MALI OBILIĆ – Spomenko Gostić: Svetli primer srpskog junaštva rođen na današnji dan

Najmlađi borac i nekadašnji vojnik Vojske Republike Srpske koji je poginuo 1993. u toku ratnih sukoba u zaraćenoj Jugoslaviji, Spomenko Gostić, rođen je na današnji dan, 15. avgusta 1978. godine u Doboju.

„Srpska istorija je prepuna svetlih primera mladih boraca. Mnogi ljudi, kao što je nekada bio Momčilo Gavrić, a sada Spomenko Gostić, su uvek imali osećaj kada treba braniti pravdu i suprotstaviti se namerama fašizma da sve ljudsko i pravoslavno unište. Srpski borac nikada nije bio osvajač, već je uvek branio svoj kućni prag“, ovim rečima je započeo razgovor Mile Savić, režiser iz Republike Srpske, autor dokumentarnog filma o Spomenku Gostiću, najmlađem vojniku u ratu u Bosni i Hercegovini. Mile Savić se nada da će ruska publika pozitivno oceniti film i izražava zahvalnost Predstavništvu Vlade Republike Srpske u Rusiji i gospodinu Nebojši Jankoviću za pomoć i podršku.

– Šta za vas lično znači Spomenko Gostić?

– Spomenko Gostić je jedan dečak sa planine Ozren, koji je u ratu ostao siroče. Ne želeći da ode sa kućnog praga, priključio se vojsci Republike Srpske koja je bila u njegovom selu, da brani svoje selo i svoj kućni prag. Spomenko je svetli primer srpskog borca, srpskog herojstva, junaštva, čojstva, poštenja. Zato je bilo potrebno da se uradi film o Spomenku, da Spomenko ne padne u zaborav. Nego da mnogi drugi mladi ljudi iz Srbije, Rusije i širom sveta pogledaju ovu priču o Spomenku Gostiću, da obrate pažnju na vrednosti, koje su možda i zaboravljene u poslednjem vremenu, da svako treba da se bori za svoju slobodu.

– Kako je srpska javnost reagovala na film „Spomenko na večnoj straži“?

– Zahvaljujući promociji filma, a bilo je do sada 15 projekcija, Skupština grada Višegrada je donela odluku da jednu ulicu nazove po Spomenku Gostiću. 20. marta, na sledeću godišnjicu Spomenkove pogibije će biti otvorena ulica Spomenka Gostića u Višegradu. Film je postigao svoj cilj. Ja se kao autor nadam da će drugi gradovi slediti primer Višegrada. Ne bi nas koštalo novcem da se odužimo Spomenku. Odužujemo se ne samo Spomenku, odužujemo se mnogim borcima. Ovaj film govori o Spomenku, ali i o hiljadama drugih mladića koji su poginuli braneći Republiku Srpsku. Mi ne smemo zaboraviti tu njihovu žrtvu. Oni su nam stvorili Republiku Srpsku, i mi im se moramo odužiti.

– Gde još planirate da prikažete film?

Imam u planu još nekoliko gradova srpske dijaspore u Evropi, ali ne mogu da pričam dok to ne dogovorim. I Moskvu nisam smeo da najavim dok nismo tačno znali datum i detalje. Ali biće još projekcija sigurno. Nadam se da će 20. marta ove godine, na godišnjicu Spomenkovu biti televizijska premijera ovog filma.

U Rusiji ima već nekoliko projekcija. Biće projekcije u Voronježu, Sankt Peterburgu, Belgorodu. Dobro je da je krenula ta priča o Ruskoj Federaciji. Vrlo je bitno da se čuje izvan granica RS za Spomenka i srpskog borca. Na taj način bratski ruski narod upoznaje našu kulturu. Srpski narod veoma voli ruski narod. Na taj način će Rusi videti ko je srpski borac. Ja ću se truditi da filmove koje snimam prikazujem u Rusiji. Inače, do sada je bilo 15 projekcija i nije nikada naplaćivan ulaz. Ovo nije komercijalni film. Tako će biti i dalje. Postoje dva uslova za projekciju: da se ne naplaćuje ulaz i da se ne koristi u stranačke svrhe. Mi imamo taj problem u RS – stranke gledaju da sve iskoriste. Ja sam uspeo da se ogradim od svega, da niko nema profit na račun Spomenka.

– Nameravate li možda prikazivanje filma u Sibiru ili na Dalekom istoku?

– Ja ću film ustupiti svakome ko god izrazi želju da napravi projekciju. Pošto je film preveden na ruski jezik, voleo bih da neka ruska televizija odluči da ga prikaže. Meni bi bila čast kada bi ruski gledaoci mogli da pogledaju na TV-u film o Spomenku.

– Poznato je da zapadni mediji nisu govorili i ne govore istinu o ratu u Jugoslaviji. Da li je i kako je moguće suprotstaviti se toj dezinformaciji?

– Moramo se boriti upravo na ovaj način, istinom protiv njihove propagande. Moramo pisati o našim hrabrim borcima, moramo snimati filmove o njima. Spomenko je jedan slučaj. Postoje hiljade primera heroja koji su poginuli za odbranu srpskog naroda, pravoslavnog naroda. Moramo se više i kao nacija uključiti u ozbiljan rad, da to ne bude samo na pojedinačnim osnovama, zalaganjem pojedinaca. Nego da se sistemski reši pitanje snimanja istinitih dokumentarnih filmova o zločinima nad Srbima, nad pravoslavnim narodom, o hrabrosti srpskog naroda i poštenju.

– Da li mislite da se u Rusiji dovoljno zna o tragičnim događajima u Jugoslaviji?

– Mi se moramo svi zajedno truditi da i srpski narod još bolje upozna ruski narod, a ruski da bolje upozna srpski narod. Jedino na taj način, zajedničkim negovanjem tradicije i kulture možemo sačuvati našu pravoslavnu veru.

– Snimili ste takođe film o sudbini srpskog naroda u Hrvatskoj. Zašto je važno snimati dokumentarne filmove o, reklo bi se, tako nedavnoj prošlosti?

– Film koji sam snimio se zove „Pričam prvi put“. Govori o stradanju Srba u logorima u Hrvatskoj. To je vrlo bitan film iz razloga što u njemu govore ljudi koji su prošli golgote logora za Srbe u Hrvatskoj. Svi ljudi govore o tome šta su preživeli, a ne šta su čuli. To su priče koje ostaju i za 20 i za 50 godina kao dokumenti, svedočenje. Ti ljudi polako umiru. Za 5-10 godina više neće imati ko da ispriča šta se sve dešavalo u Hrvatskoj. Ako istorija za 50 godina bude pitala šta se dešavalo, nećemo imati dokumenta za nju. Nećemo moći da kažemo, evo, ovo je naša priča.

– U Rusiji je počeo da se prikazuje film Emira Kustirice – „Na mlečnom putu“. Mislite li da on može da privuče pažnju svetske javnosti na nasleđe konflikta u Jugoslaviji?

– Emir Kusturica je veliko ime, on je institucija. I vrlo je dobro da se on bavi tim stvarima, da snima naše filmove. Privuklo je pažnju i samo to što je Moniku Beluči doveo u film. Treba još više takvih filmova. To je dobro za promociju Republike Srpske. Jer neki drugi snimaju „Zemlju krvi i meda“. Ja mislim da je „Na mlečnom putu“ na neki način odgovor na taj film.

– Kakvi su vaši dalji stvaralački planovi?

– Imam u planu da snimim još dosta dokumentarnih filmova na sličnu tematiku. Ovo je tek početak. Meni je vrlo bitno da sam sam sebi dokazao da mogu da uradim film kad srcem osetim temu. Mi ne možemo praviti visokobudžetne filmove. Ali to ne mora da znači da sa skromnim sredstvima i dobrom idejom ne možemo napraviti istinu. Najbitnije je da pričamo samo istinu i istinu.

– Da li vam se dopada u Rusiji?

-Prvi put sam u Ruskoj Federaciji, u Moskvi. Grad je prelep, ljudi su srdačni. Srce mi je veliko kao Rusija što sam došao ovde. Oduševljen sam.

(Nikita ČERNIŠENKO, Ruska reč)