Malerozni mart

Piše: Mišo Vujović

Još nam ne praštaju što su nas tukli

U martu su tenkovi JNA izašli na ulice Beograda zbog masovnih demonstracija održanih u jeku raspada SFRJ. Iz ove perspektive, potpuno je izvesno da protest protiv Dušana Mitevića, direktora RTS-a i njegove uređivačke politike, nije spontano prerastao u masovne demostracije. I to u vreme kada se u Hrvatskoj već čuju ratne fanfare, a novi Ustav Hrvatske izbacuje Srbe kao konstitutivni narod, što inicira balvan revoluciju, okončanu „Olujom“ 1995. godine, najvećim etničkim čišćenjem u istoriji savremene Evrope. Glavni akteri martovskih demostracija su već odavno bivši. Neki životno, drugi politički.

U martu je buknuo Hilandar. Ni njega kao nebeski presto Srbije nije zaobišao oganj zapaljen u Pećkoj patrijaršiji 16. marta 1981 godine, kao najava požara u kom će deceniju kasnije početi da gori jedna lepa i nesrećna zemlja.

Paljenje Pećke patrijaršije komunističke vlasti pokušale su da svale na monahinje, kako bi se koliko-toliko sačuvao privid zajedništva i gurnuo pod tepih bujajući albanski separatizam. Iz istog razloga čuvari bratstva i jedinstva proglasili su da se, nesrećni i zaboravljeni, Đorđe Martinović, „samopovredio“ gurajući flašu u anus. Njega su Albanci na njivi nabili na kolac na čijem vrhu se nalazila razbijena pivska flaša. U silovanju istine učestvovali su ministar Saveznog SUP-a Stane Dolanc, general Petar Gračanin, te sam vrh policije i pravosuđa, čak je prećeno i dr Piteru Holiju, svetski priznatom hirurgu iz Londona, „da se ne meša u unutrašnje stvari Jugoslavije“. Profesor Holi je u izveštaju, nakon operacije Martinovića i ekspertize celokupne dokumentacije na klinici „Sent Džordž“ u Londonu, isključio svaku mogućnost samopovređivanja, navodeći da su nasilje izvele najmanje tri osobe.

U martu se na Kosovu i Metohiji, dogodio neviđeni pogrom Srba. Goreli su hramovi, spaljivane tapije,uništavana imovina malobrojnih Srba u enklavama. Teror, u direktnom prenosu Si-en-en-a, nad ljudima i kulturnom baštinom hrišćanske Evrope, odvijao se pod budnim okom međunarodne zajednice, KFOR-a i UNMIK-a.

U martu u Hagu osviće mrtav Milošević, u Beogradu je streljan Đinđić. Prvi je pravno demaskirao laži o Srbima, obesmišljavajući farsu zvanu Haški tribunal, drugi je pokušao da se osamostali od domaće mafije i međunarodne familije. Zajedničko im je što su i jedan i drugi imali autoritarnu vlast, loše saradnike i očajne procene.

U martu je počela NATO agresija, zločinačko bombardovanje jedne suverene države u srcu Evrope. Ubijanje naroda koji je u dva svetska rata desetkovao svoju populaciju boreći se protiv sila Osovine u Prvom i nacističke Nemačke i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu. Saveznici su mu vratili bombama po glavi, da bi gazde crnih fondova stvorile narko-državu u srcu Evrope. General Vesli Klark, glavnokomandujući NATO alijansom u vreme agresija na SRJ, zaposeda eksploataciju uglja na Kosovu i Metohiji. Malden Olbrajt, državni sekretar SAD i glavni ratni jastreb dobija telekomunikacije. Klintonovi su pragmatičniji i tokove prljavog novca transferišu preko svoje fondacije. Bio je to, kažu, NATO generali, privatni rat Olbrajtove i klana Klintonovih protiv Srba.

Ovoga marta, psi rata ponovo laju. Iz NATO alijanse zveckaju oružjem. Komandant za Evropu, general Kurtis Skaparoti, ne posmatra samo Srbiju kao problem na Balkanu, već ceo srpski narod. I Hitler je u Srbima video problem, pre njega slično razmišljao Franjo Josif, za njim Lenjin, kasnije je došao Klinton..

Istovremeno, na Skaparotijevu ratnu pesmu, Amerika i naš voljeni Donald Tramp pišu note, uručujući ultimativan plan Srbiji u četiri tačke, za rešenje problema stvorenog 1999. godine, nasiljem. Ukoliko Srbija prihvati ponudu i prizna Kosovo, ne samo da se zauvek odriče dela teritorije od posebne važnosti za svoje pamćenje, baštinu, kulturu i duhovnost, već daje legitimitet zločinu i abolira zločince pred sudom istorije.

Uz Božji, drugog suda nema, pošto sili samo sila sudi, kaže narod.

To potvrđuje i povest – od Rimskog carstva do Trećeg rajha, sve što je počivalo na nasilju nasilno je i skončalo.