Леонид Савин о евроазијској геополитичкој мисли

Леонид Савин, један од најеминентнијих руских геополитичара је гостовао у Србији од 17. до 22. јуна ове године. Савин, блиски сарадник Александра Дугина, је овом приликом одржао два предавања са темом „Геополитичка позиција Русије“ у Нишу и у Новом Саду. Посету Леонида Савина Србији је организовао Суверени Војни Витешки Ред Змаја, организација коју је основао НЈКВ Кнез Александар Павлов Карађорђевић, а чије је једно од основних полазишта евроазијски идентитет Србије.

Да ли бисте могли да појасните садашњу геополитичку позицију и доктрину Русије?

Имамо неколико програма који се тичу доктрина. И стратегија – о националној безбедности, спољној политици и развоју Руске федерације. Видимо јасне промене у онима које се тичу дефинисања претњи и непријатеља. Раније се радило више о апстрактним појмовима, а сада већ можемо означити “обојене револуције”, проширење НАТО и активности неких држава против Русије. Сви разумеју да се ради о Сједињеним државама и њиховим савезницима. Важно је представити непријатеље, то је сада политичка категорија и како је Карл Шмит рекао, без дихотомије пријатељ-непријатељ, реална политика не може постојати.

Ми не можемо бити пријатељи са свима и по сваку цену – постоје неки актери који би елиминисали Русију и руски народ. Имамо на папиру наше циљеве, разумемо их и имамо методе да их заштитимо. Али, у стварности, имамо неке проблеме са спровођењем тога. То се догађа због утицаја пете и шесте колоне унутар руске моћи, као избог ефеката неолибералне политике.

Да ли бисте могли да нам дате кратак преглед развоја руске геополитичке позиције и доктрине?

Стварна руска геополитичка школа се појавила након књига Александра Дугина. То је било деведесетих, али је у време Бориса Јељцина било немогуће успоставити снажну геополитичку перспективу. Развијала се корак по корак. После колапса Совјетског савеза, Русија је била слаба и у агонији, због хаоса у друштву и економских проблема. Спољни фактори су били заинтересовани да контролишу нашу државност и ресурсе. Неки од њих су Ходорковски и Березовски, који су били сарадници тадашње руске политике. Путин је после доласка на власт почео са реогранизацијом политичког система, а безбедносне снаге и војска су били стуб поретка.

Касније, 2011. године, појавила се идеја Евроазијске уније (коју је такође развио Александр Дугин), која је предложена Господину Путину. Овај велики руски пројекат се сада спроводи. а критикују га многе западне земље, које кажу да је то покушај оживљавања Совјетског савеза. Али, не ради се о некаквом пројекту у совјетском стилу, него о геополитици и идеји Моћи копна, културолошке разноврсности и економском савезу шест бивших совјетских република.

ЕУ и слични такви пројекти, трансатланско и транспацифичко партнерство су добробит за корпорације и успостављају неолиберални економски модел – прво су интереси лобија, а онда људи. Евроазијска унија је заснована на другом приступу – све норме се усвојају након дискусија и консензусом. Овај савез може имати озбиљан утцај на економију земаља чланица и биће добар пример како економски процеси могу бити организовани.

Поред тога постоје два безбедносна савеза: Шангајска организација за сарадњу и ОДКБ. Прва је повезана са Кином, а другом управља искључиво Москва. Са Кином смо, такође, потписали неколико меморандума о мултиполарности што је кључни појам руске спољне политике сада.

БРИКС је последња организација која може бити описана као геополитички клуб. Може се сматрати платформом за будући развој мулитполарности.

Са историјске тачке гледишта, које су промене или које су тачке (моменти) у којима се мењала руска геополитилка идеја?

Зависи шта је почетак и шта би била почетна тачка: Иваново Руско краљевство или Руска империја Петра Великог? Совјетски савез или Русија од 2000.? Стратфор описује руску геополитику као пулсирајуће срце – у једној епохи буде мала, али се у другој проширује. Руска експанзија на Исток је важан фактор. Али, руско разумевање границе је другачије од америчког, у етичком смислу и у смислу кооптирања разних етничких група у тело Царства. Мислим да има неких историјских тачака које И даље утичу на геополитику Русије: одбили смо да имамо Аљаску И продали је; Први светски рат и Октобарска социјалистичка револуција када су Империја и стари режим били деконструисани; Споразум са Јалте и почетак биполарног светског поретка; растурање Совјетског савеза; период од 2008. до 2014. године, када је Русија своје националне интересе почела да штити војним снагама.

Кратак осврт на историјске основе руске геополитичке идеје – да ли је то био утицај Златне Хорде на кијевску Русије?

Евроазијска историјска школа покалања много пажње на утицај Златне хорде Туранског фактора самог. Монголи су нам заиста донели идеју заједништва и државности, војне тактике, новчани систем и порез, итд. Лев Гумиљев је, такође, открио везу између идеје поштовања других народа из Џингис Кановог кодекса (јаса) са будућом политиком Руске империје. Он је означио као “комплементарност” којом описује зашто су неке етничке групе пријатељски настројене према другима, чак и када дође до сукоба.

Али, морамо запамтити да се руска цивилизација родила због Православног хришћанства. Тек када је руска земља постала хришћанска, почели смо да мислимо у појмовима телеологије (тхелос је циљ на грчком). Тако су и Византијска империја и идеја Трећег Рима, које је предложио монах Филафеј такође део наше суштине.

(Извор: Исток православни)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: