Mafijaški kapital razara Srbiju

Piše: Miroslav Parović

Neposredno pred atentat Zoran Đinđić je javno pričao o tome da neće dozvoliti prljavom albanskom kapitalu stečenom iz kriminalnih aktivnosti da kupuje po Srbiji. Pre njega ni Slobodan Milošević nije puštao mafijaški novac u opticaj tako da su dvojica velikih političkih rivala i ljudi sa različitih strana političkog spektra znali to da kada u opticaj u društvu i državi pustiš kapital stečen iz kriminala to neminovno dovodi do rušenja suvereniteta države i posledično vodi ka razaranju svih institucija i na kraju i samog društva.

Prema nekim procenama u Srbiji se na godišnjem nivou preko poslova u građevini, ugostiteljstvu i sportu opere preko milijardu evra albanske i crnogorske mafije. Uz to treba dodati i poslove koje vrše naše kriminalne grupe, kao i deo „sivih“ para koje dolaze iz Bosne i Hercegovine. Sve ukupno cifra „crnih“ i „sivih“ para koje su u opticaju u Srbiji iznosi na godišnjem nivou i cele dve milijarde evra što je gotovo na nivou svih doznaka koje nam u zemlju stignu od čitave dijaspore koja broji više stotina hiljada ljudi.

Ovaj prljavi kapital se ulaže u izgradnju zgrada u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, na Zlatiboru i Kopaoniku i ako se nekada pitate odakle niču tolike zgrade i ko kupuje tolike stanove i apartmane deo odgovora je u tome da se pere mafijaški novac. Takođe, taj „crni“ novac se „investira“ i u političke strukture, a preko njih je duboko ušao u institucije države i poput kancera ih napao i vrlo metastazirao. Da stvar bude gora, pre nekoliko decenija američki politički inženjeri su napravili model po kojem su kontaminirali područje latinske amerike i to upravo tako što su pomogli mafijaškim kartelima da u legalne tokove država gurnu svoje nelegalno stečene pare i onda su preko tih kartela Amerikanci vrlo brzo počeli da kontrolišu i države. Tako da ne treba imati ni trunke sumnje kako je i u našem regionu primenjen taj latino-američki model jer vrlo je indikativno kako su albanska i crnogorska mafija ojačale do tog nivoa da em raspolažu sa milijardama evra em imaju dve države na Balkanu kojima SAD preko NATO-a garantuje direktnu bezbednost i nesmetan rad.

Dakle, vrlo jednostavno Srbija ne može da odbrani niti jedan vitalni državni interes dok ima tako jaku kontaminaciju mafijaškim parama i jedan od važnijih aspekata borbe za suverenizam mora biti beskompromisna borba protiv mafije. Primera radi, lažnoj kosovskoj nezavisnosti najviše štete možemo naneti zatvaranjem gradilišta, oduzimanjem novca i hapšenjem investitora koji ne mogu da dokažu odakle im sredstva za gradnju desetina kompleksa zgrada istovremeno, a bez da imaju odgovarajuću kreditnu sposobnost. Takođe, treba proveriti kako pojedini prestonički lokali imaju abnormalno velike pazare, a razlog je jer imaju po više kasa od kojih jedna po čitavu noć izdaje lažne račune, a prljavi novac se onda u kešu gura u te ugostiteljske objekte.

Ono što je takođe veoma važno je i to da te mafijaške pare ne razaraju samo državu i njene institucije nego u velikoj meri pogubno deluju i na društvo. Dovoljno je samo jedno veče otići u neki od vodećih noćnih klubova i videti ko je u centru pažnje i o čemu govore najveći hitovi današnjice. A u pravo u te klubove i u čitav društveni ambijent koji se stvara svi mi svesno ili nesvesno šaljemo i sopstvenu decu. Naša deca sve više postaju lake mete za kriminalne bande koje ih regrutuju u svoje redove i to na bazi neverovatnog pozitivnog društvenog statusa koje su dobili razni klanovi i huliganske grupe. Na društvenim mrežama stranice koje reklamiraju „žestoke momke“ dostižu stotine hiljada pratilaca, a muzičke numere i autori koji veličaju mafiju i upotrebu narkotika su u vrhu liste popularnosti.

Ukoliko želimo da imamo normalno društvo i suverenu državu mi pod hitno moramo započeti radikalan obračun sa mafijom. Lično se zalažem za italijanski model borbe u kojem su u nekim periodima bile upregnute sve državne strukture uključivši i vojsku jer samo tako se može iskoristiti čitav „imuni sistem“ društva i države. Politika je poslužila kriminalu da u poslednjih nekoliko decenija uđe u praktično sve pore društva i države i sada se preko politike mora taj kriminal uništiti. To vam je situacija kao kada vas ujede zmija pa je onda jedino rešenje da se ubrizga protivotrov koji se dobija uz pomoć otrova iste te zmije, što će reći da se od političkih rešenja ne može pobeći.

Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta