Malinari pogled upiru ka državi

Šta će u ovim nepovoljnim prilikama i neizvesnoj sezoni biti s malinom, srpskim „crvenim zlatom” uvek traženim u svetu? Kakav joj rod predstoji i kako ga obrati, kolika će biti otkupna cena? Na ova pitanja malinari ariljskog i ivanjičkog kraja, vodećeg malinogorja Srbije, traže odgovor dok ovih dana vredno rade u svojim malinjacima. Poglede upiru ka državi koja najavljuje inicijative, a nada je predstojeći sastanak u Beogradu o sudbini maline.

– Taj sastanak radne grupe najavljen je za petak u podne. Učestvuju predstavnici ministarstava poljoprivrede i trgovine, komore, institucija i asocijacija uključenih u ovu delatnost, dolazimo i mi predstavnici malinara. Da vidimo šta će biti s malinom u ovoj i narednim sezonama, s njenim prinosom, cenom, značajem kao strateškog proizvoda – kazuje za naš list predsednik ariljskog Udruženja malinara „Vilamet spas” Dragan Bogdanović dok radi u svom malinjaku u Trešnjevici.

Posla u olistalim zasadima sada ima svakodnevno (čupanje zaperaka, zaštita maline od bolesti), radi se tu porodično. Prebrodilo se nekako vanredno stanje sa ograničenjima, većina je uz dozvole za kretanje ipak uspela da kako-tako pripremi malinjake, pa je sada cilj stići na leto do plodova „crvenog zlata”. Ali prognoze ovogodišnjeg roda ni u ariljskom kraju, gde je oko 2.000 hektara pod malinjacima, nisu optimistične.

– Uz sve što smo pregrmeli i malina se uklopila u lošu situaciju, poklekla je i ona u vanrednom stanju. Slabo ponela, možda je izmrzla, kratki su izdanci, što najavljuje njen slabiji rod. Procenjujemo da bi branje moglo da počne za oko 40 dana, krajem juna. A i to je neizvesno, jer nam berači dolaze sa strane, videćemo da li će zbog epidemije moći da dođu, da li će ih imati dovoljno. Ni sa otkupnom cenom još ne znamo šta će biti, radna grupa je procenila da proizvođačka cena koštanja za rod od osam tona po hektaru iznosi 140 dinara, a na to će se valjda dodati nešto i za osnovnu zaradu. Zato nam je važan predstojeći sastanak u Beogradu – ističe Bogdanović.

Ovom sastanku će prisustvovati i Dobrivoje Radović iz Prilika kod Ivanjice, predsednik Asocijacije malinara Srbije. On je takođe malinar, ima prilično posla oko svog zasada.

– U malinjacima se za sada sve odrađuje porodično ne samo malina nego i druge kulture. Teško je za ovaj rad naći nekog i kad dobro platite, virus postoji, ljudi su i dalje na oprezu – izjavio je za ivanjičke medije Radović, pa kao teško rešiv problem istakao berbu ovog voća:

– Ne znamo šta će biti sa berbom, koga dovesti i odakle, kako obrati malinu, da li je berač zaražen ili nije. Do sada su nam brali pretežno radnici sa juga Srbije, po 25-30 radnika dovodim kad je berba. Ali od jednog mogu da se zaraze ostali, pa i porodica kod koje se bere, a onda izolacija i ceo posao stoji.

Na osnovu sadašnjeg stanja Radović procenjuje da bi rod maline mogao biti za 20 odsto manji od prošlogodišnjeg. Očekuje da radna grupa donese stav prema jedinstvenoj dugoročnoj ceni maline, da proizvođači znaju šta ih čeka i da ne rade više napamet, u neizvesnosti, kao prethodnih godina.

–  Ministarstvo poljoprivrede je ovo sagledalo, prihvatili su naše predloge i mislim da bi takva odluka mogla da bude izvesna. Očekujemo da cena maline ne bude ispod 200 dinara ne samo ove nego i narednih godina. Realno bi toliko trebalo da se plati, da to bude dugoročno, da znamo šta dalje s ovom proizvodnjom. Potražnja za malinom je velika i na evropskom i na svetskom tržištu, a ponuda je mala. U Čileu je proizvodnja pala za 50 odsto, u Poljskoj od 30 do 50 odsto. Tek će se videti koliko je pandemija uticala na plasman i cenu u svetu – izjavio je Dobrivoje Radović ipak uveren da će ovaj strateški proizvod Srbije naći put do krajnjih kupaca, uz ekonomsku isplativost za sve u lancu proizvodnje i plasmana, prenosi Politika.

Pročitajte JOŠ:

Prva generacija istoričara i geografa