Лицемјерно „прчење“ због претреса: Драгиња прећутала или подржала све неправде над Србима
1 min read
Драгиња Вуксановић Станковић
Прекјуче се окончало „хожденије по мукама“ посланице СДП-а и несуђене предсједнице.ме, Драгиње Вуксановић Станковић.
И, премда би „злобник“ могао примијетити да је Вуксановић Станковић, приликом уласка и изласка из Србије, прошла кроз стандардне процедуре које знају бити мање или више (не)пријатне, они „бољи“ би задржавање и претрес пртљага назвали – „малтретирањем“, „непоштовањем Црне Горе“, „пријетњама свима који су гласали за Резолуцију о Сребреници“, „антицивилизацијским чином“…
Поштована посланица је „здраво пошла и здраво дома дошла“. Без икаквих проблема је, „пјевајући“, ишла „преко земље Србије“. Драгињина београдска „драма“ окончана је „хепиендом“. Стога, охрабрићемо се и да изнесемо једну „јеретичку“ мисао – скандализовање једног поприлично бенигног случаја не служи ничему, осим – стварању додатних подјела међу грађанима Црне Горе, учвршћивању србофобије код малобројних лажикомита, те покушају подизања посрнулог рејтинга партије у нестајању.
„Никада нећу бити издајник да бих ушла у Србију, нећу бити слуга и вазал званичној политици Србије. Увијек ћу служити својој Црној Гори и свом народу и на том путу ме ништа не може поколебати“, Вуксановић Станковић на конференцији за медије, поводом задржавања на београдском аеродрому „Никола Тесла“.
Захвалила се свима који су је подржали, истакла да ће се увијек борити за грађанске вриједности, те да званичну политику Србије никад неће изједначити са српским народом.
А, српски народ широм васељене, укључујући и њене суграђане које је посланица СДП-а недавно „благоизвољела“ назвати „посрбицама“ – никада неће изједначити њене ставове са – Црном Гором, иако су у дугом временском интервалу њени шовинистички „крици“ – били званична државна политика.
Већем дијелу грађана свакако „пара уши“ Драгињино клицање фашистичком сараднику Крсту Зрновом, прчење и брецање у Скупштини, те приче о „великосрспкој окупацији“ и „мрачној“ улози СПЦ у „поробљавању“ Црне Горе. Али, једнако „громко“ узбуњивала је и тишина. Мук ове „храбре“ посланице, „модерне“ и „грађански оријентисане“, посвећене „мултиетничком и мултиконфесионалном складу“ – кад год је био угрожен српски народ.
Постоји она изрека: „Све што се једном деси, не мора се никада поновити, али све што се догоди два пута, десиће се сигурно и трећи пут“. Драгињино игнорисање неправди према Србима је нешто чему смо свједочили много пута. И наравно, отћутаће их она опет.
Подсјетимо, режим чији су Вуксановић Станковић и њена партија били или дио или „златна резерва“ држао је српског генерала у вишегодишњем заточеништву, уз безобзирно кршење правних норми. Српски пуковник Радован Алексић и данас је „заробљен“ у Подгорици. Српски пензионери, са бројним здравственим тегобама, проглашавани су за терористе. Спорадично, нападани су и туристи. Војној делегацији, предвођеној министром Вулином, није дозвољено да пређе границу са српским униформама, и тако ода почаст сјенима Павла Булатовића, трагично настрадалог министра одбране…
Није проговорила ни ријеч када је забрањен улаз у Црну Гору акдемику Матији Бећковићу, докторима наука – Дејану Мировићу, Чедомиру Антићу и Александру Раковићу, музичару Владу Георгијеву, као и Београдском синдикату…
Излишно је и о говорити о улози Драгиње Вуксановић Станковић када је ријеч о дискриминација Срба у Црној Гори, изгласавању Безакона, здушној подршци полицијској тиранији у обрачуни са вјерницима и свештенством СПЦ – док су нам њена идеолошка сабраћа пријетила „тракторима“.
Није јој сметало ни када су полицајци, под оружјем, улазили у олтаре.
Имајући у виду све побројано, сматрамо да би, да је посланица Вуксановић Станковић имала добре намјере (а није) и жељу да поступи одговорно – подигла мање буке око овог „београдском прикљученија“. Свакако, желимо јој сретан пут куд год пошла, и што мање претреса и задржавања на свим аеродромима, укључујући и „Николу Теслу“ у Београду.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
o draginja ti si nasa sestricina
reci ti nama jel prcenje menja
narodnost
Niko je nije spustio kao Dragan Koprivica.No ona nema kapaciteta da ukapira.Zasto laze ,nije mi jadno.Sta ako su je pretresli.Nju ne treba ni pustati u Srbiju.
Ja bih joj ponudio isto sto i Nole vimbldonskoj publici.
Svako dijete iz bilo koje države okruženja, a i šire, ako hoće da bude na teretu budžeta Republike Srbije, a položilo je prijemni ispit, prilikom upisa na željeni fakultet mora da se izjasni kao pripadnik srpske nacionalne manjine zemlje iz koje dolazi, u ovom slučaju Crne Gore. I to je zakonski tako. O moralnim vrijednostima pojedinih prodanih i mrtvih duša ne vrijedi raspravljati.
U Srbiji ima vise hiljada djece roditelja koji su zastranili komitskim pokretom ,i nevjerovatnu mrznju ispoljavaju prema Srbima u CG. Znam licno nekoliko ljudi iz komitkog ookreta koji posjexuju sve skupove te skte a djeca im se skoluju u inostraststvu o trosku drzave Srbine koja im je dala drzavljanstvo i platila stipendiju u inostranstvu. Moja djeca i porodica smo oduvjek bili Srbi i nisam htio da koristim te povlastice republike Srbije iako sam mogao. Racunao dam da ima djece sa losim imovinskim stanjem i da drzava Srbija pomogne njima .
Srbijo provjeri sve srbomrzce da ne rovare po Srbiji dok im roditelji intezivno mrze sve sto je Srbsko a na SPC bacaju kamenice .
И потребно је само да се тако изјасне, на реч им се верује. Сећам се једног добростојећег „дукљанчета“ од пре 15ак година, о трошку Србије студирао право у Београду, а онда авионом отпутовао за Будву да гласа „независну Црну Гору“.
Има нешто корисно, мада исконски покварено код наше „браће“. Они увек изаберу породично и једну и другу страну и тако чувају једни другима леђа. један брат четник – други партизан, један бјелаш – други зеленаш, један србин – други црногорац. Син јединац ми је био на одслужењу војног рока 1995. у Титограду у касарни Маслине. Сваког месеца путовала сам возом из Београда да га посетим и чувам од одласка на ратишта широм Југе. Једном тако путујући, упознам два рођена брата – један је србин други црногорац…..
Dobro je rekao rukometas Vlado Mandic za crnogorce.Ta nacija ce postojat, dok imaju interes da se tako izjasnjavaju.Kad treba, da se okoriste u Beograd ili Novi SAD,oni ce se pretvorit u pigmeje ili liliputance, ako treba.
Ajde mila put Gluhoga Dola, pusti prcenje po Srbiji, nazovi Adza da te preslusa nema od dekice vajde.
ovo je simptomaticno i Srbi iz CG treba da traze od Srbije da ovim sto nam uvaljuju genocid i otimaju crkve da njima i njihovim najblizim familijama uskrati gostoprimstvo u Srbiji jer ako to ne urade onda se stice utisak da imaju podrsku iz beograda tj da su suzdzani i da Srbi iz CG moraju sami da se izbore sa ovom nemani.Ako je istina da je ova nesretnica isla da upise dijete na fakultet u N.Sadu i svoje i od Adjica i da milova sestra ima veliki biznis sa ruda u Srbiji a da su dritanovi brat i sestra doktori u Beogradu i naravno premijerove kcerke koje su takodje u Srbiji onda komunisti jos uvijek drze sve konce u Srbiji i zato ovi mogu nekaznjeno da pljuju po Srbima.
Da smo nacisto, hocu samo Draginji, I svakoj „draginji“(!), da razbijem iluzije oko toga kako moze u Beograd I Srbiju kako joj se cefne i kada joj se cefne! Imamo I ovde sacicu domacih srbomrzaca – ne trebaju nam uvozni! I hocu da joj porucim, kao gradjanin ove zemlje: More, dobro si prosla na pretresu „zvanicne“ Srbije, jer da si pala u sake srpskog naroda, ili moje, ne bi danas pricali samo o pretresima – nego I o posledicama! DOSTA I DOVDE! … Srbija je zemlja SVIH Srba I dobronamernih ljudi sirom sveta! Nedobronamerni nam ne trebaju – rasrbice narocito! MARS iz MOJE zemlje!!!
ako je ovo istina da je dijete upisala u N.Sad na fakultet i dijete onoga srbomrzca adjica i to na teret gradjana Srbije onda je Srbija trula drzava a ovi montegrini poslije okupacije Beograda i dedinja su u zadnje vrijeme presli na okupaciju N.Sada, a glavni im je bio djeparos i udbin spijun buturovic kanarinac i veliki prijatelj b.micunovica takodje udbasa.
Bata je davno prdaknuo, presauhovao se klovn, a sin mu je picin dim. A sto kaze Adzo, moze NS na budzetu Srbije?! Komite i patiJote pa pravac Srbija.
Пуна им уста лажи о српским злочинима док злочине над Србима сматрају пожељним и нормалним. Такве су нам комшије биле и остале. Док кукају за нечијом запаљеном папирном заставом у Београду,никад али никад,не објављују вијести о убиствима и прогону Срба који се и данас дешавају на КиМ. Ко је у окружењу објавио да 11албанских НВО тражи протјеривање једине Српкиње из Ђаковице ? Нико,осим медија у Србији. Ко је објавио причу о „угроженој безбједности“ ћерки Кривокапића ? Сви српски,црногорски,муслимански,хрватски медији… Закључак: сви имају право на живот било да су људи или животиње,кућни љубимци,кучићи на путу,медвједи у планини или ко зна шта,сви имају право на живот осим Срба, над којима су злочини дозвољени и пожељни па због тога на њих не треба указивати и сматрати их нечим ненормалним. Комшије су нам обољеле од мржње према Србима! И онда неко каже: „Шта ће Србима војска и ново оружје ?“
Djed trazio 3000 eu mjesecno. Skupa …!!!!!!
nije bolest sve sto boli…
0 прекрижена!
Vidjela velegrad, kulturu i civilizaciju….pa pobrkala…misleći da je stigla u Prčanj…kad ono….i tako….greotica , a sladunjava bre…tko zna, nitko ništa ne zna, krhko je znanje….
Ово је само показивање мишића и промоција Нато пакта. Ако сте у Нато и за њих онда вам је све допуштено. Дјелом су томе криве и српске власти. Ја као Србин не желим ни у Европску Унију ни у Нато пакт али не желим ни да ми се ови узурпатори врзмају по држави а није Драгиња једина. Ако српска власт није у стању заштитити Србе у српским земљама а поврх тога не желе се за ту заштиту обратити савезницима који би то могли а не желе ни да одступе са власти онда је ту јасно о чему се ради и гдје смрди
Djevojka iz sela moze izaci,ali selo iz djevojke nikada.
Ovo „Prcevita“ ju je obelezilo dokle god se bude nalazila u javnom zivotu. Nadimak koji joj fenomenalno pristaje.
Samo da čestitam što se Draginja vratila majčinim korijenima pa svoje i dijete Novaka Adžića upisala kao Srpkinju na budžet u Novom Sadu. Dosljedno, do dna!
Sjajan ‘istrazivacki’ tekst.