Мафија све јача, држава све слабија

Најновија експлозија у Подгорици у којој је погинуо Ђорђије Божовић (30), а тешко повријеђени његов пријатељ Александар Кековић (29) и случајна пролазница Вероника Рутовић, показују да се службе безбједности тешко се боре са ратом црногорских кланова, у којима је до сада страдало 46 особа, а повријеђено 19.

Генерални секретар Савеза грађана ЦИВИС Зоран Миљанић казао је “Вијестима” да се стиче утисак да службе безбједности и “да хоће немају ни снаге ни воље да се обрачунају са организованим криминалним групама”.

“Службе безбједности нијесу на вријеме схватиле опасност од неконтролисаног јачања организованих криминалних група, него су поједини функционери били и логистичка подршка овим групама, тако да су оне ојачале како финансијски тако и кадровски и постале озбиљан играч не само на регионалном већ и на европском нивоу. Томе свједоче најбруталније ликвидације чланова криминалних кланова у европским пријестоницама, али и у Црној Гори”, оцијенио је Миљанић за „Вијести“.

Он сматра да сада као никада раније понајвише стоји теза да је – “мафија јача од државе”…

Обрачун црногорских кланова почео је у октобру 2014. године у Валенсији. Тада је у пуцњави рањен сада покојни Горан Ђуричковић (48) и чланови кавачког клана Новљанин Владимир Вучковић и двојица српских држављана.

Рањени Вучковић и српски држављани блиски су наводним шефовима кавачког клана Радоју Звицеру и Слободану Кашћелану.

На црногорско тло рат се преселио 19. фебруара 2015. године, када је у Блоку 5 у Подгорици, у разорној експлозији уништен блиндирани “ауди А-8” Подгоричанина Милана Вујотића (37) – у подне, на само стотињак метара од вртића, трафике и локала…
Вујотић је у полицијским документима заведен као један од кључних људи у хијерархији кавачког клана.

Вјештак за пожаре, експлозије и хаварије Радован Поповић тада је за “Вијести” казао да за 30 година каријере није видио толику количину експлозива, али ни бруталност нападача, који су активирали направу усред бијела дана.

Само дан касније, у Београду, убијен је Цетињанин Горан Радоман (37), који је пуцњима из “хеклера” усмрћен код лифта подземне гараже у Улици Јурија Гагарина…

До нестанка милионски вриједног товара дрога Которани су били један клан, који се раздвојио на шкаљарце и кавчане, а потом су кренули у рат до истребљења…

Након тога, екипа око Радомана је у полицијским евиденцијама означена да припада шкаљарском клану, а у кавчане су сврстани они који су остали на Звицеровој страни.

“Вијести” су тада прве објавиле да је сукоб два клана из Котора, највјероватније, кренуо због нестанка 200 килограма кокаина у шпанској луци Валенсија. Тај податак добијен је преко полицијских канала двадесетак дана прије напада на Вујотића и убиства Радомана.

У петогодишњем рату шкаљараца и кавчана, показана је невјероватна бруталност у обрачунима – налик онима у Јужној Америци…

“Овај феномен је примјер како се на малом географском простору као што је Црна Гора, а у случају када службе безбједности из више разлога не схвате на вријеме опасности које вребају од добро организованих криминалних кланова, долази до пресликане ситуације из Палерма са краја прошлог вијека или са улица Чикага са почетка.

Разлика је у томе да су се на Сицилији и Чикагу државе озбиљно обрачунале са криминалним клановима, а код нас је за директора Управе полиције, тужилаштво и носиоце политичких функција безбједносна ситуација добра. Вјероватно ћемо ако се овакав тренд настави, а нема назнака да неће, постати предмет изучавања на нивоу свјетских експерата из области криминологије и криминалистике”, сматра Миљанић.

У крвавом рату црногорске мафије до сада је убијено 46 високопозиционираних, али и оних нижерангираних чланова те двије организоване криминалне групе.

Већина ликвидираних није директно учествовала у набавци, нити у нестанку те дроге.

Црногорска полиција званично је саопштила да су убиства посљедица сукоба двије јаке криминалне групе из Котора. Индиректно су саопштавали да је крађа вриједног товара узрок крвавог, уличног рата између кланова који су својевремено били једна екипа.

Сурове ликвидације организоване су у Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини, Аустрији, Шпанији, Нјемачкој, Грчкој…

Осим криминалаца, у рату су страдали и чланови њихових породица, а било је и неколико случајних жртава…

У Атини су 19. јануара ове године убијени Игор Дедовић (43) и Стеван Стаматовић (43). Дедовића је полиција означавала једним од шефова шкаљарског клана, а Стаматовић је био њихов кључни човјек у подгоричком огранку те криминалне групе.

Нјих двојица ликвидирани су у таверни ресторана наочиглед супруга и дјеце, који су дошли код њих у посјету. Тада је рањена и Стаматовићева супруга Милева.

Недавно је, 13. фебруара, усмрћен и Шћепан Рогановић, који није био евидентиран као члан клана. У рату црногорских кланова, у јулу 2017. године убијен је његов отац Нико, а три мјесеца прије тога у експлозији аутомобила оскаћен је Шћепанов брат Душко Рогановић. Нјегов брат од стрица Владимир Рогановић, убијен је 21. децембра 2019. године у центру Беча. Владимир је словио за једног од важнијих људи у кавачком клану.

“И поред тврдњи директора УП и функционера служби безбједности да је држава добила рат против организованих криминалних група, видимо да рат букти, што резултује свакодневним обрачунима по црногорским градовима и убиствима чланова кланова при чему се буквално истребљују читаве породице”, казао је Миљанић.

Службе немају исти третман према свим клановима
Секретар ЦИВИС-а и стручњак за безбједност тврди да је проблем и што службе безбједносни, али и тужилаштво, немају исти третман према члановима и вођама зараћених кланова, што према њему показује и случај јемства и мијењања оптужнице против Слободана Кашћелана.

“Спреге функционера служби безбједности са припадницима ОКГ, као и њихово богатство, које је несразмерно са личним примањима, увелико буде сумњу како у јавности тако и у већем дијелу часних припадника служби безбједности да је дошло до фузије кланова и добро позиционираних функционера служби безбједност, а на уштрб безбједности грађана и статуса државе, што се најбоље види у вишегодишњем тапкању у мјесту у поглављима 23 и 24”, оцијенио је Миљанић.

У истом предмету, који се води против Кашћелана, истражитељи су дозволили да им из затвора изађе, наводни организатор те крими-групе Игор Божовић након чега је побјегао.

Седморици чланова те групе се суди у одсуству, а полиција никада није саопштила да ли су их тражили након акције у 2016. години када је хапшена кавачка група.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: