Los Anđeles će spasiti suze i molitve Milice Rakić!

ČIKO JA TEBE GLEDAM S NEBA

***

Čiko ja tebe gledam s neba

I vidim te kao na slici

Čiko, ja sam onaj cvet-beba

Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala

Milica, što je zadremala

U maminom zagrljaju

A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena

Već beli anđelak one bulke

Što gleda svoje najdraže s neba

I vidi tebe… i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije

A moja mama pegla pelene

Ja ih vidim i žao mi je

Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše

I lutke što se smešila na me

Kad su tvoje zle tice došle

I otele me od moje mame.

Sada sam se ovde popela

S nekom dečicom nepoznatom

Ali bih mnogo više volela

Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo

Pa idi i zaboravi me

Mama će da me rodi ponovo

I daće mi još lepše ime!

(Dobrica Erić)

Milica Rakić je rođena u zoru 9. januara 1996. godine. Ubijena je u NATO agresiji 1999, u svom kupatilu, dok je bila na noši.

Između 9.30 i 10 časova uveče, 17. aprila 1999. godine, trogodišnja Milica bila je pogođena fragmentom bombe, dok je bila u kupatilu na drugom spratu svoje kuće u Ulici Dimitrija Lazarevića Raše broj 8, u Batajnici, predgrađu Beograda. Dobrica Erić posvetio je Milici besmrtne stihove na koje sam samo podsjetio u uvodu.

Nego, gle simbolike: Isto 9.januara, ali 2025. godine, počeo je požar u Los Anđelesu koji je do trenutka kada ovaj tekst nastaje, odnio najmanje 16 života, na desetine naselja, hiljade kuća i stanova…

Duboko saučešće porodicama nevinih žrtava. Stravična je to tragedija, zaista. Znamo, nažalost, mi s ove strane jako dobro – šta su požari! Posebno kada ih „ljudski“ faktor podmetne. Buktalo je kod nas i mnogo strašnije. Umjesto vodom „gašeni“ su bombama. A „gasili“ su ih isti oni koji su ih prethodno podmetali. Ostajao je najčešće prah i pepeo iza dejstva „milosrdnih vatrogasaca“. I onda smo se, kao i mnogo puta ranije u svojoj istoriji, poput feniks, iz tog pepela ponovo rodili. Upravo kao i Milica, koja bi 9. januara, uz roditelje, slavila 29. rođendan, da je bilo pravde, i da su „mirotvorci“ iz Njujorka, Brisela, Los Anđelesa, Berlina, Pariza i Londona gledali svoja posla te 1999. godine.

Iako su je satanisti otrgli iz naručja oca i majke, i uprkos svemu, duša Miličina je ostala čista i anđeoska. Najbliža Gospodu. I, sasvim izvjesno, kada se jednom ugasi požar u Los Anđelesu, biće to zahvaljujući njenim molitvama i njenim iskrenim suzama koje će, vidljive i nevidiljive, padajući sa nebesa uistinu zaustaviti vatrenu stihiju koja danima divlja u najvećem gradu Kalifornije.

Bolno je, do kraja, sve ovo što je zadesilo Los Anđeles, ali Milica Rakić mnogo više boli!

I, jako je važno podsjetiti: Trogodišnja Milica je jedno od 89 djece koja su nastradala u toku NATO agresije.

Pjesma Dobrice Erića je tu da nas opominje, da se nikad ne zaboravi i ne ponovi!

Autor: Milenko Miško Jovanović

Izvor: Barski portal