Lekić (DEMOS): Sud u službi DPS-a

–Pokušaji da se Đukanovićeva glasačka mašina stavi van pravnog i ustavnog poretka, odnosno da za Skupštinu ne važe Ustav i zakoni ove zemlje ima dimenzije prvorazrednog društvenog skandala u rangu “Koverte”. Zvuči zaista nevjerovatno da crnogorska pravna elita, bez obzira ko joj je to naručio iz one političke, ne razlikuje pravo i obavezu Skupštine da donosi zakone i njenu isto tako obavezu da poštuje zakone striktno dijelujući u skladu sa zakonskim normama, ocjenio je danas Miodrag Lekić, lider DEMOS-a.

On dodaje da je obaveza Skupštine da poštuje zakone i sudove jeste zapravo veća od svih drugih subjekata u društvu. Sada se postavlja pitanje da li smo u Crnoj Gori,
danas 2019 godine, stigli do toga da Đukanovićev autoritarni režim, i to na nivou javne doktrine, redefiniše civilizacijski princip podijele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koji je definisao Monteskije u svom slavnom djelu “ Duh zakona” 1748. godine, u vrijeme vlasti Luja 15.

–Treba sagledati i sve posledice ovog otvorenog pokušaja pravnog nasilja i otvorenog urušavanja temelja ustavnog sistema koji je svojstven samo
nepravnim i autokratskim režimima. Posledice ove mape puta nepravne države su brojne, i to na unutrašnjem i međunarodnom planu. Prije svega ovo je ne samo ponižavanje građana već udarac crnogorskom pravosuđu kao sistemu i svima onima u njemu koji hoće ili bi htijeli da izađu iz njegovih kompromitujićih segmenata. Ova najnovija afera – jer čin otvorenog urušavanja osnova pravno ustavnog sistema jeste skandal i afera – zahtijeva jasan odgovor i reakciju mnogih subjekata, primjetio je Lekić.

Po njegovim riječima prvo treba da odgovori izvršna vlast, odnosno vlada jasnim odgovorom da li se realizacijom ovog tumačenja narušava fundamentalan princip podijele vlasti. Takođe neko od nadležnih treba da obavjesti crnogorsku javnost kako je nastalo tkz. “načelni pravni stav”, ko ga je zatražio i koji je njegov pravi pravni domašaj.

–I stručna javnost, od prvnih fakulteta, naučnih akademija, pravnih udruženja, komora i sl. treba da pokažu da nisu institucije hermetičko – dekorativnog karaktera već ozbiljni subjekti koji su dužni da se javno odrede prema jednom fundamentalnom pravnom pitanju odnosno riziku totalne degradacije pravnog sitema, posebno funkcije sudova. Sasvim sigurno će nastali problem – a uprkos dijelovanju međunarodnih faktora na ovom prostoru između interesnih i vrijednosnih komponenti –proizvesti međunarodne posledice po Crnu Goru,
posebno na planu evropskih integracija. Naime, lansirani “ načelni pravni stav” je u direktnoj, gotovo izazivačkoj, suprotnosti sa porukama Evropske komisije u “ Izvještaju o napredovanju Crne Gore”. Kao da neko, ne kao do sada iz političke sfere, već etabliranih pravnih struktura, priziva klauzulu balansa. Jer nije teško zaključiti da najnovije proklamacije o stavljanju instutucija, ovoga puta Skupštine, van pravno-sudskog sistema i totalno degradiranje uloge sudova, jeste u direktnoj koliziji sa fundamentalinim pravnim, političkim i kulturnim principima na kojima se zasniva Evropska unija, zaključuje Lekić.