Лекић: Шта онда значи „један запослени – четири гласа“

Афера Снимак је измишљена да би се срушила Демократска партија социјалиста, поновио је премијер Мило Ђукановић који је опет на тај начин окарактерисао снимке на којима се чује како чланови његове партије планирају изборну корупцију.Коментаришући одговор премијера да је Снимак исконструисан, лидер ДФ-а, Миодраг Лекић, казао је да не треба много филозофије да би се открило значење ријечи једног посланика да један запослени доноси четири гласа.

Лекић је раније позвао Ђукановића на ТВ дуел, што је овај одбио, наводећи да „онај ко се превише нуди уствари и не вриједи много.“ На то је реаговао посланик ДФ Горан Даниловић који је казао да је Ђукановић увриједио Лекића, али је лидер ДФ-а казао да се не ради о увреди с обзиром од кога долази.

„Са Лекићем кога сам упознао у периоду од 1999. до 2006. не желим дијалог“, поручио је потом Ђукановић.

Лекић, чији су посланици више мјесеци бојкотовали премијерски сат, питао је Ђукановића да ли сматра да је афера Снимак завршена и да неће бити политичког и правног епилога.

Ђукановић је Лекићу казао да је задовољан што је бојкот парламента замијенио дијалогом, навевши да формулација питања упућује на необјективност у приступу.

У Влади су, како је рекао, пажљиво читали и оне дијелове извјештаје који се односе на примједбе и сугестије.

„Аферу Снимак третирају на два мјеста са по пар реченица. У поглављу парламент, цитирам: ‘Није било накнадних политичких активности у вези са техничким извјештајем који је Скупштина донијела у јулу 2013. године, о навдној злоупотреби јавних средстава у партијске сврхе. Наставак активности судова треба привести крају’. И у поглављу 23 констатује се без икаквих вредносних судова да је првостепени поступак завршен пред Основним судом у Пљевљима, да је суд изрекао двије условне казне и да је десет лица ослобођено оптужби“, рекао је Ђукановић.

Подсјетио је да је ДПС дао политички допринос у расвјетљивању, како је рекао, исконструисане афере „Снимак“. „Правосудне институције рад своје посао без политичког утицаја. Афера је створена ради рушења ДПС-а ,али није помогла, као и касније акробације са законом који је на двадесет мјеста прекшио Устав.“

Прије почетка премијерског сата посланица Позитивне Црне Горе Азра Јасавић реаговала је поводом насловнице таблоида Информер и писања о директорици НВО Мрежа за афирмацију невладиног сектора МАНС Вање Ћаловић.

Она је осудила насловну страну и кампању против Ћаловић док је предсједник парламента Ранко Кривокапић казао да неке ствари не треба уносити у Парламент, показавши на новину коју је показивала Јасавић.

Предсједник црногорске Владе Мило Ђукановић одговара данас у парламенту на питања представника посланичких клубова.

Посланик Демократске партије социјалиста Милутин Симовић тражио је од премијера да прокоментарише Извјештај Европске комисије о напретку Црне Горе за 2014. годину и који су најзначајнији изазови у процесу интеграција.

Одговарајући на питање Симовића, Ђукановић рекао је да је Црна Гора већ трећу годину у преговарачком процесу са ЕУ и истакао да су оцјене из овогдишњег извјештаја у оквирима очекивања.

„Није циљ да се утврди апсолутна истина о сваком аспекту процеса придруживања. У Влади смо сагласни да је владавина права не само приоритетна област, већ и круцијална основа демокртаског развоја цјелокупног региона“, казао је Ђукановић.

Најавио је да ће и наредна година бити година реформи. Влада ће, како је рекао, наставити са мјерама које ће обезбиједити привредни раст, а унапређиваће политику која за циљ има повећање број радних мјеста у земљи. Наставићемо, како је рекао премијер, активности са циљем отварања нових преговарачких поглавља.

Посланица Социјалистичке народне партије Снежана Јоница се интересује о квалитету високог образовања у Црној Гори, а представник Социјалдемократске партије Борислав Бановић питаће премијера о стању финансија у локалним самоуправама и државној политици у тој области.

Посланик Позитивне Црне Горе Дарко Пајовић питаће Ђукановића зашто нијесу примјењиване законске норме у случају одобравања и враћања кредита од државе, али и банака особама који су по сазнањима државних органа „безбједносно интересантни“.

Из Бошњачке странке је најављено да ће питати шта ће Влада урадити у циљу испуњавања обавеза како би се задовољили критеријуми за добијање позива за чланство у НАТО до краја 2015, док се из албанских партија интересују када ће се реализовати инвестиоциони пројекти за Малесију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: