Лекић: У Црној гори једино расту репресија и задужење

По јавној неодговорности Ђукановићеве власти, могла би се наћи веза имеђу двије драматично забрињавајуће појаве, на први поглед без међусобне везе, рекао је Миодраг Лекић, предсједник Демоса, поводом најављене измјене Закона о државним симболима.

„Између с једне стране бесумучног задуживања земље без изграђивања одрживе економије и с друге стране утјеривање државно-националног идентитета умјесто његовог изграђивања. Ове двије појаве су итекако повезане, не само њиховим творцима, већ и последицама које тек долазе.Тешке посљедице остају грађанима, посебно новим генерацијама„, истакао је Лекић и додао:

„Зато у некој кулминирајућој фази последица не треба искључити да би овај спој заједнички произвео тежак, можда и неконтролисни хаос у земљи. Дакле, материјални и духовно-политички. Тада можда неће бити примарно да ли ће овдашњи произвођачи псеудо економије и сурогата духовног идентитета бити у земљи или безбједни у Дубаију или Београду. И да ли ће, у могуће новом популистичком циклусу, цијену на политичко-правном плану платити неки споредни извршилац директива“.

Он сматра да иако је најновије потезање за репресивним мјерама утјеривања идентитета изазвало вицеве и неслучајно многе шаљиве интерпретације, тема остаје озбиљна.
Јасно је сваком просјечно образованом да су симболи, укључујући и химну, спољни облици идентитета.

„Ако у тим спољним облицима идентитета владају расколи, често примитивно манифестовани са више страна, може се замислити како је тек, у условима вриједносно запуштенг друштва, тешко и отужно стање на плану оног суштинског, интимног појмања идентитета“, истакао је Лекић и додао:

„Примјетно је у најновијој политичкој саги да последње мјере репресивног третирања идентитета није много бучно пропратио пропагандни оркестар партијских војника и услужно-корумпираних интелектуалаца. Могуће да још зихерашки мјере ко је од шефова све ово покренуо или се чак и њима чини да је предложено апсурдно у идеји и примјени“.

Једно од такође суморних питања, Лекић истиче, које се покреће у истом контексту се односи на ткз. културно-академску средину и јавност.

„Да ли из квантитативно импозантног броја номиналних научника, универзитетских професора, академика, исто тако огромног броја звучних институција, дакле у времену – никада више образовних титула и никад више мање знања у Црној Гори – може чути неки макар залутали глас разума о овој теми. Као допринос изграђивању озбиљне визије државе у којој, бар за почетак симболе треба уредити с циљем заједништва а не подијела“, сматра Лекић и закључује:

„Уз демократску културу, познавање историје, њених свијетлих и тамних страна, нове реалности Црне Горе па и на етничком плану, духа модерног времена. Све то с тежњом ка рјешењима на бази заједништва постигнутог консензусом.
До тада опсесија трајања на власти праћена праксом материјалног задуживања земље и њеног духовног разграђивања се наставља. Теже последице, прије или касније, неминовно долазе“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: