Makron gura Srbe dalje od EU – ka Rusiji i Kini

francuski predsednik Emanuel Makron je od ujedinitelja Evrope, kakvim se predstavljao na početku mandata, na putu da postane njen razarač. Pod izgovorom da brani Evropsku uniju od spoljnih uticaja, on gura Balkan, region od strateškog značaja, pravo u ruke Rusije i Kine, a sve to čini zbog ličnih ambicija.

Nakon svega što je Sjeverna Makedonija uradila zarad evrointegracija – sprovela brojne reforme, pomirila se sa Grčkom i Bugarskom, promijenila ustav i ime – naišla je na zid zvani Emanuel Makron.

On je bio pokretač snaga koje su dovele do toga da Evropska unija prekrši obećanje koje je dala Skoplju – da će dobiti datum kada će zvanično početi proces pristupanja EU, nakon što obavi sve što je od njega traženo.

Ta odluka je već dva puta odlagana zbog neslaganja Francuske, koja je sada otišla još dalje i zadržala čitav kolektivno dogovoreni proces proširenja kao taoca, zahtevajući preispitivanje načina proširenja Unije pre nego što započnu razgovori sa dva aktuelna kandidata – Severnom Makedonijom i Albanijom.

Ako se ovi francuski zahtevi ispune, za one koji još nisu u procesu pregovora to bi moglo da znači kraj. Uslovi za one zemlje koje su već u tom procesu – Srbija i Crna Gora – bili bi još komplikovaniji i nejasniji.

U činu političkog vandalizma, bez presedana Makron je, čini se, „ubio“ politiku koja se donedavno smatrala glavnom funkcijom EU i koja je bila jedina strategija EU prema svojim balkanskim susedima.

Uništava proces evrointegracija zbog svojih ambicija

Kako navodi „EUObserver“, Makron ne želi zapravo da reformiše proces evrointegracija, već da ga uništi.

Nedavno završeni samt EU mu je veoma približio taj cilj. Suprotno mnogim očekivanjima, on nije trepnuo kad se suočio sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel. Snažno se borio protiv gotovo svih ostalih država članica insistirajući na tome da se odluka odloži do sve dok se ne preispita sam proces i sprovedu unutrašnje reforme u EU.

Balkanske države i proširenje uopšte samo su kolateralna šteta – oni su potrošna roba u Makronovim naporima za sticanje nadmoći. Ako EU i dalje govori o pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom, nema objektivnog razloga zašto to ne bi učinila sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

– Kada je Makron odlučio da iskoristi svoj veto, nije uzeo je u obzir ni političku stabilnost Zapadnog Balkana, važnost spoljašnjih uticaja, niti narod Severne Makedonije. Samo je igrao svoju igru sa Nemačkom – rekao je grčki evroposlanik Stelios Kuloglu , prenosi „EurAktiv“.

Makronov argument je taj da u EU sve više ima neliberalnih demokratija, poput Mađarske i da se su sve one pridružile Uniji 2004.godine ili kasnije. Ali argument da bi EU zato trebalo da blokira proširenje je kratkovidan.

U stvari, borba za vrednosti i standarde u zemljama proširenja jeste borba za iste vrednosti i standarde unutar unije, piše „EUObserver“. Makron zapravo svojim pokušajem da zaštiti sopstvenu viziju Evrope, koju navodno želi da zaštiti od štetnih uticaja, njen strateški važan deo – Balkan gura pravo u naručje Vladimira Putina, ali i Kine i drugih igrača poput Turske i bogatih arapskih zemalja.
Postoji velika zabrinutost u EU oko otvorenosti nekih balkanskih država prema stranim ulaganjima, bez obzira na određene obaveze koje ona podrazumevaju i usklađenost njihovih projekata sa politikama EU.

Različita područja imaju različite političke aktere, na koje često utiču istorijske veze ili religija. Kina se prvenstveno fokusira na ekonomske odnose, dok su Rusija i Turska uložile veće napore u izgradnju političkih i društvenih veza.

Komesar za proširenje EU Johanes Han je izrazio posebnu zabrinutost zbog kineskih zajmova. Prema njegovim rečima, neke države se kod Kine uveliko zadužuju i nije sigurno da li će moći da joj vrate dugove. S druge strane, postoje brojni dokazi o mešanju Rusije u unutrašnju politiku država na Balkanu, a navodno je Rusija pokušala i da se umeša u pregovore između Severne Makedonije i Grčke.

Izvor: Blic