Лекција о вјечном миру. Уа промјене!

Пише: Желидраг Никчевић

Кад гледам и слушам ове јуришнике на Андрију Мандића, то јест на Србе у Црној Гори, то јест, што да се лажемо, на Србе све и свуда, имам утисак да се Мило Ђукановић неком тајном операцијом умножио и распао на бар стотинак ситних дјелова, па сад из сваке крхотине допиру – умјесто некадашњих строгих команди – јауци и пренемагања. Упомоћ! Уа промјене! Ало, комесари вашингтонско-бриселски, како сте ово дозволили? Докле ћете га толерисати? Па ови његови намјеравају да оспоре сва наша епохална достигнућа, да угрозе мир! Могли би чак и границе које сте ви утврдили прије неколико година, а ваљда једном заувијек, довести у питање! Па зар нам није негдје одозго речено да је човјечанство стигло на крај историје? Да нема даље, да је преостало само уживање у побједи.

Па јесте речено, незналице, преко колективног Фукујаме, и испало је да се баш на вас односи. На колективног, клонираног Ђукановића. На његову и вашу епоху лагања, пљачке и дискриминације.

А сад и нешто озбиљније, у ширем геополитичком контексту. Што се опасних промјена тиче, да вас поучим.

Живот на земљи не завршава се тиме што ће неко погасити медије, покрасти изборе, засјести на народну грбачу и онда прогласити вјечити мир. Тако не бива. Довољно је отворити било који историјски уџбеник и видјети да је то норма људске историје: конфликти, борба, ратови, а не мирни и поступни развој, који проповиједају лукави властодршци.

Колективни Фукујама је људима продао илузију краја историје у коју су сви повјеровали, а нарочито господари планете, јер им је просто пријало да тако мисле, јер тако скидају одговорност и за претке и за потомке, за будућност у широком смислу те ријечи. А потлаченима су онда продавали илузију мира, иако мира на земљи никад није било и неће га бити. Људи ће увијек гријешити као што су гријешили, и зато је управо рат норма међународних односа, а не лажни и лицемјерни мир, у оквирима лажне и лицемјерне међународне коегзистенције.

Погледајте, рецимо, код Тукидида, „Историја Пелопонеског рата“ – са политичке тачке гледишта ништа се није промијенило за протеклих 2500 година. И неће се промијенити.

Осим, наравно, граница. Опет обратите пажњу на уџбенике: па границе се стално мијењају! Да су границе трајне и непромјењиве, то је још једна лаж уграђена у тренутни међународни систем, и то баш у оквиру Уједињених нација. Свиђало се то нама или не, све границе су по дефиницији несталне. Са историјске тачке гледишта, са довољно дуге дистанце, све границе су у ствари фронтови, полигон непрекидних трвења и сукобљавања.

А на фронту – на фронту долази до изражаја снага колективне симфонијске личности (термин је Карсавинов, и значи: народ који је способан да гради цивилизацију). Границе су у ствари резултат испита те колективне симфонијске личности, тог народа – испит његове историјске зрелости и адекватности. Ко тај испит не положи, тај губи границе, то јест територију. Покушај да се замрзну тренутне границе, то није само глупост – то је у крајњој линији сатанизам. Зато што је то покушај да се вјештачки одржи оно што је мртво и вјештачки ограничи оно што је живо.

Према томе, престаните са кукњавом и шпијунирањем. Спремајте се за борбу. Историја се наставља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: