nastavak kampanje okrivljavanja Srba za sve što se na ovim prostorima dešavalo:

– Očigledna je namera da se podrije Srbija time što stalno pokušava da se nametne krivica koju srpski narod u celini ne može da prihvati, zato što nije kriv. Sada oni koji zaista snose krivicu za razbijanje i SFRJ i SRJ pokušavaju da upiru prstom u onoga ko je čuvao tu državu.

Sličnu poruku ima i istoričar prof. Miloš Ković, koji kaže, za „Novosti“, da bi voleo kada bi nemački MSP finansirao istraživanje uloge Nemačke u razbijanju Jugoslavije, naoružavanju hrvatskih terorista i podršci albanskim teroristima:

– Zemlja koja je najodgovornija za razbijanje Jugoslavije i zločine nad Srbima u Krajini, Sarajevu, na KiM, sada optužuje Srbiju za zločine. Ovde je na delu pokušaj da se narod koji je pretrpeo genocid optuži za genocid i ratne zločine. Tako su nemački nacisti optužili Jevreje za sva zla ovog sveta, da bi posle toga pokušali da ih unište. Isto to radili su nemački nacisti i hrvatske ustaše sa Srbima. Ovaj projekat Inicijative je pokušaj najbrutalnije instrumentalizacije istorije u cilju optuživanja jednog naroda koji je na silu politički rasparčan, a zatim i fizički uništavan. Nama ne treba nemačka, hrvatska ili srpska istorija, nama treba istorijska istina.

Ambasador Šib bez odgovora

Istoričar Aleksandar Raković smatra da bi naš MSP trebalo na razgovor da pozove nemačkog ambasadora u Beogradu, i ako ništa drugo, zatraži informaciju da li Berlin pomaže i projekte i organizacije koje se bave zločinima nad Srbima. Isto pitanje „Novosti“ su uputile i Ambasadi Nemačke, ali odgovor nismo dobili.