Ljubavani život Madlen Olbrajt

Mišo Vujović

Sin Madlen Olbrajt iz veze sa Njegošem zove se Dvajt, danas ima 64 godine i živi u Los Anđelesu, ako su tačne tvrdenje od pre dve decenije Filipa Radulovića kontroverznog pisca iz Herceg Novog.

Epilog priče koju sam napisao 1999. godine u dva nastavka u formi razgovora sa kontroverznim piscem Filipom Radulovićem, o ljubavnom životu iz mladosti Madlenke Olbrajt donosi nove detalje iz njenog života.
Prvi deo ove pikantne ljubavne sage nekada jedne od najmoćnijih žena sveta, zapalio je mnoge portale u regionu. Šta je istina a šta fikcija pisca Filipa Radulovića, belosvetskog donžuana koji mi je tom prilikom izmađu ostalog, pride pokušavao da utrampi i kćerku, nezaposlenog dramaturga na neviđeno, neka sami prosude čitaoci.

“Dopašće ti se moja kćerka. Živite u istom gradu, pa bi mogli da se ispomažete, ona voli markantne muškarce”, rekao je lakonski, prethodno upozoravajući četiri decenije mlađu suprugu da obuče pantalone jer je “novinar očima dodiruje po kolenima”.

“Ovo me podseća na Muja i Fatu tokom seksa”, uzvratio sam istom merom.
“Fata briše Muju znojavo čelo i brižno zapomaže: – E moj dobri Mujo, kad bi sad mogo neko malo da mi te odmijeni. Zamorio si se”.
“Koga si mi ovo doveo kume?”, obratio se začuđeno poznatom umetniku , hercegnovskom originalu i šeretu Čudesnom Kosti, svedoku ili kumu na svom četrnaestom i petnaestom venčanju.

“Svi ste vi pisci i novinari čudna fela. Samo su političari od vas bolji trgovci riječima. Skuplje ih prodaju i bolje naplaćuju”, uzvratio je Kosta.
“Ni jedan detalj u mojoj priči nije izmišljen. Medlin je 1955.bila u vezi sa NJ e g o š e m. Već sam rekao da je ostala u drugom stanju. U Beogradu je rodila Dvajta i kasnije ga za 50.000 dolara prodala jednoj porodici u Los Anđelesu. Dvajt danas živi u Los Anđelesu, kao uspješan poslovan čovjek. Gorostasan je lijep na oca. Svi vele da Amerikanac teško može tako biti zgodan. Imam i dokaze, koje naravno čuvam za kraj ove priče. CNN mi je nudio ekskluzivna prava 350.000 dolara. To sam odbio energično sa medijima iz zemalja koje su predvodile bombardovanje na našu zemlju ne želim da imam bilo kakav kontakt.

Filip je nama tražio novac za priču o Olbrajtovoj i njenim ljubavima.
“Vi dižete tiraže i zarađujete pare na mojim informacijama”, bio je kategoričan.
“Mogli smo o tome da razgovaramo bez maltretiranja tvoje mlade supruge da oblači farmerice”, pokušao sam da skrenem temu sa novca.
“Bez šesto maraka nema priče”, energično je uzvratio ustajući sa stolice.
Pozvao sam redakciju i povezao ga sa direktorom. Mlađen se dobrodušno smejao.
“Fin neki čovek”, rekao je u svom stilu dobri Mlađo, čovek koji je svoj krst nosio uzvišeno i hrabro u najtežim trenucima života.

Našli smo se na trista. Velikodušno je popustio zbog činjenice da delimo isti stav po pitanju zajedničke države. Znao sam da priča ima dosta rupa i novinarska savest mi je nalagala da se ogradim. Novac je bio satisfakcija za Filipov revolt koji će uslediti nakon objavljivanja drugog nastavka. Car je go!

Priča o Olbrajtovoj i njenim beogradskim ljubavima kako sam napisao “koja lelujavo titra po ivici stvarnosti” i tada je imala veliki odjek u javnosti poput svakog skandala ali i oduška gneva zbog tek završenog NATO bombardovanja i posledica koje je taj zločin prouzrokovao. Filip Radulović se svojevremeno bavio intimnim životom Josipa Broza.

“Volim ga više od oca. Bio je genije u osmoj godini je napastvovao komšinicu, u devetoj je konjem zgazio jednu ženu, nakon čega ga je grof Erdelj, koji je bio njegov stvarni otac, a rodila ga je grofova sluškinja Marija, poslao u Beč, gdje je završio muzički konzervatorijum i mačevalačku akademiju”, zaneseno pripoveda o svom uzoru, pokazujući fotografiju Brozove majke Marije.
Vraćajući se našoj priči dogovoramao oko honorara za nove detalje o Madlinki Korbel, češkoj Jevrejci, kćerci češkog ambasadora, čija je porodica pred nacistima, našla utočište u Jugoslaviji 1939, kada je Madlinka imala svega 2 godine. Filip Radulović ove podatke demantuje.

“I godina rođenja je samo detalj u seriji njenih laži i falsifikata. Ona nije rođena kako tvrdi 1937, već 1933. i to u Beogradu, gdje je njen otac bio ambasador. On je tu nakon ulaska Hitlerovih trupa i ostao, da ga ne bi zadesila sudbina ostalih Jevreja pod nacističkom Njemačkom. Srbi su ih krili u Vrnjačkoj Banji.

Za vrijeme Drugog svjetskog rata, sklonili su se u vilu „Rivijera“ u Vrnjačkoj Banji. Njen otac je 1948. otišao za Ameriku, ali je ona ostala sve do 1955. u Beogradu.

Bila je zaljubljena u Njegoša, ali je njena promiskuitetnost, nadjačala ljubav prema jednom čovjeku. Njegoš je saznao da je spavala sa četvoricom njegovih prijatelja i jedno vreme bio utučen, povukao se iz društva, a ona nakon porođaja u Ameriku, tvrdi Radulović, energično odbacujući provokaciju moju upadicu , „da možda sada upravo sa Njegošem razgovaram“.

Jedan drugi pisac špijunskih i senzacionalističkih sadržaja, da li u Filipovom duhu ili ne, ovih dana je otkrio da je Olbrajtova u vezi sa Tačijevom ljubavnicom i amvasadorkom tzv. Kosova u Americi Fljorom Čitaku.

Muškarci u mladosti i žene u starosti kao po Čerčilu mladost je revolucionarna, starost konzervativna. Kod Madlenke je obrnuto.

Uglavnom, storiju Filipovih pikanterija o Olbrajtovoj objavio sam u dva nastavka u Glasu Crnogoraca epilogom – epigramom mog prijatelja Duga Krivokapića, poznatog Nikšićkog pesnika i humoriste:

Čuvši da se u berbi lipovog čaja čija je otkupna cena te godine bila veoma visoka polomio izvesni Filip starac od osamdeset i neku godinu, Dugo je u svojoj emisiji

“Radio Taksimetar” objavio:
“Što se pope na vrh lipe
Moj Filipe
opio te miris lipe
Moj Filipe
Opio te miris para
rđo stara”.

Duga Krivokapića su kasnije tražili Filipovi sinovi. U Nikšiću svaka tema, čak i komunalna vuče batine. Mene je jurio Filip, čiji smo demanti objavili na dva prazna stupca.

“To je ostalo kada smo sve očistili od vulgarnosti i uvreda”, napisao je Zoran Bogavac urednik tadašnjeg Glasa Crnogoraca.
Zaprećeno nam je i sudom, ali je 300 maraka rešilo spor:
“ Mala para raduje čoveka”, reče tada Zoran Bogavac.

Pročitajte još:

Plamenac: Crna Gora na referendumu – ili za Hrista ili za NATO i Mila