ИН4С

ИН4С портал

Лист ,,Дубровник“ о Конавлима 1897: Дернеци у овом српском крају личе на црквена славља осталих српских народа

Лист ,,Дубровник'' који је излазио у периоду од 1892. до 1914. и од 1937. до 1941. године, у периоду када су активно дјеловали бројни Дубровчани - активисти покрета Срба католика који су тада поносно истицали своје српско поријекло и српску традицију, писао је у свом годишњаку из 1897. о слављима која су организована у, како се истиче у тексту, српским Конавлима.

Календар листа ,,Дубровник'' из 1897. године

Лист ,,Дубровник“ који је излазио у периоду од 1892. до 1914. и од 1937. до 1941. године, у периоду када су активно дјеловали бројни Дубровчани – активисти покрета Срба католика који су тада поносно истицали своје српско поријекло и српску традицију, писао је у свом годишњаку из 1897. о слављима која су организована у, како се истиче у тексту, српским Конавлима.

,,Дубровник“ је објаснио да су славља у Конавлима иста као и црквене славе у другим српским крајевима ријечима:

,,Дернека има у Конавлима скоро код сваке цркве, те одговарају, према томе, не само саборима, него и црквеним славама осталих српских крајева.

Овај дубровачки лист лист истиче да су ова традиционална славља у Конавлима веома битна за проучавање обичаја и начина живота српског народа из тог краја.

,,…Дернеци и сабори знаменити су за проучавање обичаја, начина живљења и општења, ћуди и темперамента нашег народа“, писао је ,,Дубровник“ у свом годишњаку крајем 19. вијека.

*Лист ,,Дубровник“ је објавио и напомену да је овај годишњак штампан на латиници, јер, како пише, има оних који ,,слабије познају ћирилично писмо – силом прилика које не зависе од њих“.

Прочитајте још:

Лист ,,Дубровник“ 1897: Наш лист служи српском народу без разлика вјере и земље

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Лист ,,Дубровник“ о Конавлима 1897: Дернеци у овом српском крају личе на црквена славља осталих српских народа

  1. Austija je najveci “ kasapin” srpskog naroda, oni su uspjeli da naprave haos i od jednog naroda svojim politickim mahinacijam i sudejstvom sa Svetom stolicom te losim stavovima razjedinjene pravoslavne crkve ucine to da smo od 1918 neprijatelji i tako i dan/danas!

    14
    1. Kad neko ima neku bolest da stolicu na analizu KAKO VAM NIJE NEPRIJATNO UPOREDIT STOLICU SA SVETIM SVETA JE LICNOST A NE NEZIVA BEZLICNA MASA. MOLIM REDAKCIJU DA NE DOZVOLI VREDJANJE SVETOSTI . ODNOSI SE NA KOMENTAR KAKO PRAVO TAKO ZDRAVO.

  2. DUBROVCANI PA I MNOGI DRUGI SU PRESTALI BIT PRAVOSLAVNI SILOM PRILIKA KOJE OD NJIH NE ZAVISE. KOD POCETAKA TRGOVANJA SAMO SU KATOLICI MOGLI IMAT POLOZAJ . U DUBROVNIKU BIO ZAKON KO NIJE KATOLIK NE MOZ ZIVET I RADIT ZA STALNO U DUBROVACKOJ DRZAVI VATIKAN IM ZBOG KATOLICENJA DAVAO POMOC U ODNOSIMA S VENECIJOM . Al Konvali Peljesac ostrva silom pokatoliceni 150 god. Bez pravoslavnog svestenika monaha na Stonu Slanom … nisu uspevala katolicenja ljudi bez vencanja krstenja sahrana pa i dva ustanka bila onda naseljavanjem polako katolicili posle konvale posle u 17. Veku zapadnu herzegovinu. 1900.g. iz Zagreba stigla naredba u Dubrovnik KO KAZE DA SRBIN NIJE VISE KATOLIK SVI STE HRVATI OD DANAS. REC DERNEK SE UPOTREBLJAVALA U TREBINJSKOM PREDELU MEDJU SVIMA ZA VECA DRUZENJA I OKO CRKVE AL I NA DRUGIM MESTIMA GDE SE OKUPLJAO NAROD U VECEM BROJU RADI TRGOVINE UPOZNAVANJA … SVAKI DOGOVOR UGOVOR KRSTENJE IL IZJAVA BEZ SLOBODE IL ISTINE JE NEVAZECI.

  3. Nažalost, politika Srpstvo = Pravoslavlje nas je koštala mnogo u prošlosti i košta nas dan danas. Umjesto da danas imamo naciju koja je dominantna na Balkanu, i teritorijalno i populacijom, mi se u mnogim istorijski srpskim krajevima borimo za opstanak.

    15
    2
  4. Pisite o ,,Kulturnoj politici Beeeograda,, koja sve ove ljude dobrano gurnula u druge nacije, i koja je Srpstvo ogadila mnogim casnim Srbima.

    2
    14
    1. То што ти можда видиш није политика српског Београда, већ сфрј Београда, главног града којим су управљали сви сем Срба.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *