Лукшићева Југа – јалова идеја

Идеја црногорског шефа дипломатије о балкнској унији шест земаља није баш нашила на одобравање у земљама региона.

Судећи према реакцијама у медијима у региону, Лукшићева иницијатива о парламентарној и економској унији Црне Горе, БиХ, Србије, Македоније, Косова и Албаније, није нешто што ће осим у сврхе политичке промоције, заживјети и у реалним оквирима.

Министар вањских послова се припрема да на маргинама засиједања Генералне скупштине Уједињених нација које је у току, представи епохалну идеју која многе подсјећа на блиједу копију старе Југославије.

Према званичним најавама, лидери Албаније, БиХ, Црне Горе, Косова, Македоније и Србије требало би у Њујорку да разговарају о формирању парламентарне скупштине западног Балкана, те у складу с тим и свим могућим заједничким деловањима. Медији у региону преносе да је таква Лукшићева идеја изазвала је велику пажњу, али званичних реакција још нема.

У бројним извјештајима у анализама који су објављени претходних дана подсјећа се да за стварање парламентарне уније, или било каквог другог регионалног облика сарадње потребно је прво превазићи гомилу проблема који још оптерећују регион. Примјера ради, БиХ, Хрватска, Црна Гора и Србија још нијесу ријешиле ни питања разграничења. Званично Сарајево се, на другој страни, жали и да је изложено нелојалној тржишној конкуренцији Хрватске и Србије. Ту су и питања сукцесије, избјеглица, као и конфликти у којима Србија не би равноправно прихватила Косово као члана.

У документу који је представио Лукшић помиње се парламент „балканске шесторке“ или скраћено Г6, што је Тим Џуда, британски новинар и хроничар новије историје Балкана у шали назвао „сикс пак“ алудирајући на – паковање пива.

Како преносе Вести, за Џуду то је још једна јалова иницијатива.

„Имамо у Европи читав низ таквих асоцијација и оне нијесу дале много резултата. Али, кад већ имамо тај низ, не видим шта је проблем да се направи још једно тијело које би помогло државама
да сарађују. Те земље имају сличне проблеме, заједничку историју“, сматра он.

И пословично врло наколоњен црногорској власти, и Мирослав Лајчак, функционер ЕУ и министар спољних послова Словачке недавно је на Београдском безбједносном форуму био врло уздржан.

„Мислим да је свако повезивање добро, али оно не може бити замјена за чланство у ЕУ. Балканске државе морају да знају да за такву замјену немају ни времена, ни капацитета нити потребе. А сарадња је увјек добродошла“, казао је Лајчак.

Како преносе Вести, Славен Радуновић из опозиционог Демократског фронта мисли да је предлог дошао из земље која жели да се прикаже важнијом него што јесте.

„Црна Гора очигледно има потребу да буде важнија и агресивнија него што се то од ње очекује, посебно из разлога што има велике проблеме на унутрашњем плану, односно на економском плану. Мислим да су ово неки потези који би требало ипак да скрену пажњу“, казао је Радуновић.

Радуновићу „све некако мирише“ на Југославију.

„Примјећује се једна сличност са нашом бившом државом Југославијом, с тим што смо у овом случају остали без Словеније и Хрватске, а њих смо замјенили Албанијом и Косовом. Тако да ми то делује мало као блиједа копија оне Југославије, наравно не онако чврсте“, сматра функционер ДФ-а.

У Србији још нема реаговања званичника а медији вијест преносе углавном без коментара.

Дијана Вукомановић, чланица Одбора за европске интеграције из владајућег СПС-а, каже да су идеје о таквим интеграцијама за неку даљу будућност.

„Изјава господина Лукшића није новина зато што смо имали недавно пласирану сличну идеју о оснивању неког, да тако кажем, паналбанског Бенелукса. Па је чак и премијер Ивица Дачић говорио о некој врсти балканског нордијског савјета“, каже Вукомановићева, а преносе Вести.

Ни у БиХ нема ентузијазма за ову иницијативу, судећи према реакцијама медија у тој земљи. Професор Енвер Казаз наводи да чак и кад се из најбољих намјера такве иницијативе договоре, оне врло брзо падају у воду кад се власти суоче „са чињеницом да су њихове политичке елите упетљане у многобројне унутрашње, дезинтегративне и опасне послове, те врло брзо одустају од институционалног облика сарадње и остају на декларацијама“.

Професорка безбједности из Скопља Биљана Ванковска сматра да план Лукшића личи на „западнобалканску немогућу мисију“ зато што се он у основи своди на државе које су се прије двадесетак година називале „остатак Југославије“ плус Албанија.

„Реално гледајући, све те државе су оптерећене отвореним питањима садашњости, а поготово недавном прошлошћу. Тешко је замислити блиску сарадњу између БиХ, Србије и Косова када њихове безбједносне службе још обухватају људе који су били активни учесници у војним конфликтима, па и такве за које постоје сумње за почињене ратне злочине против становништва исте или сусједних држава“, објашњава Ванковска, а преносе Игорсрпски медији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: