Lažni pjesnik pravi varalica

Divan li je onaj dan što pogladi brada duga

Divna li prašina do koje mu kosa pada

On je pjesnik, tako veli

Nije čojek, što bi bio

Pa se mislim ko sam, šta sam

Na šta sam se osmjelio

Pitam ljude, shvataju li šta mi pero o artiju hrapa

Oni vele ne shvataju, zato im se i dopada

Pa se puštim kad to čujem, mrsim riječi nerazumne

Kako bih se bolje dopo, oku raje nestrpljive

Koja nema kad da čita i da pravi analize

Ko pokuša da me shvati taj će dospjet paralize

Zato veli sve je dobro, genije si, sjajno škrabaš

Ali u čvor svezo bi se da pođem putem koji tabaš

Želim da se, o dopadnem, da me vole, da me cijene

I da misle pametan sam i da mudrost staru skrivam

A da su oni glupi i ne vide nju u pjesmi

A ja im je razotkrivam

Kad ih pitam kakva mi je?

Da mi kažu dobra ti je..

Da mi kažu pametan sam, da mi kažu premudar sam

Ponešto ću i prepisat, ma lakše ću tako disat

Lijepo li je ne znat ništa

Tad i sebe moš ubjedit da si ono što ti kažu

Oni što si ih prevario.

Autor: Vuk Lučić, pjesnik iz Republike Srpske