Lažna je dilema prošlost ili budućnost – Srbija bira između borbe i kapitulacije
1 min read
Kosovo i Metohija
U Srbiji se često izvrće logika, pa se izanđala kovanica „zarad budućnosti“ često koristi kao poštapalica ideje odricanja od Kosova i Metohije.
Postavka je sledeća – očuvanje Kosova u sastavu Srbije proglašava se „arhaičnom težnjom prošlosti“, a izdaja nacionalnih interesa i predaja Kosova Albano-Amerikancima predstavlja – moderan i u bolja vremena uprt pogled na svet.
Znači, kad težiš pravednom rešenju za Kosovo i Metohiju, utemeljenom na međunarodnom pravu, a koje će se primenjivati u budućnosti, automatski si deo sofre Kneževe večere, duboko zaglibljen u srednji vek.
A kad braniš tezu da je Kosovo nezavisno, da nikad nije ni bilo srpsko i da je Prizren „istorijski glavni grad“ lažne države, proglašen kao takav od strane zvanične Prištine, onda si vizionar koji gleda napred i vidi srpsku decu nasmejanu, ponosnu, bogatu, dostojanstvenu.
Činjenica je, svako buduće rešenje za Kosovo i Metohiju odnosiće se na budućnost. Jer, prošlost je prošla i više se nikada neće vratiti. A šta god da se reši, imaće implikacije u futuru – vremenu budućem. To su, jednostavno, zakoni fizike.
Takođe, niti je prošlost nešto po sebi loše, niti je budućnost automatski svetla.
Ta budućnost za Srbiju jeste neizvesna, kao što se na ovim prostorima živi i neizvesnosti i turbulencijama čitavu istoriju.
Al′, svakako, trebalo bi dobro odmeriti kakva će budućnost za našu decu, unuke, državu, biti bolja – da li ako bacimo koplja i predamo Kosovo i Metohiju ili nastavimo odbranu prava na sopstvenu državnu teritoriju.
Hoće li budućnost Srbije biti bolja ako se odreknemo srca državnosti?
Hoće li naša deca biti ponosna što su im roditelji predali Kosovo i Metohiju u ruke narko-državi sa NATO bazom?
Hoće li Srbija biti bezbedna zemlja ako se na njenoj južnoj granici i formalno zaokruži Velika Albanija?
Hoće li Jug Srbije sa delovima gde u većini žive Albanci mirno nastaviti da živi u našoj zemlji ili će mu porasti apetiti da se pridruži „prirodnoj Albaniji“?
Hoće li i to biti kraj rasparčavanja Srbije?
Hoće li preostali Srbi na Kosovu i Metohiji s oduševljenjem nastaviti da žive u albanskoj državi ili će se svi do jednog iseliti kroz nekoliko godina?
Šta će u budućnosti biti sa Dečanima, Pećkom patrijaršijom, Gračanicom?
Hoće li Srbija postati Finska na Balkanu, bogata, srećna, pravedna, hitno primljena u Evropsku uniju u kojoj vlada ekonomsko blagostanje?
Hoće li nam neko uplatiti milijarde dolara da se potpuno preporodimo?
Hoće li odricanje od Kosova predstavljati Fukujamin kraj istorije za Srbiju?
Hoćemo li imati više novca u novčaniku ako izdamo i poklonimo sopstvenu državu ili ćemo biti podjednako siromašni i dodatno poniženi?
Hoćemo li se pomiriti između sebe ako ostanemo bez Kosova, ili ćemo navući dodatno prokletstvo večnih podela koje nikad ne može dobiti razrešenje?
Hoćemo li širom sveta na sportskim takmičenjima, umetničkim festivalima, političkim skupovima, na turističkim putovanjima moći ponosno da podignemo glavu i da kažemo: „Jeste! Mi smo ti Srbi koji smo se odrekli prošlosti, koji smo predali Kosovo i gledamo u budućnost“?
A šta ako izaberemo „prošlost“?
Ništa. Nastavićemo da se borimo. Pravedno, jasno, politički, diplomatski. Za ono što je naše. Za ono što nam pripada.
A budućnost će nam, u svakom slučaju, biti onakva kakvu je sami izgradimo. Kreiraćemo je sami, kao svaka porodica. Kao svaki narod na svetu. Kao svaka država. Kao svaki domaćin. Kao svaki đak i student.
Lažna je dilema da Srbija bira između prošlosti i budućnosti. Srbija bira između dostojanstvene borbe i kapitulacije.
Prošlost nam je, uz sve greške, stranputice i zablude, ipak bila slavna. Videćemo kakva će nam biti budućnost. To niko ne zna. Posle Hrista, proroka nema.
POD HITNO ,A TO JE TREBALO ODMAH 1999 PROGLASITI OKUPACIJU KOSOVA I METOHIJE OD STRANE NATO PAKTA!SA TIM BI SE PRESTALO SA SAMOZAVARAVANJEM NARODA I JASNO USMJERILA NJEGOVA SNAGA ZA VRACANJE KOSMETA POD JURISDIKCIJU SRBIJE!SITUACIJA U SVIJETU SE MIJENJA I HEGEMON POLAKO GUBI DAH !AKO SU SRBI CEKALI I BORILI SE ZA OSLOBODJENJE 400 GODINA I NA KRAJU OSLOBODILI ,MORAMO BITI STRPLJIVI I UPORNI I JASNO USMJERITI SVOJ NARODNI BOJ!KOSMET JE NAJVECA I NAJTEZA SRPSKA RIJEC ,TO JE ZATO STO JE TO SRPSKI PRESTO I SRPSKA TAPIJA DRZAVNOSTI,DUHOVNOSTI ,VJERE I KULTURE!SRBI SLOZNO UZ POMOC BOGA I BRACE RUSA!
Treba staviti tačku na Kosovo proglasiti da je okupirano vratiti vojsku na sjever zaštiti to malo srba što je ostalo. Tražiti da napusti Nato bazu Bostil. Obučne centre terorista raspusti.Vratiti U N.sud za zločine da radi. Ali u svem je najveća tragedija što će se to tamo sve razboljeti.
Preciznije: između odbrane i kapitulacije.
Kada bi mi imali nekoga hrabrog i pametnog na celu Srbije,ili da bar zeli dobro Srbiji,druga bi se prica pricala.Sto Vucic ne proglasi okupaciju Kosova,pa da vidimo da li je sve zavrseno.
Uvek sam za dobre odnose sa susednim drzavama,ali nije to samo do Srbije ,to je dvosmerna ulica.
To sto ti uvek aludiras na ratove devedesetih,nisu se oni vodili u drugim drzavama,vec bivsim republikama gde je srpski narod bio konstitutivan i gde se morao pitati.Rat je uglavnom bio na teritorijama gde je srpski narod bio vecinski.Stvaranje od tih republika -drzave i bombardovanje Srbije su siledzijski postupci.Nadam se da ti ,kao deklarisani pacifista na ovom forumu, ne odobravas takve postupke.
Lažna je dilema da li se Srbija odriče Kosova ili nastavlja da brani svoju teritoriju, hoće li ostati bez Kosova ili ne. Ne znam kako do sada nijeste primijetili, ali ta priča je završena.
Jedini izbor koji se postavlja pred Srbiju je da li će da nastavi da se svađa sa komšijama ili će imati dobre odnose sa susjednim državama. Oni koji su za svađu, osim što maštaju o zadavanju udaraca neka se spreme i za primanje udaraca.
Udario ti đavo i mozak, ka’ je.
Komlene slažem se s tobom, Kosovo i Metohija je oduzeto. Sada je to sigurna i prosperitetna NATO teritorija. Sve je završeno kako ti kažeš i Srbija se ništa ne pita. Pa ipak, što tvoj „svijet“ traži od Srbije po tom pitanju? Imam osjećaj da se ti veseliš tom srpskom gubitku ili ne ….