Љепоте кањона Замне

фото: Завод за заштиту природе Србије
Камене „капије”, такозване прерасти, изузетно су ретке и углавном представљају остатке пећине, након што се њене таванице уруше, под утицајем реке понорнице на порозном крашком тлу. Управо ти природни раритети крију се у тајновитим шумама источне Србије. Међу њима и највиши камени лукови у Европи у кањону реке Вратне, али, како многи тврде, и најлепши на реци Замна – Рајски прераст.
Јавности скоро непознат кањон Замне и пећински тунел без „таванице” кроз који протиче река Замна био је и остао права „посластица” за љубитеље природе и стручњаке. Прва научна истраживања и објашњења везана за прерасти Вратне и Замне дао је 1895. године Јован Цвијић.
Године 1957. држава је заштитила кањон Замне. У јуну 2020. донета је нова Уредба о проглашењу Споменка природе „Тунелска пећина Прераст у кањону Земне” којом је стављено ван снаге претходно Решење.
Овај спелеолошки објекат типа тунелске пећине сврстан је у прву категорију – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја, на основу аутентичности, репрезентативности, пејзажне атрактивности и очуваности добра, стоји у Студији заштите коју је урадио Завод за заштиту природе Србије.
Простор који је стављен под заштиту (39 хектара и 50 ари), у атару је Плавна и Штубика, а поверен је на управљање Туристичкој организацији општине Неготин.
Замна извире у подножју Дели Јована, на свом току од педесетак километара улива се у Дунав код Михајловца. Власи ову реку називају Земна. Вода с прераста се узима за магијске ритуале. Текућа, планинска вода, има ослобађајућа својства ако прелази преко „девет каменова”, а она која пролази испод прераста сматра се симболички чистом. По влашком веровању, камена капија испод које тече вода преставља место где душе директно улазе у рај, па отуда и сам назив Рајски прераст.
Прерасти су вековима били стециште мистичних и магијских ритуала зато што су ушушкани и сакривени. „Њихова моћна појава, лепота, али пре свега изузетно снажна енергија извор су натприродних веровања која сежу од исцелитељских моћи, борбе добра и зла, па све до демона из других димензија”, сматрају етнолози.
У Студији заштите наводи се да је Споменик природе тунелска речна пећина са сталним речним током. Настала је подземним речним усецањем Замне, што је у одмаклој фази еволуције омогућило настанак процеса обрушавања, чиме су у пећини отворена два отвора у таваници (вигледи). Пећина представља јединствен пећински канал дужине 155 метара, који на улазу има висину од 18 метара и ширину 10 метара, док излазни отвор пећине, у чијем поду је речно корито Замне, има висину 10 и ширину 14 метара. Због две велике вигледи, удаљене једна од друге око 70 метара, пећина је целом дужином под дневном светлошћу. Истини за вољу пећински канал између прерасти још нема карактер кречњачког лука који је карактеристичан за прерасти:
„У данашњем стадијуму морфолошке еволуције, пећина на реци Замни још не представља праву прераст, али је на путу да то постане. Може се закључити да је велика тунелска пећина Прераст на реци Замни јединствени облик подземне крашке морфологије источне Србије, класичан пример почетне фазе стварања прерасти урушавањем таванице речне пећине,” наводе стручњаци Завода.
У близини Рајског прераста, раскошне камене композиције која се надвила над ушћем реке Замне и Медвеђе, две су прелепе пећине: Дудићева и Цветкова. До њих води, од села Плавна, изузетно добро обележена пешачка стаза, дуга око шест километара, за коју је, како нам рекоше, заслужна екипа неготинског планинарског друштва „Дели Јован”. Уколико желите да доживите ову бајковиту авантуру, морате бити спремни да газите кроз воду, поручују планинари.
Иначе, природни мостови по неком неписаном правилу, леже скривени, необележени на картама. На путевима који воде ка њима нема путоказа, тако да их може видети само ко је то чврсто одлучио. То је путовање кроз лавиринт древних загонетки, уједно и штит од најезде туриста.
Прочитајте ЈОШ:
„Заветници“ одали почаст блаженопочившем Митрополиту богојављенским пливањем за часни крст

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Уз овакве текстове потребњње су богате илустрације.а не овако…