Иако европски министри на новембарском окупљању у Бриселу нису поздравили овацијама „нон-пејпер“ Емануела Макрона за промјену правила игре у процесу проширења ЕУ, француски предсједник не одустаје од стварања јаког фронта у Унији како би прогурао свој предлог.

Како сазнајемо, на Макроновој линији тренутно су само најтврдокорније чланице када је реч о проширењу – Холандија и Данска. Зато је шеф француске државе дипломатско убеђивање највише усмјерио ка Берлину, који до сада није показао превише ентузијазма за његове идеје.

Макрон, очигледно, не тражи само савезнике у оквиру ЕУ, већ у исправност свог предлога покушава да убиједи и државе кандидате за чланство. Тако је прије неколико дана, на завршетку самита НАТО у Лондону, поручио да је досадашња процедура преговора о проширењу „бирократска, конфузна и нејасна“:

„Ево, питајте Србе да ли се њихов живот промијенио отварањем нових поглавља? Не бих рекао.“

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже, за „Новости“, да је ЕУ од свог настанка, а то управо најбоље Француска зна, по свом институционалном устројству бирократска, и тако се и развијала. Она подсјећа да је преговарачки процес за Србију веома стриктан, са механизмима суспензије и посебног праћења поглавља 23 и 24, тј. владавине права, прилично је спор, као и да је преговарачки оквир са Србијом јасан:

„Конфузија и нејасноће постоје само у домену политичке воље у појединим чланицама, да ли уопште желе проширење и оснаживање ЕУ. Грађани Србије и те како осјећају корист од сваког поглавља које отворимо, јер се онда у сваком погледу, и законодавном и у пракси, продубљују озбиљне реформе у свакој области која се тиче и животних и радних услова наших грађана, регулисаним на онај начин како је то уређено у земљама ЕУ. Уз то, свако ново поглавље које отворимо сигнал је да се реформе спроводе, да је држава стабилно на ЕУ путу, и да ће инвеститори отуда лакше улагати.“

Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да би, у вези са дебатом о политици проширења и Макроновом изјавом да од отварања поглавља Срби нису видели неку нарочиту корист, рјешење могло да буде убрзање процеса:

„Нарочито би била важна доступност структурних и кохезионих фондова прије формалног уласка у ЕУ, јер све земље чланице, а нарочито сиромашније, и те како имају користи од њих. Проширење не треба да буде колатерална штета битке за превласт у ЕУ.“

Да се иза Макроновог става крије и борба за лидерску позицију у Унији, сматра дипломата у пензији Милован Божиновић:

„Оно што сад већ сви виде – да овим путем кандидати за чланство неће још дуго стићи до циља, Макрон има петље да отворено каже. Да би се уопште видЈела нека корист од поглавља, неко би морао да нам каже на ком смо дИЈелу тог пута, а то у овом тренутку нико не зна.“

Неспремни ушли у Унију

Јоксимовићева сматра да је можда боље да Француска упита грађане земаља које су у скорије вријеме постале чланице – а за које се Париз здушно залагао да што прије уђу у ЕУ – зашто нису ушле потпуно спремне, па сад не осејћају велике користи од чланства:

„Србија хоће да буде спремна и функционална држава ЕУ и не тражимо никакве пречице, већ само фер и поштен третман.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: