Лобисти против америчког предсједника и Русије (величајући Ђукановића)
1 min readЈедан је, без сумње, од ширег значаја и представља извјесно приближавање САД и Русије, које је резултирало заједничком декларацијом предсједника двију великих земаља.
Други је извјесно минорног карактера али индикативан, повезан са нашом темом и овдашњим (не)приликама. Ријеч је о дјеловању црногорских лобиста који објављују своје ставове у медијима под контролом служби актуелне црногорске власти.
Па почнимо управо темом лобиста, од непознанице колико и како их плаћа власт у Подгорици, па све до њихових ставова који су, претпостављамо, усаглашеним са послодавцима.
Да ли грађани могу добити информацију о усмјеравању својих средстава црногорским лобистима у иностранству
На више јавних питања – да ли и колико новца државна власт усмјерава двојици страних грађана, Данијелу Серверу и Јаношу Бугајском, за њихове дугогодишње пропагандне наступе у црногорским медијима – до сада није добијен одговор. Нажалост, то није изненађење имајући у виду запуштено стање јавне одговорности у земљи. Уосталом, посљедњи примјер третирања јавности и црногорских грађана јесте “објашњење” партијског предсједника државе, два мјесеца послије путовања државним авионом у Париз (на новогодишњем путовању за Мајами), да се радило о државним пословима које не може да саопшти из виших разлога!
Ако нема одговора о финансирању особа ангажованих за пропагандно-лобистичке послове, примјетно је да контролисани медији у Црној Гори интонирају политичке ставове поменутих лобиста као високо професионалне и априорно ауторитативне. По простору који заузимају примјетан је покушај успостављања шире менталане представе да се ради о званичним ставовима Вашингтона. Што се, као ћемо касније видјети, тешко може закључити.
Наравно, треба демократски оставити и могућност да Сервер и Бугајски не примају новац из црногорских фондова за наступе у овдашњим медијима већ да то чине из идеала привржености истини. Мада ни о томе нема званичне информације. Колика је интензивност наведеног дјеловања потврђује и доста бизаран податак да се Данијел Сервер и у овом тешком времену корона вируса недавно огласио у поменутим медијима. Најприје на Јавном сервису, који се и према међународним извјештајима сматра парамедијским пунктом у служби владајуће странке.
Уз величање Ђукановића, напади на Русију и Трампа
Уочљиво је да је структура изречених ставова двојице лобиста готово иста. Међу више елемената, константно су присутна три.
Прво, незаобилазна је похвала црногорској власти. Други обавезни елемент јесте критички однос према Русији која је перманентно и ургентно опасност за свијет, посебно за Црну Гору.
И трећи, прилично куриозан елемент у опусу двојице америчких држављана који се обраћају црногорској јавности – јесу напади на актуелног америчког предсједника.
Задржимо се мало на првом и трећем елементу.
У обраћању прије неколико дана, Данијел Сервер је величањем Мила Ђукановића можда превазишао позната дивљења партијским вођама у комунистичком добу. У поменутом наступу амерички лобиста је посебно истакао приврженост Ђукановића – цитирамо: “вриједностима либералне демократије”!
Подсјећамо да ове похвале властима у Подгорици, посебно предсједнику, иду паралелно са цикличним, ипак редовним аферама корупционашког карактера црногорских власти на које се критички указује са званичних европских адреса и у европским медијима.
Овдје остаје и непознаница – да ли Сервер и Бугајски шаљу уједно поруке и европским адресама да ће америчка верзија догађања, па и у њиховом извођењу, бити ипак одлучујућа за политичке процесе у овом дијелу Европе?
Поводом редовних критика двојице америчких аутора на рачун америчког предсједника, треба поћи од чињенице да је демократско право на слободу изражавања у САД освојено давно, још заслугама америчких великана, очева америчке државе и демократије Џеферсона, Хамилтона, Адамса…
Оно што је необично, па и у упоредним међународним искуствима, јесте да су оштри критичари предсједника америчке државе у контролисаним црногорским медијима заправо лобисти црногорске власти која званично прокламује примарност савезништва управо са америчком државом!
Нешто овдје није у реду са логиком и правилима. Ако тражење правила овдје није Сизифов посао.
Претпостављамо да није лако ни америчкој амбасади у Подгорици да се снађе у овом политичком заплету, у том дакле удруженом подухвату систематског блаћења предсједника САД у медијима под контролом црногорских власти.
Постоји и једна гротескна димензија у насталом процесу. То је претензија да се – стигматизовње Москве које у одређеним политичким круговима Америке добија оне макартијевске хистеричне, тада антикомунистичке, облике послије Другог свијетског рата – настави овдје, усмјеравајући данашњу Црну Гору директно у неки рециклирани облик 1948. године!
Истина, ова надреална прича се потенцијално може комплетирати и у супротном правцу.
Ако бисмо сасвим прешли на терен реалности, онда се поводом теме намећу два могућа закључка.
Наиме, рационална спољна политка Црне Горе би требало да, умјесто цикличних крајности – проруске политике оличене у корупционашким диловима врха црногорске власти са руским тајкунима, а затим политике банана државе, између осталога и као базе за антируске политичке нападе – озбиљно дефинише своје националне интересе. Уз свијест о свом макар елементарном достојанству, као услову за стабилнији међународни углед.
Јасно је да се западно-европска политика може водити без антируске пропаганде и хистерије. Много је таквих примјера. Њемачка континуирано наставља велике економске послове са Русијом. Турска, чланица НАТО-а, недавно је интензивно сарађивала са Русијом и у домену војног наоружања.
Овдје се поставља и питање – да ли црногорски врх сматра да је поузданији мост са Западом и САД веза са лобистима који се оглашавају у црногорским медијима или изграђивање западних вриједности, у првом реду правне државе и друштва јавне одговорности.
И да ли црногорско руководство треба да улази у унутрашња питања САД гдје се, као што је познато, воде унутрашње политичке битке и око Русије, Трампа и многих стратешких питања. Или врх власти у Подгорици, слично својим лобистима, прижељкује побједу оних снага у САД који су због стратешких интереса спремни да сасвим зажмуре над аутократским и корупционашким елементима овдашњег режима и стања у земљи.
Big Powers настављају своје утакмице
Прије недељу дана, управо када се појавио Данијел Сервер у црногорским медијима са хвалоспјевом црногорској власти и нападима на Трампа и Русију – САД и Русија су објавиле заједничку декларацију наговјештавајући приближавање двију земаља. Све је то, а врло разумљиво, имало велике одјеке на међународном плану.
Повод за заједничку декларацију је био датум, 25. април 1945, када су се двије војске, совјетска и америчка, среле, једна са истока друга са запада, на ријеци Алби, усмјервиши се затим обје ка Берлину. То је означило и брзи крај нацистичке Њемачке.
Кључна реченица саопштења Путина и Трампа од 25. априла 2020. гласи: “Дух Албе је примјер како наше двије земље могу ставити по страни разлике и изградити повјерење и сарадњу за заједничку ствар”. (Joint Statement by President Donald J. Trump and President Vladimir Putin of Russia Commemorating the 75th Anniversary of the Meeting on the Elbe.)
Значај догађаја је покренуо многе коментаре. Wall Street Journal је детаљно анализирао, по оцјени коментатора, драгоцијено значење поруке “стављања по страни разлика” из Декларације коју су потписали Трамп и Путин.
Није било ријечи о наведеној руско-америчкој декларацији у званичним црногорским информацијама.
И овдје се стиже до прилично интригантне тачке, зато и питања: да ли се затворених очију препустити струјама лобиста, војно обавјештајних пунктова у свијету великог превирања или реално сагледавати чињенице о сложеним процесима на међународном плану? Да ли дати предност интересима врха власти на бази њихових парцијалних калкулација или објективним, дугорочним интересима земље и њених грађана?
Али, опет питање, с почетка овог текста. Колико црногорска власт уплаћује средстава црногорских грађана својим лобистима? За изношење којих ставова? Да ли они објављују своје ставове и похвале на рачун црногорске власти у свјетским медијима или само у оним у Црној Гори под контролом исте власти? Питање би могло бити актуелно и свјетлу прокламоване рационализације државних финансија поводом економског стања земље у вријеме пандемије.
Аутор је предсједник ДЕМОС-а и члан Одбора за међународне односе у Скупштини Црне Горе
Извор: Вијести
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ja odgovorno tvrdim da je cijena koju građani plaćaju zbog ove vlasti ogromna I mislim da se mjeri u vrijednosti minimalno dva puta većoj od gdp-a crne gore godišnje. dakle cijena se ogleda u gubitku minimalno 10 milijardi evra godišnje samo zbog zadržavanja dps-a na vlasti. to se naravno odražava i na niže plate. umjesto prosječnih plata od 1.500 evra prosječne plate su oko 500 evra. crnogorsko primorje je infrastukturno nerazvijeno jer nemože da privuče dovoljan broj turista iz srbije I rusije. razlog tome je neodgovorna vlast dps-a I kontinuirano pljuvanje po rusiji I srbiji. gospodo brand kada se jednom izgubi teško da se ikada povrati. dakle crna gora sve više gubi u očima srba I rusa tradicionalnih gostiju u crnoj gori. umjesto da dps se bori za što više investicija u smještajne kapacotete iz srbije I rusije I da se bori da se umjesto 1 miliona turista iz srbije I rusije broj turista poveća na 3-5 miliona, pa I više, vlast se bori da ne dođe ni taj milion. nažalost posljedice već sada trpi crna gora a trpit će ih još više. naravno za to neće dobiti nikakve naknade od dps-ovske vlade crne gore kao što ne dobijaju ni radi korone. koalicioni partneri dps-a svi odreda lobiraju za ovakvu politiku jer od nje imaju koristi njihove matične zemlje poput turske, albanije I hrvatske u povećanom broju turista iz srbije I rusije
Stručno, pismeno i argumentovano. Ipak, vlast ne zaslužuje ozbiljne analize. Priču treba svesti na to da se radi o vrhunskim prevarantima.